Šamar zakonu, javnom interesu i zdravom razumu

Dobili smo šamar u lice. Odluka Saveta REM – tela odranije čuvenog po izvrgavanju svakog pravila – da ponovo dodeli dozvole za nacionalno emitovanje programa televizijama Pink, Hepi, Prva i B92, nije ništa drugo do prezriva šamarčina posred lica svim građanima Srbije. I to od strane institucije čiji je jedini posao da obezbedi sprovođenje zakona i zaštiti naš interes. Ta odluka, i njeno obrazloženje na preko 100 strana, cinično i bezobzirno je pogazila zakon, i svaku nadu u najrudimentarnije ostatke vladavine prava u Srbiji. U čemu je problem? Činjenica da nijedna od četiri televizije koje su i prethodnih osam godina emitovale program sa nacionalnom pokrivenošću nije poštovala ni minimum propisanih uslova za pružanje medijskih usluga već je dobro poznata. Taj minimum obavezuje televizije na redovno emitovanje pet obaveznih programskih žanrova: informativni, kulturni, naučno-obrazovni, dečji i dokumentarni. Ova obaveza navedena je i u programskim elaboratima četiri nacionalne televizije, koji su predstavljali osnov da 2006. godine dobiju dozvole. Znamo svi, a zna i REM, da nijedna od četiri televizije nije poštovala ni minimum uslova, ni sopstvene elaborate. Ako neko još uvek gaji neku sumnju, na sajtu REM-a stoje javno dostupni svi godišnji izveštaji stručne službe u kojima se ovo registruje i dokumentuje. Obaveza Saveta REM-a je da obezbedi sprovođenje Zakona o elektronskim medijima, dakle da televizijama za koje zna da su u prekršaju i ne poštuju ni sopstvene elaborate, izrekne odgovarajuće mere, pa i da im oduzme dozvole za emitovanje. No, REM – i to znamo – godinama ne vidi i ne čuje sopstvenu stručnu službu i ovim povodom – ne preduzima ništa. Sad, pošto ga sopstveni pravilnici obavezuju da ovu činjenicu uzme u obzir prilikom odlučivanja na narednom konkursu za dodelu nacionalnih dozvola, Savet REM se doseti da konstatuje da, pošto nije izrekao mere televizijama koje su ignorisale obaveze iz elaborata, onda kršenja i nema. Pošto je koza čuvala kupus, onda kupusa nije ni bilo. Štaviše, s obzirom na to da novi elaborati ponovo obećavaju ispunjenje minimalnih uslova, REM zaključuje - a nakon, dakle, godina grubog odstupanja od istih takvih obećanja - da su time televizije pružile dokaze da će ispuniti minimum programskih uslova! Ovo je možda i najciničniji deo obrazloženja odluke o dodeli dozvola. Šamar zakonu, javnom interesu i zdravom razumu. Sledi jedna neistina. Naime, i zakon i pravilnici nalažu Savetu REM-a da prilikom odlučivanja na konkursu ceni i to da li su dosadašnjim televizijama izricane bilo kakve mere državnih organa zbog kršenja zakona u medijskoj sferi. Sam REM na bezmalo mesečnom nivou pokreće prekršajne postupke protiv sve četiri nacionalne televizije zbog kršenja Zakona o oglašavanju, postoje i pravnosnažne sudske presude. Ali, u obrazloženju odluke o dodeli dozvola, REM konstatuje da se ovo nije desilo, te da kandidati ispunjavaju i ovaj kriterijum. Na koncu, dolazimo i do selektivne primene zakonom zadatih kriterijuma za dodelu dozvola. Naime, REM treba da ceni i koliko je mera izrekao televizijama zbog različitih kršenja zakona i pravilnika koji uređuju šta jeste a šta nije dozvoljeno u etru. Ovde je REM u obzir uzeo samo mere izrečene u poslednje dve godine, pa je ispalo da nacionalne televizije veoma retko, takoreći slučajno, u živom programu koji ne mogu da kontrolišu, emituju govor mržnje, vode kampanje protiv političkih neistomišljenika i kolega novinara koji kritički izveštavaju o svetu oko nas. Kada se uzme u obzir čitav period od kada REM „brine“ o sprovođenju zakona, broj izrečenih mera je daleko veći. Pa i pored toga, nedovoljan. Evo primera: u maju ove godine, Slavko Ćuruvija fondacija je REM-u poslala prijavu zbog nasilja nad ženama, učesnicama Zadruge. Nekoliko dana nakon toga, slično nasilje u programu je ponovljeno, pa je prijavu poslao NUNS. Ne samo da je nasilje u programu nedopustivo, već je ovde emitovano i izvršenje krivičnog dela. Do danas, REM se ovom temom nije pozabavio, niti je bilo šta preduzeo. Evo još jednog primera: u novembru 2019. desio se slučaj „ubistva mobilnim telefonom“, kada je tadašnji novinar N1 Miodrag Sovilj predsedniku Vučiću prineo svoj telefon kako bi citirao dokument koji se odnosi na njegovo novinarsko pitanje. U narednim danima, TV Pink je u svojim programima vodio opasnu kampanju protiv Sovilja i tadašnjeg urednika N1 Jugoslava Ćosića, u kojoj su pljuštale optužbe da je zbog tog incidenta predsednik završio u bolnici, a da Ćosića plaćaju albanski mafijaši i CIA, zna-se-zašto. I tada smo poslali prijavu REM-u, sa detaljnim citatima danima ponavljanih optužbi, u kojima su, osim gostiju u studiju, učestvovali i voditelji. Iako je stručna služba REM-a, postupajući po našoj prijavi, potvrdila povrede Pravilnika o zaštiti ljudskih prava u oblasti pružanja medijskih usluga, i preporučila Savetu da to i razmotri – Savet je, bez ikakvog dodatnog obrazloženja, zaključio da nema mesta pokretanju postupka. Dakle, kao što ignoriše zakonske obaveze u vezi sa ispunjavanjem minimuma kriterijuma za emitovanje programa, tako Savet ignoriše i svakodnevna kršenja svih mogućih zakona i pravila, a mere izriče samo onda kad baš mora. Pa i tada, mere su bezube: upozorenja i opomene, koje – sada je još očiglednije – ne proizvode nikakvo dejstvo na ponašanje nacionalnih televizija koje, izgleda, klimnu glavom i nastave po starom. Za merom koja bi zaista mogla da zaboli televizijske pljuvačnice – delimičnom ili potpunom zabranom emitovanja – posegnuto je tek nekoliko puta. Prethodne nedelje, Agencija za elektronske medije Crne Gore ponovo je održala lekciju ovdašnjem REM-u kako se štiti javni interes u informisanju, zabranom emitovanja jutarnjeg programa TV Pink na šest meseci, zbog brutalne zloupotrebe letošnje tragedije masovnog ubistva na Cetinju. Da nije tužno, saopštenje REM-a u kome se žali na nepoštovanje procedura AEM, bilo bi krajnje komično. Kaže REM, nije bio konsultovan prilikom donošenja odluke. Zamišljam tu konsultaciju, u kojoj Savet REM-a crnogorskim kolegama šalje mišljenje da TV Pink pruža raznovrstan i bogat program, pridržava se zakona i neguje profesionalne i etičke standarde novinarstva. Ko više ovaj Savet REM-a može da uzme za ozbiljno?! Iako iz Saveta REM-a stižu kvalifikacije da su naši argumenti glupost, za nas oni predstavljaju dokaz brutalnog gaženja svake pristojnosti, odgovornosti regulatora za sopstvenu – a veoma važnu – ulogu u društvu, i zloupotrebe javnog dobra i javnog interesa građana ove zemlje. Zato i jesmo doneli odluku da se, zajedno sa organizacijom CRTA, obratimo Upravnom sudu sa zahtevom da poništi nezakonitu odluku o dodeli nacionalnih dozvola. Nismo naivni i znamo gde živimo. Ipak, verujemo da je ovakvim konkursom, koji je do samog kraja ogolio bezobzirnost u potčinjavanju institucija i zakona privatnim interesima, prekoračena granica. Konkurs je pokazao da oni koji donose odluke u naše ime i o našoj imovini, više nemaju potrebu ni da se sakriju iza procedura. Verujemo da, kao građani ove zemlje, moramo da iskoristimo svaki dostupan mehanizam da odbranimo svoj interes od uzurpacije. Nadamo se da će sud imati snage da sagleda koliko će njegova odluka o našoj tužbi imati dalekosežne posledice ne samo po medijski pluralizam i odbranu ustavnog prava građana da budu informisani, već i za odbranu onog ostatka ostataka vladavine prava u Srbiji.