Pokušaj političkog preoblikovanja rata

Ukrajina je iznenadila svet kada je pokrenula kontraofanzivu na severoistoku zemlje, u Harkovskoj oblasti. Prema rečima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ukrajinske snage su ponovo zauzele više od 6.000 kvadratnih kilometara teritorije, uključujući i grad Izijum koji je jedno vreme služio kao logističko čvorište za ruske operacije u Donbasu. Na Zapadu se optimizam ponovo probudio zbog naznaka da Ukrajina može da pobedi Rusiju. Ukrajinska operacija je nesumnjivi uspeh. Zauzimanje teritorija u Harkovskoj oblasti pokazuje da je rat daleko od gotovog, ali ne treba na osnovu toga donositi zaključke o finalnom ishodu. Za početak treba napomenuti zašto je ova operacija bila bitna za Kijev. Od samog početka ovog rata, bilo je jasno da je Donbas glavno poprište borbi. Dve „sporednije arene” su bile Hersonska oblast na jugu i Harkovska oblast, koje su služile Rusima da „prikuju“ deo ukrajinskih snaga. Za to vreme u Donbasu, Rusi su se oslanjali na superiornu vatrenu moć, u vidu artiljerije, raketnih sistema i avijacije da sporo, ali metodično i postepeno uništavaju ukrajinske snage. To je omogućilo ruskim snagama neke od najvećih pobeda u ovom ratu poput zauzimanja gradova Severodonjeck i Lisičansk. Moglo bi se reći da najveći ruski uspeh nije u zauzimanju teritorije, nego u gubicima koje su naneli ukrajinskim trupama, čime su degradirali sposobnost Ukrajine da brani svoju teritoriju. Tokom leta, ukrajinski zvaničnici su se žalili da su dnevni gubici u Donbasu između 700 i 1.000 ljudi. Pojedini ukrajinski zapovednici na terenu su tokom leta govorili zapadnim medijima da njihove jedinice imaju gubitke od 80 odsto ljudstva. Kijevu je očajnički trebala pobeda. Tokom celog leta sa samopouzdanjem, Ukrajinci su najavljivali veliku kontraofanzivu u Hersonu preusmeravajući pažnju globalne javnosti, ali i same Rusije prema tom teatru. Rusi su značajne kapacitete preusmerili na Hersonsku oblast očekujući ukrajinske napade. Krajem avgusta, ukrajinske snage su pokrenule napad na ruske položaje u Hersonu. Tokom tih napada teritorijalni dobici Ukrajinaca su bili zanemarljivi, a gubici u ljudstvu i opremi znatni. Međutim, hersonska operacija je zapravo bila operacija fiksiranja kako bi odvukla ruske snage od harkovskog regiona. Ovaj potez je doveo do toga da su ruski položaji u Harkovskoj oblasti bili slabi i popunjeni sa najmanje iskusnim ruskim trupama. Kako je američki NJujork tajms opisao, američki obaveštajni podaci su isto odigrali veliku ulogu u ovoj operaciji. Pored toga, šumoviti teren u Harkovskoj oblasti je omogućio Ukrajincima da postepeno nagomilaju snage koje su brojčano nadjačale ruske snage u toj oblasti. Kada su Ukrajinci pokrenuli svoj napad, Rusi su se povukli. Malobrojne ruske snage su bile svesne da je pojačanje bilo na putu, ali brzina ukrajinskog napredovanja je stavila preostale ruske snage u toj oblasti u dilemu. Mogli su ili da se suprotstave ukrajinskim napadačima, uz neizbežne gubitke u ljudstvu ili da ustupe teritoriju kako bi se povukli na položaje pogodnije za odbranu, u ovom slučaju kod reke Oskil. Ukrajinci su postigli uspeh jer su udarili na mesto ruske ranjivosti i zauzeli teritoriju. Međutim, najveći uspeh Ukrajinaca je psihološki i politički. Nakon dugog perioda, loših vesti iz Donbasa, ukrajinskoj vladi je bila potrebna dobra vest koja bi podigla moral ukrajinskim trupama i populaciji. Mnogo važnije od toga je međunarodna arena pošto jedna od najgorih stvari za Kijev jeste mogućnost da pažnja Zapada bude skrenuta sa Ukrajine čime bi se smanjila i zapadna finansijska i vojna pomoć. Operacija u Harkovskoj oblasti je usadila ponovo optimizam u zapadnim krugovima da Ukrajina može pobediti i da joj treba dodatno pomoći. Ovog meseca je u američkoj vazduhoplovnoj bazi Ramštajn u Nemačkoj održan sastanak ministara odbrane SAD i drugih američkih saveznika, na kojoj je odlučeno da se Ukrajini obezbedi pomoć od skoro tri milijarde dolara. Međutim, rano je za otpisivanje Rusije. Iako je tačno da su Rusi izgubili kontrolu nad delom ukrajinske teritorije, uspeli su da sačuvaju živote svojih vojnika, što je nešto na šta Moskva mora da obrati pažnju pošto deluje na prostoru druge najveće zemlje u Evropi sa jedinicama koje broje između 170.000 i 200.000 vojnika. Istovremeno, mnogo zavisi od sposobnosti Ukrajinaca da nastave da sprovode ovakve operacije u daljem toku rata. Mnogi stručnjaci upoznati sa situacijom u Ukrajini, sa kojima sam se konsultovao, pre ove operacije su bili sumnjičavi da Ukrajina ima kapacitet da izvrši rotaciju svojih trupa do kraja ove godine usled visokih žrtava pretrpljenih do sada. Ta dilema ostaje ako se uzme u obzir veliki broj ukrajinskih žrtava i izgubljene opreme u Hersonskoj oblasti. Isto tako nije sigurno ni kolike su ukrajinske žrtve na harkovskom frontu ako se uzme u obzir da se sukobljavaju sa ruskim trupama koje sada osiguravaju novu odbrambenu liniju kod reke Oskil i u blizini grada Krasni Liman. Rusija nije gotova ni na drugim frontovima. U Donbasu, ruske snage nastavljaju da polako napreduju prema gradovima Bahmut i Soledar. Postoje nedoumice kada je u pitanju podrška Zapada Ukrajini. Iako je u Ramštajnu odobrena pomoć Kijevu, američki stručnjak Danijel Dejvis ukazuje da veoma mali deo te pomoći uključuje najsavremenije vojne platforme neophodne Ukrajini. Publikacija Biznis insajder nedavno je objavila da američka vlada traži odbrambene kompanije u SAD i Kanadi koje su u stanju da proizvedu 12.000 komada artiljerijske municije dnevno, pošto je rat u Ukrajini ozbiljno iscrpeo arsenale deindustrijalizovanog Zapada. Na samom kraju, Rusija i dalje zadržava eskalatornu dominaciju u ovom konfliktu. Vladimir Putin već sada govori o terorističkim metodama Ukrajine, aludirajući i na to da su ukrajinske trupe nakon zauzimanja teritorija u Harkovskoj oblasti granatirale ruski pogranični grad Belgorod. Putin, umesto mobilizacije, može veoma lako da prekvalifikuje „specijalnu vojnu operaciju“ u kontraterorističku operaciju, što je bio osnov za rusku intervenciju u Siriji. To bi, kao i slučaju Sirije, podrazumevalo veće korišćenje ruske avijacije i pretvaranje ukrajinskih gradova u Alepo i Grozni. U međuvremenu, ruske snage uveliko su počele da bombarduju infrastrukturu, pošto su pogodile nekoliko termoelektrane i brana širom Ukrajine. Ovi napadi se najverovatnije planiraju i izvode uoči zime kako bi se Ukrajina lišila pristupa vodi i električnoj struji. Tokom zime, očekuje se da će Moskva uskratiti Evropi i njenoj najmoćnijoj zemlji, Nemačkoj, gas sa ciljem da izazove socio-ekonomske šokove, koji bi doveli do toga da Evropa uskrati Ukrajini pomoć, i posledično do kraha jedinstva Zapada. Ukrajinska kontraofanziva u Harkovskoj oblasti je pomutila vode. Međutim, rano je reći šta znači za finalni ishod rata. Za Ukrajince ključno je da li imaju kapacitet da i u budućnosti takve operacije sprovedu. Još važnije je da li su u stanju da samo zauzmu pozicije na kojima je u tom trenutku detektovana ruska slabost ili da pobede ruske snage u punoj snazi na celom frontu. Za Ruse, ključno je pitanje da li sa trenutnim brojem vojnika mogu da nastave da kontrolišu ogromnu teritoriju, ili će uvek postojati rizik ostavljanja potencijalnih ranjivih tačaka koje Ukrajinci mogu da iskoriste, što možda neće značiti i ruski poraz, ali neće značiti ni njihovu pobedu. Odgovor na te dileme ćemo dobiti u nedeljama i mesecima pred nama. Međutim, rat je daleko od završenog, što znači da se ukrajinska tragedija nastavlja. Dr Vuk Vuksanović viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnik LSE IDEAS, spoljnopolitičkog instituta pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka