Različitost je važna

Težim da nađem plastičku metaforu kojom bih saopštila neke doživljene istine i zakonitosti koje proizlaze iz kauzaliteta prirodnih pojava i međusobnih odnosa ljudskih egzistencija.... Ovu misao Olge Jevrić, poznate skulptorke i redovne članice SANU, potpisao bi svaki savremeni umetnik, a time i vajar. NJih više od 60, koji su to učinili učešćem na izložbi Skulptura 22 u Paviljonu Cvijeta Zuzorić, upriličenoj pod ovim motom, dodali bi i druge pristupe svojoj praksi. Ti pristupi više nisu samo istraživanje forme i materije, već zalaze i u prostor kritičkog promatranja stvarnosti, kako primećuje Vida Stanisavac Vujčić, predsednica vajarske sekcije ULUS-a koja je organizovala smotru. NJena primedba vidljiva je u postavci (autorke Olivere Parlić), prožetoj političkim i socijalnim stejtmentima, masovno oličenim u instalacijama, bilo da su se autori izrazili u redimejdu, sunđeru, poliesteru, svetlosti... ili klasičnim materijalima. Galerijski format radova primeren je prilici, ali ipak sakriva još jednu razliku između vremena kada je Jevrić stvarala, i ovog sadašnjeg. „Mnogi umetnici bi se i danas radije izražavali u većem formatu, od toga unapred odustajući zbog nedostatka vremena, prostora i novca“, ističe Stanisavac Vujčić. Takođe, internet je zamenio klasične načine da se stvaraoci predstave publici, što ne ide naruku intimnom saobraćanju pojedinca sa umetničkim delom. Zato „umetnost ne uspeva da dopre do ljudi u onoj meri u kojoj to zaslužuje i u kojoj je potrebna“, naglašava naša sagovornica. „Ali, zadatak arta i jeste da se opire nametnutim kalupima i da na svakom koraku traži kanale prodiranja do pojedinca“, zaključuje. I to se vidi u Cvijeti, kad kod neke skulpture zastanete, i dugo je posmatrate. Ona traži pažnju kakvom smelom aluzijom, ili skulptorskim trikom koji će vas nasmejati ili zabrinuti. I prionuti vam za srce više od drugih. Te, možda i nesvesne preferencije, ne zavise uvek od veštine i rečitosti skulptora, već i od afiniteta posmatrača prema određenom pravcu. NJih je danas toliko, da ih je nemoguće ispratiti i kategorisati, dok duh prošlog doživljavamo kao jedinstven, u znaku otpora socrealizmu. Ipak, aktuelno vajarstvo može da se ugrubo podeli na nekoliko vrsta. U prvoj dominiraju efekti virtuelnih tehnologija, proširenih medija i dizajna, služeći kritičkom sagledavanju društva, u šta spadaju radovi Miće Stajčića, Gordane Kaljalović, Marka Vučkovića, Franka Lesborsa.. Figuracija, kao drugi soj skulpture, i dalje živi kroz najrazličitije pristupe Dunje Trutin, Jane Jovašević, Tijane Zorić, Maje Rakočević Cvijanov, Davora Dukića i mnogih drugih. Postoji i vid stvaralaštva koji prati proces nastajanja i nestajanja materije (Srđan Stefanović, Ivana Radovanović i slični), dok pojedine (Ivan Jeremić, Nika Baša, Nevena Milosavljević...) naprosto vodi priroda materijala. „Ideja izložbe je da pruži što istinitiji prikaz tendencija u savremenoj skulpturi. Stoga autore nismo tematski ograničili“, ističe Stanisavac Vujčić. Na ovaj način dobijena raznolikost „govori o odsustvu uniformnog likovnog jezika“, zarad komunikacije kroz najraznolikije narative, poetske vrednosti i kritičke osvrte. Osvojenoj slobodi ipak nešto fali, po mišljenju predsednice vajarske sekcije ULUS-a. „Trebalo bi da se kulturnom politikom objedine autori srodnog senzibiliteta i time omogući paralelan razvoj više različitih struja“, ona zapaža. Jer, danas se umetnici češće udružuju po generacijskom osnovu i na bazi praktičnih interesa, nego shodno estetskim i poetskim kompatabilnostima. Zato na savremenoj srpskoj sceni više gotovo da nema grupa, već samo kreativnih individua. Najkreativniji među njima uspeće da u svoj rad pored „ličnog iskustva“, o čemu je govorila Jevrić, utisnu i ono što univerzalno proživljava ljudski rod. Tako se mogu svrstati u red vrhunskih, izvanrednih umetnika, kako zaključuje Stanisavac Vujčić. Vajarska sekcija ULUS-a paralelu sa Olgom Jevrić pravi direktnim povodom, u slavu jubileja, stogodišnjice njenog rođenja. Aktuelni, 11. saziv smotre Vajari i vajarke Srbije traje do 15. septembra. Dragana Nikoletić