Све је то од лошег вина
Није проблем у томе колико је чаша вина председник попио, већ како ће или боље речено ко ће да плати сва она вина која је пред милионима сведока, у директном ТВ преносу, поручио. Његова месечна примања у сваком случају нису довољна да покрије тај цех
Првог септембра, на сву срећу, није се десило оно што сe данима најављивало. „Опасност од оружаног сукоба, да не кажем рата (на Косову) је врло извесна, немој да се лажемо“, говорио је 21. августа Владимир Ђукановић. Слично су, само не тако експлицитно, говориле његове страначке колеге и државни функционери. Десет дана касније, уместо српске војске и полиције, први пут на Косово, са стикером преко државног грба на регистарским таблицама, ушла је Ана Брнабић, прва жена која ће ускоро започети трећи премијерски мандат. Истог дана, по сличној процедури, заменик премијера и министар образовања Косова посетили су Бујановац. Искрено, драже ми је да се до договора о статусу Косова, уместо тенкова, војника и полицајаца маскирају - регистарске таблице.
„Предаје неће бити, Србија ће победити“, још 31. јула, говорећи о могућем сукобу на Косову, поручио је председник Александар Вучић. И заиста, 1. септембра Србија је још једном победила. Не са пет нула као што нам је ономад из Брисела дојавио Марко Ђурић, већ много убедљивије. Згубидани на друштвеним мрежама нашем представнику бројали су до 14 поена. У стопу га је пратио само Црногорац, Албанац је забушавао, а Македонац и Босанац су, као у вицу, одмах схватили ко ће победити и дигли руке од надметања.
Искрено, много више од резултата и бројања испијених чаша на Међународном сајму Винска визија Отвореног Балкана, засметало ми је нешто друго. Најпре, сама чињеница да је за јавност кључна дилема да ли је тог дана Вучић можда попио и неку чашу више и што му на томе замерају и они са много више разумевања за финску премијерку Сану Марин, након снимака са журки, на којима је пила алкохол. Ама, жив човек, дешава се. Ко, осим заклетих безалкохоличара – мада међу њима има и лечених алкохоличара - бар једном није попио чашу више?
Ни реч о једином, уједно и највећем проблему, који, ето, скоро нико није ни запазио, иако се пред милионима сведока, у директном преносу, председник обраћао „момцима“ из пратње са поруком у стилу – хмм, ово је одлично, узмите ми „картон“ или два! И то поновио на више штандова. Океј, сви знамо да воли вино, да „није љубитељ малвазије“ и да воли да покаже да разликује добра од лоших вина, што се за кадрове баш и не би могло рећи. Како никоме није пало на памет да упита ко ће та вина да плати? Вучић? Како? Јесте он Агенцији за спречавање корупције пријавио да има и депозит у банци, али шта је могао да уштеди од плате која му је до априла 2014. била 930 евра, док је као премијер зарађивао између 933 и 1.000 евра, а као председник од 1.057 до 1.338 евра, колико сада прима? Може ли било ко са таквим примањима да пошаље „момке“ из пратње да му узму један, два или три „картона“ од овог и оног вина. Уз претпоставку да је укупно наручио десетак „картона“ (пет-шест наручио је у директном ТВ преносу), а у сваки стаје шест флаша, долазимо до 60 боца. Да ли је за своју душу одабрао најјефтинија и то у количинама које би по примањима могао себи да приушти? Познаваоци ми тврде да се на такав сајам не иде са винима јефтинијим од 20 евра, да мало боља коштају 50, скупља и до 200 евра, а најскупља и по неколико хиљада евра. Ако се одлучио за добра, али не врхунска вина, укупни цех је око 3.000 евра – 60 флаша по 50 евра. Елем, ни уз специјални сајамски попуст од 50 одсто, скројен само по његовој мери, месечна плата не би му била довољна за то. Правдање да су вина поклон не пију воду, јер се јасно чула порука „момцима“ из пратње. А чак и да су винари хтели сва та вина да му поклоне, не би смео да их узме, јер јавни функционери само у изузетним случајевима смеју да задрже пригодне поклоне и то ако су вредни мање од 62 евра (10 одсто просечне месечне плате), а укупна вредност свих поклона у једној години не сме да пређе износ просечне нето плате (око 620 евра).
Ко зна да ли бисмо овакве и сличне ствари сазнали да није било сајма вина, на коме се по ко зна који пут потврдила стара латинска изрека In vino veritas, у вину је истина. Мада има и оних који ће помислити - све је то од лошег вина. Штета што више нема места и за коју реч о томе како све држава помаже Савезу винара и виноградара, чији је председник Стеван Рајта Вучића пратио у стопу и по ком основу је, према писању Пиштаљке, председников син Данило у марту присуствовао седници Управног одбора, ако им и у Статуту пише да чланови могу бити „удружења произвођача вина са ознаком географског порекла“. Биће да је у овом случају неко друго порекло било важније од географског.
Милан Ћулибрк