O patriotizmu za poneti i novim izdajnicima

Za NIN iz Banjaluke Biće kojekakvih analiza nakon opštih izbora koji se održavaju 2. oktobra, ali jedno je izvesno - da su se sve relevantnije političke opcije baš potrudile da pokažu pravo stanje stvari u Bosni i Hercegovini - stare omraze i sveopšte nepoverenje, kao retko kad, pokazale su se u punom svetlu. Jasno je, slika o budućnosti ove države, zavisno od nacionalne optike, ni nalik nije jedna na drugu. Najvažnije bošnjačke političke opcije, glasnije nego ikad, govore o građanskoj državi, što znači praktično poništavanje svih osnovnih dejtonskih rešenja, a što većina Srba i Hrvata doživljava kao zamaskiranu ambiciju da mnogobrojniji Bošnjaci dominiraju nad malobrojnijim Srbima i Hrvatima. Tim bošnjačkim političkim krugovima, koji bi da menjaju dejtonski balans između nacionalnog i građanskog, pridružio se i Željko Komšić, koji se ponovo kandidovao za hrvatskog člana Predsedništva BiH. Jasno je, on na tu poziciju ne može biti izabran bez znatnog broja bošnjačkih glasova, što će ovog puta biti teže, jer Bakir Izetbegović koji se takođe kandidovao za bošnjačku poziciju u Predsedništvu, ne može odvojiti deo glasača za Komšića jer je i sam ugrožen kandidatom opozicije Denisom Bećirovićem. Sve to oseća i Zagreb i zato brojni funkcioneri Hrvatske pohode hrvatske krajeve u BiH sa željom da poguraju Borjanu Krišto kako bi pobedila Komšića. O budućem predsedniku entiteta Federacija BiH niko i ne priča jer, za razliku od Republike Srpske, ta pozicija se bira u parlamentu tog entiteta posle izbora i nije tako važna ni moćna pozicija. Ponovo, dakle, Sarajevo Bosnu i Hercegovinu vidi kao državu bez entiteta, prilično unitarizovanu i centralizovanu, dok sve važnije hrvatske političke opcije, uz sekundiranje Zagreba, nagoveštavaju da će tražiti treći, svoj entitet. Svi, dabome, računaju različite saveznike u svetu. U Republici Srpskoj svi se zaklinju na što jaču i samostalniju poziciju entiteta, a Dodik veruje da će se BiH raspasti sama od sebe jer u njoj ništa ne funkcioniše i niko nikom ništa ne veruje. U Republici Srpskoj glavna bitka se vodi za predsednika entiteta, direktnim izjašnjavanjem birača. To je među Srbima ovde najuglednija i najjača politička pozicija. Najdugovečniji srpski političar u BiH i čovek koji je bio na svim važnim pozicijama, Milorad Dodik, prema najrelevantnijim istraživanjima ugroženiji je nego ikad dosad. O jadu ga je zabavila tridesetdevetogodišnja profesorka Ekonomskog fakulteta i potpredsednica Partije demokratskog progresa Jelena Trivić. Jedno drugo optužuju za izdaju. On nju da je zapadni međunarodni projekat, ona njega da je čovek hrvatskog obaveštajnog aparata. On veruje da je ugroženo samo postojanje Republike Srpske i da se samo jako političko vođstvo može suprotstaviti tome. U toku kampanje, kao pred svake izbore u poslednje vreme, sastao se sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom i to je u delu biračkog tela prihvaćeno sa oduševljenjem. Ali, nakon povratka iz Moskve na svom imanju ugostio je predsednika Hrvatske Zorana Milanovića istog dana kada je ovaj u Jajcu obeležavao i slavio događaje iz 1995. godine kada je hrvatska vojska okupirala veliki broj opština u banjalučkoj regiji i kada je stradao veliki broj srpskih civila. Utisak je da je kod biračkog tela tim potezom poništio ono oduševljenje nakon Moskve. Trivićeva je, dabome, to i te kako iskoristila. Profilacija njene kampanje da je korupcija glavna opasnost za Republiku Srpsku i da institucije treba da vladaju umesto pojedinaca prilično se prima kod velikog dela biračkog tela. Time baš nervira Dodikov tim. Postala je i simbol promena koje deo javnosti ovde očekuje. Poslednji dani kampanje protiču u ozbiljnim blaćenjima, podmetanjima, vrlo prljavo. Poslednje obelodanjeno istraživanje agencije Faktor plus pokazuje da profesorka ima blagu prednost od dva do tri procenta ispred Dodika. I još, važno je reći, ima i drugih kandidata, ali njihove šanse nisu nikakve. Ipak, po svoj prilici, ko god bio pobednik verovatno neće imate poverenje pedeset odsto biračkog tela, a ovde, prema izbornim pravilima, nema drugog kruga. Zbog svega toga neizvesnost je glavno obeležje ovih izbora, za razliku od nekih ranijih. U senci ovog vrlo zanimljivog duela jeste trka za mesto srpskog člana Predsedništva BiH. Sva obelodanjena istraživanja pokazuju da dosadašnja predsednica Republike Srpske i ličnost od najvećeg Dodikovog poverenja Željka Cvijanović vodi ispred predsednika SDS-a Mirka Šarovića. Veruje se da će, ako Šarović doživi poraz, to prilično uzdrmati celi SDS jer ta, nekad vodeća partija, iz izbora u izbore sve više kopni. Kao što se veruje da bi, ako Dodik izgubi, pobeda Željke Cvijanović bila slaba uteha i da bi ta situacija mogla dovesti do rasipanja SNSD-a, jer različite frakcijske borbe unutar te partije već odavno traju, ali se prekrivaju Dodikovim autoritetom i to što su vlast. Što se tiče trke za pozicije u Narodnoj skupštini Republike Srpske, sve analize pokazuje da nijedna partija ne može osvojiti ni trećinu poslaničkih mesta. Buduća vlada će, izvesno je, biti rezultat vrlo široke koalicije. Čak se predviđa da će desetak različitih političkih opcija proći u parlament koji broji samo 83 poslanika. Izborna pravila su ohrabrila različite programski i ideološki neprofilisane partije i pokrete za kandidovanje, mnogi od njih su derivati ovih većih partija - čak je 17 kandidata za jedno poslaničko mesto. U kućnim, kafanskim, pa i nekim javnim analizama procenjuje se da će se, što zbog rezultata izbora što zbog opštih dramatičnih političkih prilika u svetu, buduća vlast na nivou BiH, dakle zajednički organi, veoma teško formirati. Kao da to oseća i međunarodni namesnik Kristijan Šmit, delimično nepriznat, pa najavljuje da će se dohvatiti tzv. bonskih ovlašćenja po kojima ima pravo menjati i donositi zakone i smenjivati legalno i legitimno izabrane. Ima nagoveštaja da bi mogao uticati kako da se formiraju domovi i veća naroda koji su ovdašnjim parlamentima neka vrsta gornjeg doma. To bi u ovakvoj višenacionalnoj zajednici moglo doneti i više od političke napetosti. Niko ozbiljan ovde nakon izbora ne očekuje nikakvo smirivanje, čak su mnogi skloni prognozama da će stvari postati znatno dramatičnije jer su na sceni različiti domaći nepomirljivi koncepti, a štokakvi međunarodni medijatori (kažu da je čak osam raznih specijalnih izaslanika za ovaj deo sveta) uglavnom deluju kao raštimani orkestar koji sluti da važni događaji tek dolaze. Branislav Božić