Sve je to od lošeg vina

Prvog septembra, na svu sreću, nije se desilo ono što se danima najavljivalo. „Opasnost od oružanog sukoba, da ne kažem rata (na Kosovu) je vrlo izvesna, nemoj da se lažemo“, govorio je 21. avgusta Vladimir Đukanović. Slično su, samo ne tako eksplicitno, govorile njegove stranačke kolege i državni funkcioneri. Deset dana kasnije, umesto srpske vojske i policije, prvi put na Kosovo, sa stikerom preko državnog grba na registarskim tablicama, ušla je Ana Brnabić, prva žena koja će uskoro započeti treći premijerski mandat. Istog dana, po sličnoj proceduri, zamenik premijera i ministar obrazovanja Kosova posetili su Bujanovac. Iskreno, draže mi je da se do dogovora o statusu Kosova, umesto tenkova, vojnika i policajaca maskiraju - registarske tablice. „Predaje neće biti, Srbija će pobediti“, još 31. jula, govoreći o mogućem sukobu na Kosovu, poručio je predsednik Aleksandar Vučić. I zaista, 1. septembra Srbija je još jednom pobedila. Ne sa pet nula kao što nam je onomad iz Brisela dojavio Marko Đurić, već mnogo ubedljivije. Zgubidani na društvenim mrežama našem predstavniku brojali su do 14 poena. U stopu ga je pratio samo Crnogorac, Albanac je zabušavao, a Makedonac i Bosanac su, kao u vicu, odmah shvatili ko će pobediti i digli ruke od nadmetanja. Iskreno, mnogo više od rezultata i brojanja ispijenih čaša na Međunarodnom sajmu Vinska vizija Otvorenog Balkana, zasmetalo mi je nešto drugo. Najpre, sama činjenica da je za javnost ključna dilema da li je tog dana Vučić možda popio i neku čašu više i što mu na tome zameraju i oni sa mnogo više razumevanja za finsku premijerku Sanu Marin, nakon snimaka sa žurki, na kojima je pila alkohol. Ama, živ čovek, dešava se. Ko, osim zakletih bezalkoholičara – mada među njima ima i lečenih alkoholičara - bar jednom nije popio čašu više? Ni reč o jedinom, ujedno i najvećem problemu, koji, eto, skoro niko nije ni zapazio, iako se pred milionima svedoka, u direktnom prenosu, predsednik obraćao „momcima“ iz pratnje sa porukom u stilu – hmm, ovo je odlično, uzmite mi „karton“ ili dva! I to ponovio na više štandova. Okej, svi znamo da voli vino, da „nije ljubitelj malvazije“ i da voli da pokaže da razlikuje dobra od loših vina, što se za kadrove baš i ne bi moglo reći. Kako nikome nije palo na pamet da upita ko će ta vina da plati? Vučić? Kako? Jeste on Agenciji za sprečavanje korupcije prijavio da ima i depozit u banci, ali šta je mogao da uštedi od plate koja mu je do aprila 2014. bila 930 evra, dok je kao premijer zarađivao između 933 i 1.000 evra, a kao predsednik od 1.057 do 1.338 evra, koliko sada prima? Može li bilo ko sa takvim primanjima da pošalje „momke“ iz pratnje da mu uzmu jedan, dva ili tri „kartona“ od ovog i onog vina. Uz pretpostavku da je ukupno naručio desetak „kartona“ (pet-šest naručio je u direktnom TV prenosu), a u svaki staje šest flaša, dolazimo do 60 boca. Da li je za svoju dušu odabrao najjeftinija i to u količinama koje bi po primanjima mogao sebi da priušti? Poznavaoci mi tvrde da se na takav sajam ne ide sa vinima jeftinijim od 20 evra, da malo bolja koštaju 50, skuplja i do 200 evra, a najskuplja i po nekoliko hiljada evra. Ako se odlučio za dobra, ali ne vrhunska vina, ukupni ceh je oko 3.000 evra – 60 flaša po 50 evra. Elem, ni uz specijalni sajamski popust od 50 odsto, skrojen samo po njegovoj meri, mesečna plata ne bi mu bila dovoljna za to. Pravdanje da su vina poklon ne piju vodu, jer se jasno čula poruka „momcima“ iz pratnje. A čak i da su vinari hteli sva ta vina da mu poklone, ne bi smeo da ih uzme, jer javni funkcioneri samo u izuzetnim slučajevima smeju da zadrže prigodne poklone i to ako su vredni manje od 62 evra (10 odsto prosečne mesečne plate), a ukupna vrednost svih poklona u jednoj godini ne sme da pređe iznos prosečne neto plate (oko 620 evra). Ko zna da li bismo ovakve i slične stvari saznali da nije bilo sajma vina, na kome se po ko zna koji put potvrdila stara latinska izreka In vino veritas, u vinu je istina. Mada ima i onih koji će pomisliti - sve je to od lošeg vina. Šteta što više nema mesta i za koju reč o tome kako sve država pomaže Savezu vinara i vinogradara, čiji je predsednik Stevan Rajta Vučića pratio u stopu i po kom osnovu je, prema pisanju Pištaljke, predsednikov sin Danilo u martu prisustvovao sednici Upravnog odbora, ako im i u Statutu piše da članovi mogu biti „udruženja proizvođača vina sa oznakom geografskog porekla“. Biće da je u ovom slučaju neko drugo poreklo bilo važnije od geografskog.