Policija štiti trgovca oružjem Slobodana Tešića

Dok u Zastava oružju uveliko traju „igre prestola“ nakon nedavno raspisanog konkursa za izbor generalnog direktora, jer aktuelnom, Mladenu Petkoviću u novembru ističe četvorogodišnji mandat, u javnosti se danima već „kotrlja“ nova afera vezana za izvoz oružja iz ove kragujevačke fabrike, koja nedvosmisleno, možda i jasnije nego neki slučajevi na koje je ukazao uzbunjivač iz Krušika Aleksandar Obradović, potvrđuje da je i država umešana u mutne poslove koje sve češće zaključuju privatni trgovci oružjem, bliski vrhu SNS-a i vlasti u Srbiji. Zahvaljujući tim vezama nekadašnji kondukter iz Kiseljaka u BiH, Slobodan Tešić, u međuvremenu je izrastao u jednog od najvećih trgovaca oružjem na Balkanu, toliko velikog i moćnog da su njegovi poslovi nedodirljivi za nadležne državne organe, iako Zastava oružje „dere“ još od početka 2000-ih, od afere „Orao“ i zaplene cevi za puške i pištolje na Filipinima. Sagovornici NIN-a, dobro obavešteni o stanju u domaćoj namenskoj industriji i o tome kako funkcioniše tržište naoružanja i vojne opreme, tvrde da je Tešić toliko ojačao da se poslednjih godina bukvalno pita za sve i da čak, u skladu sa svojim interesima, neretko „verifikuje“ izvozne i transportne dozvole ostalim izvoznicima oružja iz Srbije. Najnovija afera o sumnjivim transakcijama u oružarskom biznisu izbila je kada su, najpre BIRN, a potom i neki drugi mediji preneli da je kriminalistički inspektor za borbu protiv korupcije Milan Vukomanović iz Kragujevca ove godine čak dva puta degradiran i privremeno premeštan na druga radna mesta, oba puta na osnovu naloga načelnika Uprave kriminalističke policije MUP-a Srbije Bogdana Pušića. A kažnjen je zato što je odbijao da obustavi istragu o sumnjama da su dve firme Slobodana Tešića, Partizan tek i Vektura trans, 2019. kao komisioni prodavci oružja kragujevačku fabriku ojadile za oko 3,5 miliona evra. Vukomanović je odbijao naloge nadređenih da nepotpuni izveštaj o istrazi sumnjivih poslova Tešića sa prodajom Zastavinog oružja dostavi nadležnom tužilaštvu. Odmazda je bila brza, protivpravna i uveliko brutalna, zbog čega je inspektor Vukomanović, posredstvom svog pravnog zastupnika, advokata Ivana Ninića, prošle sedmice „presavio tabak“ i Višem sudu u Beogradu podneo tužbu protiv MUP-a Srbije. Kontrolom poslovanja Zastava oružja u 2019. Državna revizorska institucija (DRI) je još 2020. utvrdila da Tešićeve firme nisu državnom preduzeću dostavile ugovore sa stranim partnerom, kao ni dokumentaciju o naplati prodate robe i troškovima prevoza, carine, osiguranja i proviziji Tešićevih firmi, komisionara. Kako Tešić, ni nakon ponovljenih zahteva fabrike iz Kragujevca i insistiranja DRI, Zastavi nije dostavio tražene podatke i dokumentaciju, osnovano se pretpostavlja da je Tešić Zastavu „ojadio“ za 410 miliona dinara ili 3,5 miliona evra. Nije ovo, nažalost, usamljen slučaj, već bi se pre moglo reći da je to postala uobičajena praksa. Svojevremeno je, na isti način, prema izveštaju DRI, i firma GIM oštetila valjevski Krušik za više od 16 miliona evra, jer je tolika bila razlika u ceni po kojoj je GIM nabavio mine od Krušika i cene po kojima ih je prodao stranom kupcu, zadržavajući razliku za sebe, a ne pravdajući je neophodnom dokumentacijom, iako se jedina legalna zarada posrednika svodi na komisionu proviziju, koja obično iznosi pet odsto od ugovorene prodajne cene. Zbog toga je veliko pitanje da li će javnost ikada saznati za koliko su domaće vojne fabrike oštećene ovakvim aranžmanima sa privatnim trgovcima, kojima se naoružanje i vojna oprema prodaju po fabričkim cenama, često i bez avansa, na veresiju, bez obaveznih bankarskih garancija. Belodano je, međutim, jasno da Tešić i još neki privilegovani privatni trgovci godinama čerupaju domaću vojnu industriju, naročito od 2013. i to, ako ne uz punu, ono bar uz prećutnu podršku državnog vrha i nadležnih državnih organa. Zbog Tešićevog upornog ignorisanja zahteva da dostavi dodatnu dokumentaciju, DRI se i obratila nadležnom Višem javnom tužilaštvu u Kraljevu i njegovom Posebnom odeljenju za borbu protiv korupcije. Na zahtev VJT iz Kraljeva da se prikupe dodatne informacije o poslovima Tešićevih firmi za Zastava oružjem u 2019, inspektor Vukomanović je o tom poslu razgovarao sa predstavnicima kragujevačke fabrike, a onda je 15. aprila od kolega u Odeljenju za borbu protiv korupcije u Beogradu, u skladu sa uobičajenom policijskom praksom, zatražio da razgovaraju sa nadležnima u Partizan teku i Vektura transu. Samo pet dana kasnije, 20. aprila, počinje Vukomanovićev hod po mukama. Tog dana odbio je zahtev neposredno nadređenih da, na osnovu „naloga odozgo“, obustavi istragu i da nepotpuni izveštaj dostavi tužilaštvu. Taj njegov profesionalni stav za posledicu je imao ekspresni premeštaj na činovničko mesto u Policijskoj upravi Kragujevac. Nedugo nakon te degradacije, Vukomanović je ražalovan i osramoćen pred kolegama i u maju su mu oduzeti pištolj, municija, značka, lisice... Vukomanović se zbog toga obraća Višem sudu u Beogradu, koji 9. septembra nalaže MUP-u da ga vrate na radno mesto kriminalističkog inspektora za borbu protiv korupcije i da mu vrate predmet na kojem je radio do premeštaja na činovničko mesto. On je 19. septembra zaista vraćen na staro radno mesto, a iznova mu je dodeljen i predmet na kojem je radio u aprilu, s tim što je sada, na osnovu sudskog rešenja, zvanično imao status uzbunjivača. To, međutim, nije sprečilo nadređene da posle samo dva dana, 21. septembra, na osnovu novog naloga načelnika UKP-a Bogdana Pušića, Vukomanovića opet „privremeno“ rasporede na novo radno mesto i da mu ponovo oduzmu „sporni“ predmet. Zbog toga je Vukomanović prošle nedelje Višem sudu u Beogradu podneo tužbu protiv MUP-a Srbije, u kojoj su hronološki navedeni svi detalji vezani za degradaciju, odmazdu, šikanu i poniženja kojima je izložen od 20. aprila. „Tuženi (MUP Srbije), radom svojih rukovodilaca i načelnika UKP Bogdana Pušića, i aktima koje imenovani (Pušić) potpisuje u vezi sa radno-pravnim statusom tužioca (inspektora Vukomanovića), šalje tužiocu jasnu poruku da nije poželjno da u svojstvu policijskog službenika postupa temeljno i zakonito po zahtevima nadležnog Višeg javnog tužilaštva, da ne treba da primenjuje policijska ovlašćenja, da ne treba doslovno da primenjuje odredbe ZKP i da ne treba da radi i doprinosi smanjenju stope kriminaliteta i korupcije u Republici Srbiji. Takođe, MUP u konkretnom slučaju, preko načelnika UKP Bogdana Pušića, svojim potpisom verifikuje odmazdu nad inspektorom Vukomanovićem, i time šalje poruku da će biti konstantno proganjan i degradiran zbog činjenice da je pokušao da ispita poslove najpoznatijeg balkanskog trgovca oružjem, Slobodana Tešića“, navodi se, između ostalog, u tužbi inspektora Vukomanovića, u koju je NIN imao uvid. Uz to, on Višem sudu predlaže da donese privremenu meru, kojom bi se odložilo pravno dejstvo njegovog ponovnog „privremenog“ raspoređivanja na novo radno mesto i zabranilo njegovo eventualno upućivanje u druge organizacione jedinice MUP-a i na poslove koji ne odgovaraju opisu njegovog radnog mesta – kriminalističkog inspektora u Odeljenju za borbu protiv korupcije u Upravi kriminalističke policije. Šta će sud po toj tužbi da odluči, ostaje da se vidi. Zaposleni u Zastava oružju kažu da je njima odavno znano da sporni izvoz iz 2019, kojim je njihova firma oštećena za oko 3,5 miliona evra, nije ni prvi, ni jedini posao sklopljen sa Slobodanom Tešićem, u kojem su ostali kraćih rukava. Naprotiv. Prvi put domaća i svetska javnost za Tešića je čula još pre dve decenije, kada je 2002. izbila afera „Orao“. Tada je pešadijsko naoružanje, proizvedeno u Zastava oružju, posredstvom Tešićeve firme Temeks, umesto u Nigeriji, koja je u izvoznoj dozvoli bila navedena kao krajnja destinacija, završilo u Liberiji, koja je zbog građanskog rata u toj zemlji bila pod sankcijama Ujedinjenih nacija. Tešić je već 2003. stavljen na „crnu listu“ UN, sa koje je, uz podršku vlasti Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića, skinut 2013. i odmah se „na velika vrata“ vratio u biznis sa oružjem. S druge strane, zbog afere „Orao“ godinama je za proizvode Zastava oružje bila spuštena rampa na stranim tržištima, a ta svojevrsna blokada otklonjena je tek 2007, uspostavljanjem poslovne saradnje sa američkim Remingtonom. O razmerama afere „Orao“ svedoči i to što je o njoj britanski Bi-Bi-Si snimio dokumentarni film, u kojem je, pored Tešića, jednu od glavnih rola „igrao“ tadašnji direktor Zastava oružja Rade Gromović. NJega je kasnije kao svog zastupnika angažovala Internešnel golden grupa (IGG) iz Abu Dabija, koja je već 2015. postala drugi po veličini kupac srpskog naoružanja, a 2016. izbila na prvo mesto, sa ugovorenim isporukama vrednim 181,6 miliona dolara. Slučajno ili ne, najveći akcionar IGG-a je Vlada Ujedinjenih Arapskih Emirata, a pre nego što je angažovala Gromovića, bivši direktor Zastava oružja poklonio je u to vreme prestolonasledniku, sada prvom čoveku Emirata, šeiku Muhamedu bin Zajedu al Nahjanu, ručno rađenu automatsku pušku koju su ukrasili radnici fabrike iz Kragujevca. Pre manje od mesec dana predsednik Srbije Aleksandar Vučić javno se pohvalio da je sa šeikom ugovorio veoma povoljan kredit za Srbiju od milijardu dolara uz kamatu od tri odsto. U poslovnim knjigama Zastava oružja još uvek se vodi stavka o nenaplaćenom izvozu oko 1.400 cevi za puške i pištolje koje je Tešić početkom 2000-ih, pre nego što je stavljen na „crnu listu“ UN, izvezao na Filipine. Tamošnje vlasti su pošiljku zaplenile zbog carinskog prekršaja - duplih faktura komisionara sa ciljem da se umanji vrednost robe. Izvori NIN-a iz Zastava oružja tvrde da je Tešić i krajem 2017. oštetio fabriku tako što je mesecima sprečavao izdavanje transportne dozvole firmi GIM, koja je ugovorila plasman proizvoda kragujevačke fabrike na Bliski istok i prethodno pribavila neophodne dozvole za izvoz, uz saglasnost ministarstava policije, odbrane, spoljnih poslova i trgovine i BIA. U prilog tome koliko je Tešić bio moćan podsećaju da je u to vreme GIM zastupao i u međuvremenu preminuli otac tadašnjeg ministra policije, a sada „tehničkog“ ministra odbrane Nebojše Stefanovića. Isti izvori navode da je Tešić svojevremeno nedeljama uspevao da blokira i druge ugovorene izvozne poslove GIM-a, pa i sa Krušikom. Baš u to vreme kola su GIM-u krenula nizbrdo, jer je 2018. imao prihod od skoro 1,9 milijardi dinara, godinu dana kasnije milijardu dinara, da bi u 2020. pao na 543 miliona, a lane ispod 227 miliona dinara. Takav odnos Tešića prema GIM-u za neke je neizostavni deo mozaika, koji je doprineo da afera „Jovanjica“, sa malim zakašnjenjem, ipak dospe do javnosti, posle čega su naglo zahladili odnosi Aleksandra Vučića i Nebojše Stefanovića. Uz to, utisak je da su se i GIM i ostali trgovci oružjem u međuvremenu pomirili sa „stanjem na terenu“ i shvatili da Tešić u najvećoj meri, ako ne i potpuno, kontroliše izvoz naoružanja i vojne opreme sa ovih prostora. Pri tome u poslednje vreme poslove seli iz jedne u drugu firmu, pa su prihodi Vekture trans 2018. bili 2,2 milijarde, a lane samo 63 miliona, uz neto gubitak od 3,6 miliona dinara, dok su prihodi Partizan teka pali sa 2,9 milijarde na 176 miliona. I umesto 333 miliona dinara neto dobiti u 2018, Partizan tek je 2020. i 2021. iskazao neto gubitak od ukupno 807 miliona dinara. A to znači da, ako se ikada i utvrdi da bi te firme trebalo Zastava oružju da vrate 3,5 miliona evra, neće imati novca na računu za to. Upućeni u ovaj biznis uvereni su da Tešić u velikoj meri utiče i na kadrovsku politiku u domaćoj vojnoj industriji, te da je on doprineo da kao kadar SNS-a Mladen Petković u novembru 2018. pređe iz Krušika u Zastavu. Pri kraju njegovog mandata u Kragujevcu, ne zna se koja je firma u goroj situaciji. Sve glasnije kragujevački oružari pričaju da će im novog direktora dogovoriti direktor BIA Bratislav Gašić, pomoćnik ministra odbrane Nenad Miloradović i - Slobodan Tešić, jer se procenjuje da je Petkoviću istekao „rok upotrebe“. Kao njegov potencijalni naslednik pominje se Milan Ćirović, bivši direktor kragujevačke Energetike, kojeg je Vlada Srbije u decembru 2020. smenila sa te funkcije zbog dugova i gubitaka. Energetika toplotnom, tehničkom i električnom energijom snabdeva više od 22.000 korisnika u Kragujevcu i fabrički krug bivše Grupe Zastava i godinama unazad, prema zvaničnim informacijama, u grupi preduzeća čiji je vlasnik država spada među tri najveća dužnika za struju. Mada to i nije bitno, jer su i do sada direktori fabrika za proizvodnju naoružanja i vojne opreme manje vodili računa o državnim interesima, a više o interesima privatnih trgovaca oružjem. Ako ne verujete, pitajte Aleksandra Obradovića i Milana Vukomanovića. Zoran Radovanović