Inflacija po efektima na privredu ne zaostaje za pandemijom

Inflacija u mnogim razvijenim zemljama obara višedecenijske rekorde, sukobi u Ukrajini prekinuli su i poremetili mnoge lance snabdevanja i do neslućenog nivoa pogurali cene hrane i energenata, zbog čega je i MMF bio primoran da nedavno koriguje aprilsku prognozu i da procenu rasta svetskog BDP-a za ovu godinu smanji sa 3,6 na 3,2 odsto, a za narednu sa 3,6 na 2,9 odsto. I u takvom, veoma izazovnom poslovnom okruženju, koje karakterišu sve izraženije makroekonomske i geopolitičke neizvesnosti, prihodi od prodaje Štada grupe, u okviru koje posluje i vršački Hemofarm, u prvoj polovini ove godine dostigli su 1,768 milijardi evra i bili su za 17 odsto veći nego u istom periodu prošle. Kompanija sa sedištem u Bad Vilbelu u Nemačkoj saopštila je da je, uprkos svemu, nastavila putanju rasta, što potvrđuje i podatak da je dobit Štada grupe pre kamate, poreza, depresijacije i amortizacije (EBITDA) povećana za 36 odsto, na 450,2 miliona evra, a i kada se koriguje za fluktuacije kursa i druge specijalne efekte, dobit je povećana za 23 odsto, na 386,5 miliona evra. Za Petera Goldšmita, generalnog direktora Štada grupe, koja je vlasnik najveće domaće farmaceutske kompanije, vršačkog Hemofarma, posebno je važno što je u izuzetno teškim okolnostima snažan rast ostvaren na tržištima sva tri strateška proizvodna segmenta - zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, generičkih proizvoda i farmaceutskih specijaliteta. U razgovoru za NIN, upriličenom tokom posete grupe stranih novinara Berlinu, pre nego što su se znali rezultati za prvo polugođe, na pitanje hoće li nadolazeća kriza, koju sve glasnije najavljuju neki svetski ekonomisti, možda izazvati veću recesiju čak i od pandemije kovida-19, Goldšmit je istakao da je sadašnja situacija potpuno drugačija. „Tokom pandemije kovida kamatne stope nisu rasle, naprotiv bile su čak i realno negativne. Ali, mi smo sada u zoni kada inflacija obara apsolutno sve rekorde u poslednjih nekoliko decenija i to stvara probleme svima. To, takođe, stvara specifične probleme i za evrozonu, i to već vidimo i osećamo. Ako pogledate kako se poslednjih meseci kretao kurs evra naspram dolaru, ono što se dešavalo u julu bilo je zaista alarmantno, jer je u poslednjih 12 meseci evro izgubio skoro 20 odsto svoje vrednosti u odnosu na američki dolar. Nečuvena je brzina kojom raste inflacija, ali i tempo kojim centralne banke povećavaju kamatne stope da bi nekako usporile rast cena i veliko je pitanje kakve će biti posledice ne samo po ekonomiju, već i za društvo u celini. Pri tome farmaceutska industrija se suočava sa još jednim, specifičnim problemom, jer troškovi svega što proizvodimo rastu, a istovremeno se u mnogim zemljama lekovi kupuju na tenderima i pri tome su njihove cene regulisane. U takvoj situaciji veoma je teško povećane troškove preneti na nekog drugog, na krajnje potrošače ili partnere. Zato postoji opravdan strah da ćemo, makar na nekim tržištima, ostati zaglavljeni između povećanih troškova i regulisanih cena naših proizvoda. Marže će sigurno padati, ali ako padnu ispod određenog nivoa niko neće hteti da radi sa tako ’tankim’ maržama i to je svakako jedna od tema za dijalog sa vladama pojedinih zemalja“, ističe Goldšmit. Jedna od specifičnosti Štade je i što, za razliku od mnogih kompanija sa Zapada, njena fabrika u Rusiji i dalje nesmetano radi. Na pitanje NIN-a da li Štada snosi neke posledice zbog sankcija koje su mnoge zemlje uvele Rusiji i da li planira da se, poput brojnih drugih velikih zapadnih kompanija iz različitih industrija, u dogledno vreme povuče sa tog tržišta, Goldšmit ističe da se sankcije ne odnose na farmaceutske proizvode, da će fabrika u Rusiji nastaviti da posluje, a da je sada pre svega glavni fokus da se podrže ljudi u Ukrajini. „Imali smo mnogo programa i različitih aktivnosti i bilo je srceparajuće gledati i razmišljati da li ćemo opstati kao One Stada (jedna Štada), kako je porodicama čiji su članovi tamo. Neke ljude smo primili i u naš štab ovde u Nemačkoj. Brinemo, naravno, i o tome kako ćemo, zbog svega što se dešava, Ukrajini dostaviti neophodne farmaceutske proizvode. U kontaktu smo sa ukrajinskim ministarstvom zdravlja, sarađujemo sa različitim asocijacijama i to radimo iz različitih zemalja. S obzirom na to da farmaceutski proizvodi nisu deo sankcija, to znači da ćemo nastaviti da podržavamo i pomažemo i pacijente u Rusiji, kao što činimo i sa pacijentima u Vijetnamu, Portugalu, Srbiji ili bilo gde drugde. Za mene je najvažnije brinuti se o zdravlju ljudi. Mi proizvodimo i distribuiramo lekove, nismo političari“, ističe Goldšmit. On ističe i da je naročito ponosan na skoro 13.000 zaposlenih u 120 zemalja sveta, koji svojim preduzetništvom, agilnošću i integritetom doprinose novom konceptu razvoja - One STADA. Rasta prodaje u uslovima kada su mnogi globalni lanci snabdevanja pokidani, ili bar poremećeni, teško da bi bilo da Štada nema oko 25.000 skladišnih jedinica i da u međuvremenu nije izgradila ojačanu i otpornu mrežu lanca snabdevanja, koja obuhvata više od 500 partnera širom sveta. To je, kaže Goldšmit, omogućilo Štadi da održi visok nivo usluge i da u svakom trenutku može da zadovolji sve potrebe tržišta. „Iako imamo oko 25.000 skladišnih jedinica, bilo bi pogrešno reći da nemamo problema, jer se svi trenutno suočavaju sa otežanim isporukama. Mi konkretno imamo nešto manje problema, jer smo bili spremni da investiramo u naš lanac snabdevanja i nastojimo da obezbedimo ’dvostruke izvore’, da iste proizvodimo na više različitih lokacija i da za sve potrebne sirovine i sastojke imamo više dobavljača. Ključno je da smo se za takav koncept opredelili pre pandemije, tako da nismo imali u tolikoj meri probleme sa lancima snabdevanja kao neke druge kompanije. To je, svakako, delom doprinelo da povećamo proizvodnju i prodaju i održimo profitabilnost i u ovim teškim vremenima, a svi problemi i nastaju kada izgubite mogućnost da zarađujete novac“, ističe Goldšmit. Nekako baš u vreme kada je grupa srpskih novinara u Berlinu razgovarala sa upravom Štada grupe, objavljena je vest da je u maju prvi put uvoz Nemačke bio veći od izvoza i da je ta zemlja ostvarila spoljnotrgovinski deficit od 172 miliona evra, doduše simboličan, ali ipak minus. Za Goldšmita je i taj podatak bio još jedan dokaz da je situacija alarmantna. „To je delom i posledica slabljenje evra, koji se gotovo izjednačio sa dolarom, što dodatno komplikuje situaciju. Pred nama su teška vremena. Narednih godinu i po dana biće kritični, moramo osigurati da građani ne snose najveći teret krize, a novac će, zbog rasta kamatnih stopa, biti sve nedostupniji. Moraćemo, dakle, da stegnemo kaiš i zato je još važnije da budemo sigurni da sve što radimo, radimo na najbolji mogući način. Tim pre što se može jasno naslutiti da će neke zemlje upasti u recesiju i moramo sarađivati da bismo lakše prošli kroz krizu“, kaže Goldšmit. U takvom opštem ambijentu Štada je u mnogim zemljama povećala učešće na tržištu zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, čija je prodaja u prvom polugođu porasla za 25 odsto, na 729,2 miliona evra, tako da je udeo tog segmenta poslovanja u ukupnim prihodima grupe dostigao 41 odsto. Tome je, svakako, doprinela i akvizicija, kojom je sredinom prošle godine Štada postala vlasnik 16 Sanofijevih etabliranih lokalnih i regionalnih brendova zdravstvenih proizvoda široke potrošnje, a od novembra 2021. Štada ih distribuira u 20 zemalja širom Evrope. S druge strane, nastojanje da pacijentima postanu dostupni lekovi odmah nakon isteka ili otkaza patenta i ekskluzivnih prava, pomoglo je Štadi da poveća korigovanu prodaju generičkih proizvoda za šest odsto, na 697,1 milion evra, tako da oni u prihodima grupe sada učestvuju sa 39 odsto. Uz to, rast prodaje ostvaren je u ključnim zapadnoevropskim zemljama i zahvaljujući tome Štada je zadržala lidersku poziciju i u mnogim državama je u prvih pet kompanija po udelu na tržištu generičkih lekova. Konačno, Štadina lista farmaceutskih specijaliteta je sve šira, pa su i prihodi od njihove prodaje povećani za 12 odsto, na 341,8 miliona evra. Ove godine svaki peti evro prihoda Štada grupa je zaradila prodajom tih specijaliteta. Za Goldšmita, ostvarena dobit je dobra finansijska osnova za dalja ulaganja i u planu je izgradnja 50 miliona evra vrednog novog centra u Rumuniji, čime će se dodatno ojačati Štadin lanac snabdevanja, a ujedno će se kreirati novih 375 radnih mesta.