Pismo patrijarhu

Evo, još ne mogu da se smirim otkako je Dejan Lučić, pre nedelju dana, na televiziji Hepi rekao da su „Nemanjići potomci Isusovi“ te da su imali njegove „tamnoplave oči i boju kose“. I, gle, setio sam se, bilo je to u vreme Černobilja, da mi je u Hilandaru otac Hrizostom, upravnik hilandarske biblioteke, pokazivao rodoslov Nemanjića, ispisan zlatnim slovima, a iz koga se videlo da Nemanjići vode poreklo od Mojsija i Isusa! Ali, u tom rodoslovu, od Isusa do Nemanjića bilo je svega jedanaest kolena, tako da taj Hilandarski rodoslov nisam uzimao za ozbiljno, jer tada još nisam znao za „krađu vekova“. Sada, posle toliko godina, sve više verujem u rodoslov Nemanjića koji sam video u Hilandaru. Tu mi je mnogo pomogao i akademik LJubomir Stojanović, koji se između dva svetska rata bavio srpskim rodoslovima i letopisima i u kojima jasno piše da je „car Nemanja praunuk cara Konstantina“?! Zgranut tim saznanjem da ne postoji 800 godina ne samo srpske, već ni evropske srednjovekovne istorije, akademik Stojanović je žalio što je dvadeset godina života potrošio na izučavanje starih srpskih rodoslova i letopisa. E, sad, ako je Nemanja praunuk cara Konstantina, u kakvom srodstvu može da bude sa Isusom? Pokazaće se da je car Konstantin bio u srodstvu sa Likinijem, koga je ubio da bi ukinuo dvovlašće u Rimskom carstvu. A Likinije je bio brat Olimpijade, majke Aleksandra Velikog, a ovaj je, po svoj prilici, bio otac Isusu, odnosno Risti iz Ohrida, rođenom u Filipovoj, kasnije Samuilovoj tvrđavi iznad Ohridskog jezera. Ali, trebalo je da prođu godine i godine da mi se sve ove kockice slože i da počnem o tome javno da govorim, a da mi niko ne protivureči niti kaže da baljezgam gluposti. Eto, to me je i ohrabrilo da prošle nedelje napišem pismo patrijarhu Porfiriju, u kome tražim da SPC javno kaže da je Isus bio naš čovek. Bez toga priča o Nemanjićima kao potomcima Isusa visi u vazduhu, sem ako ćemo da pristanemo na to da su Nemanja i Sava bili Jevreji. Tu se postavlja i pitanje zašto su Nemanja i Sava prihvatili odluke Nikejskog sabora, po kojima je Isus bio Jevrejin iz Nazareta? Najkraći odgovor glasi da je to učinjeno iz državotvornih razloga. Iz istih razloga su Nemanjići proganjali bogumile i staroverce, jer su ovi znali da je pravi Isus iz Ohrida. O tome je na Nikejskom saboru govorio i svedočio i vladika Bogomil, koji je i držao službu na srpskom jeziku Besa i u Konstantinopolju i Jerusalimu, i to ga je glave koštalo. A, bajdvej, Besi su srpsko pleme iz jugoistočne Srbije, koje je episkop Nikita iz Remizijane, današnje Bele Palanke, na jedvite jade priveo judeohrišćanstvu. K. G. Jung, moj guru iz Švice, na mojoj je strani: „Neka si napisao pismo patrijarhu Porfiriju u kome tražiš da SPC javno kaže da su Nemanjići potomci Isusa, a da je Isus iz Ohrida. To mora jednom da se javno kaže, a sada je baš trenutak kada Srbiju stiskaju sa svih strana, kada Srbe hoće da satru, da od njih ne ostane ni traga i to, možda, baš zato što je Isus bio Srbin iz Ohrida.“ Kraj septembra je, a ja se i dalje kupam u Mokranskom vrelu. Plivajući primetim pčelu koja se davi i požurim da je spasim, ali ona se, na moje oči, udavi. Tu počnem da razmišljam o pčelama i ljudima i dođem do toga da se čovečanstvo kroz vekove i milenijume grdno ogrešilo o pčele. Jer, one, jadne, od proleća do jeseni skupljaju med, a ljudi im taj med otimaju i poturaju šećer da prežive zimu. Tako da je ljudski rod, sve i da nema drugih grehova, zaslužio da nestane u trećem svetskom ratu. Moja Crna na to kaže: „ Ali, `ajde, pre nego ljudski rod nestane, neka se bar prizna Srbima da je Isus bio iz Ohrida!“