Uronjeni u život u svim njegovim aspektima

Činjenica da Narodno pozorište u Beogradu otvara sezonu operom nastalom na osnovu romana iz najrecentnije produkcije, sama po sebi dala je predstavi Deca, uz mnoštvo drugih razloga, svakako status izuzetnog događaja. Poema Milene Marković je zasigurno ključno delo u bogatoj i raznovrsnoj karijeri ove izuzetne umetnice, delo koje na neki način tematski i stilski zaokružuje njen dosadašnji rad u različitim medijima, od poezije, preko drama, pa sve do filma i televizije. Naravno, tu je i NIN-ova nagrada koja je kao retko kada pozdravljena od celokupne kulturne javnosti. Umetnost Milene Marković pulsira životnom autentičnošću i do surovosti jasnim i iskrenim pogledom na svet koji je okružuje. Začudo, i to je ono izuzetno u tom stvaralaštvu, ta direktnost, jasnoća do grubosti, donosi sa sobom duboki humanizam, razumevanje za sve i svakoga, i nepatvorenu, gotovo dečju nežnost. Iako duboko intimna, njena poezija sa lakoćom dopire do svih jer je uronjena u život u svim njegovim aspektima. Milena pronalazi neki neobičan, gotovo hipnotički ritam u tim često potpuno svakodnevnim rečima čineći da one zvuče i sasvim obično, ali u isto vreme i stilski izbrušeno, te značenjski precizno. Imajući to u vidu, ne čudi ideja da bi ta i takva poezija bila idealna za libreto opere. Dramaturški izuzetno vešto (dramaturg-libreto Dimitrije Kokanov; muzički dramaturg Jelena Novak), roman je sažet u sedamnaest numera, potpuno zaokruživši osnovni idejni i tematski narativ. Tih sedamnaest songova Irene Popović plene svojom muzičkom i stilskom raznovrsnošću – od mimikrije klasičnih operskih arija preko Brodveja, Kurta Vajla, rok himni, te tananih pop balada, kompozitorka je uspela da pronađe tačan muzički izraz za atmosferu i emociju Mileninih stihova. Koreografija (Igor Koruga) svedena je i jednostavna, značenjski tačna, te ispravno daje prednost muzici i samom tekstu (odlična odluka da sve vreme ide i titl teksta songova). U predstavi učestvuju i songove izvode i profesionalni pevači (Tamara Mitrović, Iskra Sretović i Marko Kostić), ali i glumci (Nela Mihailović, Suzana Lukić, Predrag Miletić, Vanja Milačić, Pavle Jerinić, Milena Đorđević, Bojana Stefanović, Bojana Bambić, Dragana Varagić, Aleksandar Vučković, Miona Marković, Teodora Sparavalo, Jelena Blagojević i Vladan Matović). Tehnička razlika u izvođenju ovde je nevažna jer i jedni i drugi daju sve od sebe kako bi preneli emociju Mileninih stihova, što i uspevaju. Tom zaraznom entuzijazmu i energiji izvođača svakako doprinosi i živo izvođenje muzike kamernog orkestra, kao i učešće dečijeg hora „Nada“. To lepo saglasje svih elemenata svakako je doprinelo da ovaj projekat bude pozdravljen višeminutnim stajaćim ovacijama na oba dosadašnja izvođenja. Ono što je Irena Popović uspela jeste da od zahtevnog sadržaja napravi uzbudljivo scensko-muzičko delo koje lako i uspešno komunicira s generacijski raznorodnom publikom. Odličan početak sezone za Narodno pozorište. Boban Jevtić