Profesorka protiv Dodika

Za NIN iz Banjaluke Svake dve godine od završetka rata u BiH se organizuju nekakvi izbori i za tih 27 godina izmenjalo se stotine međunarodnih eksperata za izbore u okviru kojekakvih, što zvaničnih što nezvaničnih, misija koje su organizovale i nadgledale taj posao. I stiglo se dotle da za predstojeće opšte izbore koji se održavaju 2. oktobra BiH ima izborni zakon kakav ne poznaje nijedna evropska zemlja, niko nije zadovoljan, ni domaći ni inostrani akteri ove priče. Birački spisak je duži od broja stanovnika, broj kandidata je čak sedamnaest puta veći od broja onih koje treba izabrati, a za glasove se takmiči, opet kao nigde u Evropi, čak 90 različitih političkih stranka, 38 koalicija i 17 nezavisnih kandidata. Celi proces je toliko komplikovan da se dosad uglavnom čekalo mesec dana da se saopšte konačni rezultati. Tako će, veruje se, biti i ovaj put. Ipak, tako veliki broj kandidata u odnosu na broj onih koje treba izabrati je, pre svega, zbog toga što su primanja izabranih mnogo veća nego u svim državama regiona, osim Slovenije. Recimo poslanik u Parlamentarnoj skupštini BiH ima mesečna primanja, sa raznim dodacima, do tri i po hiljade evra. U entitetu Federacija BiH izbori protiču u očekivanju šta će uraditi međunarodni namesnik Kristijan Šmit jer se spekuliše da bi on neka izborna pravila ili njihova tumačenja mogao promeniti uoči samih izbora ili neposredno posle njih, a sve zbog sudara Bošnjaka i Hrvata. Svi se pozivaju na Dejtonski mirovni ugovor, ali se međusobno optužuju - Hrvati veruju da ih mnogobrojni Bošnjaci majorizuju, a ovi da Hrvati žele etničku podelu BiH. I sve tako ukrug. Na području gde su Bošnjaci većina mnoge opozicione partije su se ujedinile i žele da sruše SDA i Bakira Izetbegovića koji se opet kandidovao za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. Bošnjačka opozicija računa na inerciju od pre dve godine kada je SDA izgubila sve veće gradove u tom delu BiH. Kod Hrvata, čini se, neizvesnosti nema, tu se očekuje trijumf HDZ-a kao i na svim posleratnim izborima. I u Republici Srpskoj je zanimljivo, kao retko kad. Na krilima pobede pre dve godine na lokalnim izborima svoja dva mlada gradonačelnika, u Banjaluci i Bijeljini, opozicija računa da bi mogla ovog puta pobediti Dodika i njegov SNSD koji čvrsto vladaju na republičkom nivou već 16 godina neprekidno. Vredi napomenuti da je Republika Srpska podeljena na devet izbornih jedinica, da su izborna pravila kombinacija proporcionalnog i većinskog sistema, pa zavisno od toga gde živite treba različit broj glasova za poslanički mandat. Nijedno istraživanje nije zvanično obelodanjeno, ali se zna da je rađeno nekoliko. Jasno je da će buduća vlada biti koaliciona i da će u parlament Republike Srpske, koji broji 83 poslanika, po svoj prilici ući desetak različitih političkih subjekata. Svi veruju da će Dodikov SNSD ostati pojedinačni najjača politička partija, ali je to daleko od apsolutne pobede. Računa se u različitim analizama da oko trećine parlamenta i ako oni budu pravili buduću Vladu moraće, verovatno, da idu u koaliciju sa nekoliko manjih političkih grupacija koje su uglavnom ideološki i programski neprofilisane, ali sa velikim ucenjivačkim kapacitetom. Ipak, najzanimljivija izborna bitka je za poziciju predsednika Republike Srpske. Mada je tu nekoliko čudnih kandidata, prava borba je između najdugovečnijeg ovdašnjeg čoveka u visokoj politici Milorada Dodika i potpredsednice Partije demokratskog progresa tridesetdevetogodišnje univerzitetske profesorke Jelene Trivić. Dodik je već osam godina bio na tom mestu, a onda se zbog ustavnih ograničenja više nije mogao kandidovati za tu poziciju, pa je pobedio i bio četiri godine srpski član Predsedništva BiH. Sad se pokušava ponovo vratiti na poziciju prvog čoveka Republike Srpske. Poznato je, Dodik je za sve godine vlasti uspeo polomiti bezmalo sve političare svoje generacije u opoziciji, ali pojavom znatno mlađe generacije doživeo je nekoliko bolnih izbornih poraza - na lokalnim izborima njegova partija je izgubila više gradonačelničkih pozicija, Banjaluka i Bijeljina su samo medijski najviše eksponirani kao najveći. Po pravilu su to mladi ljudi koji se nisu upecali na stare priče. Ovog puta Dodik je kampanju počeo veoma ofanzivno, kao retko kad, posećuje brojna mesta u jednom danu, nacionalna priča je u prvom planu, pokušava objasniti da je celi svet uznemiren, da je Republika Srpska ugrožena kao nikad i ide u čeoni sudar sa zapadnim delom međunarodne zajednice. Najnovije je da je glasao protiv davanja agremana novom ambasadoru Nemačke sa obrazloženjem „ništa lično, ali Nemačka vodi nepoštenu politiku prema BiH, ponižava Srbe i obesmišljava Republiku Srpsku“. Traži razjašnjenje te situacije da bi glasao za davanje agremana. U ovdašnjem komplikovanom sistemu odlučivanja on verovatno neće uspeti sprečiti dolazak ambasadora, ali se njegov potez i te kako prima kod dela biračkog tela. Računa, tako je obelodanio, da će imati susret sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom uoči samih izbora. To je ponavljanje scenarija kao u nekoliko prethodnih izbora kada je pobedio. NJegov protivkandidat, univerzitetska profesorka Jelena Trivić ima gotovo besprekornu biografiju. Ostvarena je na gotovo svim poljima, a Dodik joj ne može osporiti ni nacionalni politički gard (ovde je to veoma važno) koji je izgradila kao poslanik u republičkom parlamentu u protekle četiri godine. Dodikova ekipa poslanika nije uspela za četiri godine da je uobičajenim metodama politički diskredituje, čak naprotiv - ona ih je, mada su brojniji, baš često i to javno porazila. Svoju je kampanju profilisala na tome da je korupcija najveća izdaja Republike Srpske, a da je budućnost izgradnja jakih institucija aludirajući na to da Dodik vlada i mimo institucija. Ona, dabome, ima i hendikepe - dolazi iz znatno manje partije, reč je PDP-u, ali ima i podršku SDS-a i još nekih manjih grupacija. U nekim istraživanjima ona čak bolje stoji od Dodika, mada ima i drugačijih predviđanja. Po svoj prilici biće baš tesno, a jedan broj ovdašnjih analiza pokazuje da će profesorki pripasti i brojni neopredeljeni glasovi, onih kojima je dojadilo dugogodišnje Dodikovo vladanje, ali je nejasno da li će to biti dovoljno. Za poziciju srpskog člana Predsedništva BiH nadmeću se predsednik SDS- a Mirko Šarović, retki pripadnik stare garde političara, i prva Dodikova saradnica i dosadašnja predsednica Republike Srpske Željka Cvijanović. Taj je duel u senci onog Dodik - Trivićeva, ali Šarovićeva sudbina odrediće sudbinu samog SDS-a koji je proteklih godina prilično oslabio. Opet, Cvijanovićeva dobrim delom zavisi od Dodikove pozicije u biračkom telu. Mnogo šta u celim izborima u BiH može dimenzionirati i Centralna izborna komisija, koja ovde, za razliku od drugih zemalja, ima kraljevska ovlašćenja, Oni mogu zbog različitih razloga, kao što je recimo jezik mržnje (ma šta to značilo), skinuti nekog kandidata sa liste i tako omogućiti njegovom konkurentu laku pobedu. Hoće li se oni odlučiti za nekakav takav potez niko ne zna, ali takva mogućnost postoji. Dobro obavešteni i oni koji tvrde da imaju neke posebne informacije govore i veruju da takve stvari ovog puta treba očekivati. Branislav Božić