Oprema za TE Kolubara B nabavljena je još 1986.

Povodom teksta Slobodana Vukosavića, predsednika Odbora SANU za energetiku i redovnog profesora ETF-a u prošlom broju NIN-a, radi nepristrasnog informisanja javnosti, ukazujemo na činjenice u vezi sa projektom TE Kolubara B, koje se značajno razlikuju od tvrdnji koje je izneo autor. U tekstu se, naime, navodi: „Gradnja TE Kolubara B započeta je pre više decenija, zalud je utrošeno oko 400 miliona evra za pripremu infrastrukture i nabavku neophodne opreme kojoj danas preti rđa, i koja se drugde ne može koristiti. Uprkos tome, nadležno ministarstvo je krajem maja 2021.  naložilo da se obustavi gradnja ove elektrane.“ Podsećamo da je oprema za TE Kolubara B kupljena još daleke 1986, dakle pre više od 35 godina, i bazirana je na drugačijim tehnološkim rešenjima od onih koja se danas pretežno koriste u izgradnji termoelektrana. Razloge za to što opremi nabavljenoj za TE Kolubara B „danas preti rđa“ ne treba tražiti u stavovima aktuelnog Ministarstva rudarstva i energetike, već u činjenici da decenijama ovaj projekat nije odmakao mnogo dalje od faze u kojoj je bio sredinom osamdesetih godina prošlog veka. Imajući u vidu napredak tehnologija u oblasti energetike i ekspanziju izvora energije koji ne koriste fosilna goriva u prethodnih nekoliko decenija, značajne promene koje je pretrpeo regulatorni okvir u čitavoj Evropi u procesu energetske tranzicije, kao i međunarodne obaveze Srbije koje se tiču borbe protiv klimatskih promena, Ministarstvo je iznelo svoj stav da smatra da u ovom trenutku nije opravdano ponovno pokretanje projekta TE Kolubara B, već da težište investicija u elektroenergetici treba da bude na gradnji reverzibilnih hidroelektrana, elektrana koje koriste obnovljive izvore energije (OIE), uz odgovarajuće kapacitete bazne energije koji bi obezbedili energetsku sigurnost i ubrzana ulaganja u razvoj prenosne i distributivne mreže. Vreme koje je potrošeno za pripremu projekta TE Kolubara B, a koje se, kako autor sam primećuje, meri decenijama, ne može se nadoknaditi. Za prethodne skoro četiri decenije bilo je dovoljno vremena da se ovaj objekat izgradi i da se dobrim delom i isplati ova investicija. Činjenica je, međutim, da se to nije dogodilo i da najveći broj evropskih zemalja već godinama izlazi iz uglja, te da povećanje proizvodnje električne energije iz termokapaciteta za nekoliko procenata u nekim od najrazvijenijih zemalja ni na koji način ne dovodi u pitanje smer u kojem idu promene u energetskim sektorima u Evropi i kojim, po našem mišljenju, treba da ide i Srbija. Činjenica je i da je lignit kojim Srbija raspolaže niskokaloričan, sa visokim procentom sumpora i pepela, i da je pitanje koliko sadašnja proizvodnja može da zadovolji potrebe i postojećih elektrana i TE Kostolac B3, koja je u izgradnji, kad postane operativna. S druge strane, sadašnje nisko učešće OIE u proizvodnji električne energije posledica je odnosa prema ovom resursu u prethodnom periodu, i uz promenu energetske politike i stvaranje uslova za investicije u ovom sektoru moglo bi da se promeni relativno brzo, doprinoseći većoj energetskoj sigurnosti. Kabinet potpredsednice Vlade i ministarke rudarstva i energetike Zorane Mihajlović