Zli jezici i jagnjeće glave

Ah, zli jezici! Oni su u čoveka usađeni još od kada je sveta i veka. Evo, recimo, zli jezici o crnoj mački! Još u grčkoj mitologiji smatralo se da crne mačke donose nesreću. Jer, zaboga, Hera, žena Zevsova, kaznila je jednog podanika tako što ga je pretvorila u crnu mačku koja je, potom, prognana u podzemlje. Osim toga, i Hekata, boginja magije i veštičarstva, često je prikazivana sa crnom mačkom. Vreme crnih mačaka sa okultnim radnjama, proteže se sve do 13. veka, kada je papa Grgur Deveti objavio dokument koji prikazuje otelotvorenje đavola, a u srednjem veku su crnu mačku povezivali sa vešticama, pa je tako i danas jedan od simbola Noći veštica. Ali, pored svega, mnogi ljudi, u koje spadam i ja, veruju da crna mačka donosi sreću, blagostanje i novac, tako da se 17. avgusta slavi Međunarodni dan crnih mačaka. Štaviše, naučnici u Americi otkrili su da crne mačke štite od bolesti, smanjuju kod svojih vlasnika srčane tegobe, stres, anksioznost, upijaju lošu energiju, održavaju skladne brakove, a i privlače novac. Ali, zli jezici ne bave se samo crnim mačkama. Bio sam, naime, četiri dana u Beogradu, gostovao po televizijama, ali u Mokri neko je pustio zao glas da sam dobio kovid i da ležim u bolnici na Karaburmi i „dišem na cevčicu“! I tu nije vredelo što sam viđen u emisiji Posle ručka kod Jovane na Hepi televiziji! Nego, ni to nije sve! Kada sam se vratio iz Beograda, spremajući se za zimu, sva drva, pet-šest kubika, natrpao sam, navodno, u dnevnu sobu?! I, da vidiš, poverovalo se zlim jezicima i dolazili su neki radoznalci da provere da li je to istina. I tako, evo već dvanaest godina kako sam otišao iz Beograda, neki Mokranci nikako da me prihvate, tim pre što se, evo i krajem septembra, kupam u Mokranskom vrelu u vodi od 14 stepeni Celzijusa. Sa Mikijem Luletom kuvam u kotliću pet jagnjećih glava, pošto Beograđani, koji ovde jagnjad kupuju i kolju, ne žele da nose jagnjeće glave za prestonicu. Jer, i o jagnjećim glavama zli jezici svašta pričaju. Dobro, ne jedemo mozak iz jagnjećih glava, to bacamo kučićima, ali obrazine i jagnjeće vratove, sa krompirima, pirinčem i svakojakim začinima i suvoplaninski bogovi bi jeli. Tim pre što se uz paprikaš od jagnjećih glava pije crno vino, koje te diže u nebesa, do Zevsa, a i dalje od njega. Nego, zli jezici ne miruju. Dejan Lučić je, iz čista mira, na Hepi televiziji izjavio da su Nemanjići potomci Isusa Hrista?! Za tren nisam mogao da shvatim šta sam čuo! Ali, brzo sam shvatio da se moja priča o Isusu iz Ohrida svidela srpskoj dubokoj državi i sada, preko Dejana Lučića, pokušavaju da na ohridskog Isusa nakaleme Nemanjiće! K. G. Jung, moj guru iz Švice, na ovo će da kaže: „To je đavolski težak posao! Jer, kako sada, odjednom, Srbima objasniti da Isus nije Jevrejin iz Nazareta! Na stranu to što bi onda Nemanjići bili Jevreji. A pitanje je da li su Nemanjići uopšte i Srbi, pošto je predratni socijaldemokrata Živko Topalović u berlinskoj Univerzitetskoj biblioteci iščeprkao da su oni bili germanskog porekla i da su, po nalogu Vatikana, poslati da na silu pokrste Srbe. A sve se komplikuje još više pošto je predratni akademik LJubomir Stojanović, proučavajući dvadeset godina srpske rodoslove i letopise, ustanovio da je Nemanja praunuk cara Konstantina?! Tako da i ne postoji 800 godina ne samo srpske srednjovekovne istorije, već ni ’mračnog srednjeg veka’!“ Moja Crna veoma mudro razmišlja: „Ako si ti mene prihvatio kao maskotu svoje kolumne, zašto Srbi, konačno, ne bi prihvatili da je Isus sin Aleksandra Velikog i da je rođen u Ohridu. A Nemanjićima bismo nekako progledali kroz prste što su prihvatili nikejske dogme po kojima je Isus Jevrejin iz Nazareta!“