Kako je Šolc „pozeleneo“

Samo osam meseci po dolasku na vlast Olaf Šolc, nemački kancelar, suočava se sa padom podrške i istraživanjima koja pokazuju da sve manje glasača veruje da će ih uspešno provesti kroz predstojeću zimu. Uz to stigao je i finansijski skandal iz vremena kada je bio gradonačelnik Hamburga, istovremeno sa skandalom oko izjave palestinskog predsednika Mahmuda Abasa o Holokaustu, a sve uz rat u Ukrajini, koji nemačke građane sve više košta. Istraživanje je pokazalo da je već pao ispod Roberta Habeka, vicekancelara i ministra ekonomije, koji ostaje dosledan savetima da bi bilo poželjno manje zagrevanje stanova i manje tuširanja, kao i da ga je pretekla Analena Berbok, ministarka spoljnih poslova. Vest je tim gora što oboje dolaze iz redova zelenih i mogli bi činiti ozbiljnu opasnost za Šolca. Kancelar je sa podrške od 46 odsto, koliko je još imao u martu, pao na 25 odsto, kako je pokazalo istraživanje Inse za nedeljnik Bild am zontag. Kako se približava zima i kako se osećaju posledice sukoba i na ekonomiju, pre svega na gas, nemačka javnost postala je više zabrinuta za sopstveni budžet, nego za rat u Ukrajini. Računi za struju već rastu, a očekuje se da bi u narednim mesecima mogli da porastu i do tri puta. Iako su još u junu građani u ogromnoj većini podržavali Ukrajinu, ispostavilo se da nisu računali na to kolika je cena te podrške. Sada samo 35 odsto smatra da treba povećati vojnu pomoć, istovremeno gotovo polovina građana smatra da sankcije više pogađaju njih nego rusku stranu. Istovremeno, u samo nekoliko dana nemački kancelar imao je nekoliko neprijatnosti koje su pokazale sve njegove slabe tačke. Našao se pred komisijom koja istražuje aferu oko Varbur banke i odluke iz novembra 2016. godine, koja je omogućila da se zadrži 47 miliona evra, koliko je trebalo da se naplati porez. Šolc je u to vreme bio gradonačelnik Hamburga i već je dao izjavu da nije imao saznanja i da nije imao kontakte sa predstavnicima banke. Naknadna istraga, međutim, otkrila je da je bilo kontakta, a kancelarova odbrana da se toga ne seća, došla je samo kao adut opoziciji koja je već pokušala da zbog ove afere ospori njegovu kandidaturu za mesto kancelara prošle godine, ali tada nije uspela. Pre dve nedelje još je jedan skandal pokrenuo napade na njega. Tokom posete Mohameda Abasa, palestinskog predsednika, postavljeno je pitanje o Olimpijskim igrama u Minhenu, tokom kojih je ubijeno 11 izraelskih sportista i jedan policajac, budući da se upravo navršilo 50 godina od tog događaja. Odgovor je bio da je Izrael do sada počinio 50 holokausta nad palestinskim narodom. Ali ne samo da je odgovor bio krajnje problematičan, problem je, ispostaviće se, bio i što Šolc nije reagovao, što je propustio da išta kaže i što se, na kraju te konferencije za štampu mirno rukovao sa gostom. To je shvaćeno kao njegova bespomoćnost, zakasnela reakcija na Tviteru, u kojoj je rekao da se Holokaust ne sme negirati, nije mnogo pomogla, već je stigla reakcija iz Izraela. Izvinjenja i pozivi u posetu Jairu Lapidu, premijeru čiji su roditelji preživeli Holokaust, nisu sasvim smirili situaciju, a odnosi dve zemlje dodatno su zategnuti.  Sve u svemu, prva godina na vlasti nije donela Šolcu ni dovoljno prilika, a ni dovoljno snage da pokaže da je sposoban da se nosi sa tako zahtevnim zadatkom kakav je mesto kancelara. I to uprkos odlukama vlade o pomoći Uniperu, koji distribuira gas, ne bi li se kompanija stabilizovala, pa tako obezbedila mirnu zimu, obećanjima da niko neće biti zaboravljen ni ostavljen, da će vlada biti uz svoje građane i da će učiniti sve što je u njenoj moći da pobedi krizu. Hoće li Šolc to preživeti pokazaće se ubrzo, jer predstojeći dani donose samo još teže zadatke. Tu će i suzdržani Olaf Šolc morati da reaguje brzo. Ivana Janković