Glavni šef i državni projekat Sale Mutavi

Na suđenju nekadašnjoj državnoj sekretarki MUP-a Dijani Hrkalović izveden je kao dokaz izveštaj policije o komunikaciji tada glavnog koordinatora Žandarmerije Nenada Vučkovića sa Veljkom Belivukom. U tom izveštaju, o kome je NIN prvi pisao, policija je u komunikaciji visokog funkcionera MUP-a i sada optuženog za predvodnika kriminalne grupe identifikovala Hrkalovićevu, koju njih dvojica, prema navodima policije, oslovljavaju kao „D“ i „Dijana“. Policija se u izveštaju nije bavila otkrivanjem koga ova dva sagovornika označavaju kao „ministar“, „Nebojša“, koga kao „glavni šef“, zatim koga zovu „šef“ i ko je „Andrej“. Kako NIN saznaje, tadašnji glavni koordinator Žandarmerije Vučković do štampanja ovog broja 6. septembra 2022. nije uopšte čak ni saslušan niti je zakazano saslušanje na kome bi mogao da objasni zašto je i u čije ime bio u stalnoj komunikaciji sa Belivukom. Zanimljivo je da je optužena Hrkalovićeva u nastavku suđenja 5. septembra pokušala da negira nalaz policijskog izveštaja da se ona spominje u komunikaciji Vučkovića, njenog nekad bliskog saradnika u MUP-u i Belivuka. To je uradila tek na insistiranje predsedavajućeg sudskog Veća sudije Slađane Marković. Na pitanje sudije da prokomentariše spominjanje „D“ i „Dijana“ u izveštaju o veštačenju telefona Belivuka, ona je odgovorila: „Spominje se i Nebojša i ministar, što je važno za moj postupak.“ Na insistiranje sudije da se izjasni o spominjanju „D“ i „Dijana“ u komunikaciji Belivuk – Vučković, odgovorila je: „Osporavam da sam to ja.“ Optuženi nisu u obavezi da prilikom iznošenja odbrane govore istinu. Inače, Hrkalovićeva je, što se tiče ovog dokaza - izveštaja MUP-a o komunikaciji Vučkovića i Belivuka, optužena da ga nije dostavila na vreme na suđenju Belivuku za ubistvo Vlastimira Miloševića - slučaj „ubistvo na šinama“. Ako su ti navodi tužilaštva tačni, njen motiv ne može biti samo taj da sebe zaštiti od neprijatnosti, jer se u komunikaciji Vučkovića i Belivuka spominju „Nebojša“ „ministar“, „šef“ i „glavni šef“... Kao što nije teško zaključiti da bi „Nebojša“ i „ministar“ mogao biti tadašnji ministar MUP-a Nebojša Stefanović, tako se može pretpostaviti da bi iza „glavnog šefa“ mogao da se krije tada premijer, predsednik vladajućeg SNS-a, sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i šef Biroa za koordinaciju službi bezbednosti - Aleksandar Vučić. Zanimljivo je da iako je Hrkalovićeva negirala da je ona „D“ i „Dijana“, istovremeno je insistirala da je važno spominjanje „ministra“ i „Nebojše“, a nije spomenula „glavnog šefa“. Hrkalovićeva i njen advokat i, što je očito važnije, funkcioner SNS-a Vladimir Đukanović insistiraju na tvrdnjama da je ona navodno postupala po naređenjima tadašnjeg ministra MUP-a, sada ministra odbrane Nebojše Stefanovića. Na poslednjem nastavku suđenja optužena Dijana Hrkalović je za nedostavljanje dokaza na vreme u postupku za ubistvo Miloševića uplela i poslednjeg direktora policije, Vladimira Rebića, koji je penzionisan pre 10 meseci i od tada ga niko nije zamenio. „Jasno smo videli da je bivši direktor policije Vladimir Rebić potpisnik izveštaja o slanju transkripata Veljka Belivuka, a da sam ja optužena“, tvrdila je Hrkalovićeva. U nastavku suđenja 5. septembra kao dokazi izvedeni su: rešenja o postavljenju na funkcije na kojima su bili optuženi Dijana Hrkalović, Dejan Milenković, nekadašnji šef Službe za specijalne istražne metode (SSIM) i Milorad Šušnjić, nekadašnji načelnik novosadske policije; izveštaj veštačenja telefona Belivuka, rokovnik drugooptuženog Milenkovića, dokumentacija u vezi sa video-snimcima uzetim sa nadzornih kamera hotela Konstantin, a koji se nalazi u ulici 27. marta u kojoj je ubijen Vlastimir Milošević 30. januara 2017. Novinari izveštači sa suđenja su preneli da ni oni nisu mogli da vide pisane dokaze već su to mogli samo učesnici u postupku na posebnim ekranima u sudnici. Za razliku od video-snimka ubistva Miloševića, koji je ekskluzivno prikazan još jula 2021, prilikom jednog gostovanja predsednika Vučića na televiziji sa nacionalnom frekvencijom, drugi dokazi i njihova sadržina nikada nisu spominjani ni u jednom režimskom mediju. Do danas ni režimski mediji, ni Vučić koji je prilikom emitovanja snimka ubistva Miloševića iznosio brojne detalje, niti bilo ko drugi iz vlasti nisu komentarisali prepisku žandarma Vučkovića i Belivuka, kao ni rokovnik sa beleškama optuženog bivšeg šefa SSIM-a Milenkovića. NIN je u broju od 3. marta 2022. u tekstu „Ko je glavni šef“ objavio izveštaj policije u kome se citira prepiska žandarma Vučkovića i Belivuka. Najzanimljivije je dopisivanje Vučkovića i Belivuka nedelju dana nakon ubistva Aleksandra Stankovića, zvanog Sale Mutavi, 13. oktobra 2016. Stanković, osuđen kao šef grupe narko-dilera kome je 13 puta odlagan odlazak u zatvor za vreme sadašnje vlasti, bio je vođa navijačke grupe Janjičari pre Belivuka. Belivuk se raspitivao o vlasniku kafića u blizini mesta gde je ubijen Stanković, a Vučković ga moli da se smiri i da ne preti nikome. Beli­vuk piše da pita D za „ostale načine da se reši“ i zatim navodi: „Slučaj Arkana koji je bio država nije rešen nikako drugačije nego ulicom. Da se pravosuđe pitalo još bi se svi šeta­li Beogradom živi.“ Istog tog dana 20. oktobra Belivuk piše: „I da ti kažem samo još ovo, pošto mi je D rekla da ne brinem onaj dan, kunem ti se da se ne bojim nikog ni sekunde i da sam spreman kao i brat što je bio. Onaj govor nije izmišljen, mi smo se stvarno spremali na ovo.“ A Vučković mu na to odgovara najzanimljivijom za sada dostupnom porukom: „Zna ona. Zna šef. Zna glavni šef. Ali nema dana da mi neko pet puta ne kaže od njih da te držim pod kontro­lom da ne uradiš ništa. I moraš da se sabereš. Polako.“ Belivuk i Vučković su se dopisivali i pre ubistva Stankovića. Dopisivali su se o nabavci karata za utakmice, zatim kako da Belivuk izbegne kaznu gde se spominju neki ljudi iz pravosuđa. Na primer, u izveštaju su poruke koje su Belivuk i Vučković razmenjivali povodom godišnjice Oluje 5. avgusta 2016. dogovarajući organizo­vanje skupova i koje će parole nositi. Belivuk pita za parolu, a Vučković mu odgovara: „Pitaću šefa“, pa kasnije: „Sutra ujutru se viđam sa Nebojšom, pa ću i njemu reći“. Ne objašnjava se ko je „šef“ i ko je „Nebojša“. Na predlog Belivuka „Dogodine u Kninu“, Vučković odgovara: „Dajte nešto interesantnije. I vređajte ustaše slobodno.“ U izveštaju se prepričavaju i razgovori iz septembra 2016, gde se, kako navode u policiji, spominje Dijana Hrkalović, ali se još, kako se kaže, „identifikuju događaji na koje se odnosi prepiska“. Vučković piše: „Ja sam oko tebe i te stvari rekao ministru i D...“ Zatim žandarm piše Belivuku da je izašao sa D i da izvesnog Miksu mora odmah da skloni sa splava. Dopisuju se u vezi s kartama za utakmice. Belivuk piše: „Reče mi Acika da ide da ti donese lovicu od propusnica. Nije loše za jedan dan posla“, a Vučković odgovara: „Malo­pre mi dao. Svaka čast. Evo me sa D.“ Stanković zvani Sale Mutavi bio je živ u vreme pisanja nekih od ovih poruka i sa Vučkovićem je predvodio navijanje na Partizanovoj tribini, o čemu svedoče fotografije. Drugi u Janjičarima iza Stankovića po značaju tada je bio Aleksandar Vidojević - Aca Rošavi čije ime se navodi u izveštaju MUP-a o komunikaciji Belivuka i Vučkovića, a Belivuk je bio tek treći čovek huliganske grupe. Vidojević je više puta fotografisan sa Danilom Vučićem, punoletnim sinom predsednika Srbije. Logično je pitanje, ako je treći čovek Janjičara Belivuk ovako komunicirao sa glavnim koordinatorom Žandarmerije, sa kim su sve komunicirali i o čemu vođa Janjičara Stanković i drugi čovek Vidojević. Zanimljivo je da nakon ubistva Stankovića njegovi mobilni telefoni nisu veštačeni iako su ih preuzeli pojedinci iz policije. Vidojeviću se sudilo da je učestvovao oktobra 2018. u demoliranju beogradskog kluba Komitet, ali njegovi telefoni nisu bili predmet interesovanja institucija. Klub Komitet je demoliran, a gosti napadnuti samo nekoliko dana nakon što su na fudbalskom prvenstvu u Rusiji fotografisani srpski navijači među kojima se prepoznaju kako zajedno navijaju Vidojević, Danilo Vučić i Boris Karapandžić kome se sudi sa Belivukom za organizovani kriminal. Isto kao u slučaju prepiske koja je izvedena kao dokaz na suđenju Hrkalovićevoj izveden je i sadržaj rokovnika načelnika SSIM-a Dejana Milenkovića. Takođe je primetno da predstavnici vlasti i režimski mediji ne spominju ni Milenkovićev rokovnik. KRIK je ranije objavio da je Milenković, koji je optužen zajedno sa Hrkalovićevom, u svom rokovniku, zapisao da je ubijeni vođa navijačke grupe Janjičari Aleksandar Stanković – „državni projekat“. To piše i u optužnici protiv Hrkalovićeve, Milenkovića i Šušnjića: „Na listu broj 18, hemijskom olovkom plave boje ispisan je tekst ‘Sale Mutavi – državni projekat’, sa najbližim datumom upisa 3. 10. 2016.” Advokat Vladimir Đukanović, branilac Hrkalovićeve, tokom suđenja 5. septembra kritikovao je izvođenje dokaza među kojima su izveštaj MUP-a o prepisci Vučkovića i Belivuka i rokovnik načelnika SSIM-a rekavši da mu nije jasno zašto se sva dokumenta prikazuju kada bi, kako je rekao „tužilac u ovom postupku trebalo da dokaže da Dijana nešto nije dostavila“. Isticao je: „Ovi dokazi koje gledamo su već razmatrani.“ Očito je da je Dijana nakon što je promenila advokata i izabrala Đukanovića prećutkuje sve što je nepovoljno za sadašnju vlast. To su radili pre nje i predstavnici vlasti počevši od Vučića do medija pod njihovom kontrolom. Od ovoga više zabrinjava to što nadležne institucije ne ispituju prepisku Vučkovića i Belivuka, kao i zašto je načelnik SSIM-a napisao da je Sale Mutavi državni projekat. To je mnogo značajnije od optužnice protiv Hrkalovićeve, kojom joj se stavlja na teret da je privremeno sklonila dokaze u postupku za ubistvo Miloševića, koji su na kraju ipak dostavljeni, i da je sa načelnikom novosadske policije Šušnjevićem navodno nezakonito prisluškivala osuđenog kriminalca Darka Eleza. U ovako režiranoj predstavi Hrkalovićeva nije pitana o sumnjama koje su iznosili pripadnici MUP-a da je povezana sa kriminalnim klanovima i huliganskim grupama, da je stvarala partijsku policiju, organizovala nezakonitu prismotru kritičara vlasti, preuzimala policijske delatnosti za koje nije imala ovlašćenja, kao i kakva je njena uloga u proganjanju sada pokojnog inspektora Dejana Jovića koji je istraživao Belivukovu grupu... Nisu je pitali za zaduženja od posebnog značaja za vlast. Saslušavala je novinara povodom afere Vetroparkovi, gde je predsednikov kum Nikola Petrović označen kao neko ko je tražio mito, učestvovala je u hapšenju policajaca koji su obznanili da su nezakonito poslati u Potočare gde je gađan Aleksandar Vučić, saslušavala je profesionalce u policiji koji nisu odgovarali vlastima, imala je zaduženja i prilikom održavanja lokalnih izbora u Lučanima... Sada sa novim zaduženjima blati inspektora Slobodana Milenkovića koji je otkrio Jovanjicu i govori o „nezakonitom hapšenju“ prvooptuženog u ovom postupku Predraga Koluvije, koga, eto slučaja, takođe brani njen advokat Đukanović. Dok se ne dobiju odgovori o prirodi komunikacije vođa huligana, koji su bili i važne karike u mafijaškim klanovima, sa predstavnicima države, o ulozi svih aktera od Vučkovića, Hrkalovićeve do „glavnog šefa“, svaka najava o borbi protiv kriminala biće apsurdna. Vuk Z. Cvijić