Prelazak na niskougljeničnu energiju kao odgovor na energetsku krizu

Združeni efekti krize izazvane ratom u Ukrajini, vremenskih neprilika kao posledice klimatskih promena i postpandemijom izazvali su nezapamćeni udar na globalnu ekonomiju. U avgustu je zabeležen pad globalnih ekonomskih aktivnosti, jer se smanjio priliv novih porudžbina, opao obim međunarodne trgovine, a sve je više znakova koji ukazuju i na višak kapaciteta. I u proizvodnim i u uslužnim sektorima zabeleženo je opadanje obima proizvodnje odnosno pruženih usluga, što je prvi put od juna 2020. da su obe kategorije istovremeno zabeležile pad. Evropska centralna banka povećala je svoju prognozu inflacije za 2022. na 8,1% (sa 6,8% iz juna) i na 5,5% za 2023 (sa 3,5%). U kontekstu izmenjenih geopolitičkih okolnosti, novi prioriteti su energetska bezbednost i suočavanje sa dugotrajnim energetskim potresima. Od početka ruske invazije EU je ubrzavala svoje planove energetske tranzicije, uključujući donošenje akcionog plana REPowerEU, kako bi pomogla da se što pre okonča zavisnost Evrope od uvoza ruskih fosilnih goriva. Osim toga, Evropska komisija je predložila hitne mere za smanjenje uticaja sedmostrukog povećanja cena gasa u Evropi. U vezi s tim, nedavno je uvela porez na ekstraprofit za energetska preduzeća kako bi ublažila efekte krize na domaćinstva i kompanije širom EU. Prema proceni Evropske komisije, investicije u energetski sektor u EU moraju se udvostručiti sa 200 milijardi evra godišnje, koliko su iznosile u prethodnoj deceniji, na više od 400 milijardi evra godišnje tokom ove dekade, kako bi se ispunio cilj smanjenja emisija gasova za najmanje 55 procenata do 2030. U tom kontekstu, na značaju dobijaju investicije u energetsku efikasnost, niskougljenične i tehnologije za korišćenje obnovljivih izvora energije, ekološke inovacije, kao i one koje povećavaju zastupljenost cirkularne ekonomije. Paralelno s time, moraju se razvijati finansijski proizvodi za podršku zelenoj transformaciji malih i srednjih preduzeća. Potrebno je sprovoditi mere ekonomske politike koje obezbeđuju poslovno okruženje pogodno za investicije u energetsku efikasnost i podstiču kompanije da unaprede svoje prakse upravljanja i odgovornost prema životnoj sredini, društvenoj zajednici i korporativnom upravljanju. Sva ta kretanja dovode do redefinisanja nacionalnih strategija, uz istovremeno jačanje uloge međunarodnih finansijskih institucija kao globalnih pokretača klimatskog delovanja i energetske tranzicije. Evropska investiciona banka ima veliko iskustvo u ovoj oblasti, od finansiranja prvog projekta vetroelektrana na vodi pre dvadeset godina, do sadašnjih pionirskih rešenja za skladištenja energije, razvoj plutajućih vetroelektrana i zelenog vodonika. U okviru svojih klimatskih ciljeva banka namerava da pruži veliki podsticaj projektima adaptacije i da tokom ove decenije mobiliše više od hiljadu milijardi dolara kao doprinos ugljeničnoj neutralnosti. EIB je još 2021. obezbedila 4,7 milijardi evra za finansiranje projekata energetske efikasnosti i 5,7 milijardi za projekte u oblasti obnovljive energije. Istovremeno, važno je imati u vidu značaj ravnopravne i pravične tranzicije koja obuhvata ugrožene regione kroz njihovu adaptaciju na klimatske promene i racionalno korišćenje resursa. Upravo je povećanje aktivnosti van EU cilj novog ogranka EIB Global, sa snažnim opredeljenjem da se podrže projekti koji doprinose održivosti životne sredine. U ovom kontekstu, EIB Global ostaje jedan od glavnih partnera Evropske komisije u sprovođenju Mehanizma pravične tranzicije, koji obuhvata i Zapadni Balkan, kroz veću savetodavnu podršku za pripremu projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti. Pokretanje EIB Global, namenskog ogranka za finansiranje razvoja, predstavlja pravovremeni korak u tom pogledu i uključuje promenu modela rada uz jačanje lokalnog prisustva radi podrške zelenim projektima. To će pomoći i zemljama na Zapadnom Balkanu da pristupe sredstvima u okviru nove inicijative EU pod nazivom Global Gateway. U okviru nje se planira mobilisanje do 300 milijardi evra za finansiranje zelene i digitalne infrastrukture širom sveta koja će doprineti rešavanju klimatske i energetske krize.