Gondola ugrožava Kalemegdan

Nakon četiri godine zgražavanja ne samo stručnjaka već i svih koji su bar polupismeni (uz uslov da nisu u SNS-u) nad idejom da Kalemegdan postane postolje za žičaru, gradonačelnik Aleksandar Šapić je saopštio - završićemo gondolu ako to ne ugrožava Kalemegdan. A dok ne dobije pouzdanu informaciju o toj neproverenoj glasini, odlučio je da buduću gondolu kroz budžet i dalje finansira. Da, ugrožava, i teško da postoji iko stručan ko mu do sada to nije i sricao i crtao, tako da je potpuno nejasno na koji autoritet Šapić čeka da presudi. Ako je u pitanju Vučić on je već presudio, što je naciji prezentovala Suzana Vasiljević: „Predsednik Vučić se jako radovao gondoli na Zlatiboru, raduje se i gondoli na Kalemegdanu. Niko ne može u tome da ga spreči.“ Ako su u pitanju zakoni ove zemlje i oni su krajnje jasni: „Beogradska tvrđava je spomenik kulture zaštićen najvišim režimom zaštite kao kulturno dobro od izuzetnog značaja.“ A ako čeka mišljenje međunarodnih stručnjaka i ono je već stiglo – Evropa nostra i Evropska investiciona banka su 2020. Kalemegdan uvrstili u jedan od sedam najugroženijih lokaliteta kulturnog nasleđa u Evropi zbog „štetnog projekta izgradnje žičare“. Ili, preciznije: „Posebno invazivne će biti aktivnosti kopanja za spuštanje žičare i seče stabala. Masivni betonski zidovi i betonski šipovi koji su potrebni da bi se obezbedio čvrst oslonac za kablove, postaće tužno svedočanstvo nedoličnog odnosa prema kulturnom nasleđu.“ Ako je sve to bilo nedovoljno da prvi čovek Beograda donese suvisli zaključak, možda će mu u razmišljanju pomoći izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije, Vladinog tela koje je na 23 strane izradilo preciznu analizu svih razloga zbog kojih se projekat mora zaustaviti. „Projekat izgradnje kabinske žičare – Gondola, na trasi Kalemegdan – Ušće, predstavlja eklatantan primer u kojem nisu poštovani zakoni, procedure, planski dokumenti, kao ni argumenti i stručna mišljenja brojnih stručnjaka koja su govorila u prilog činjenici najvišeg nivoa zaštite Beogradske tvrđave, što opravdano dovodi do sumnje o postojanju elemenata sistemski organizovanih koruptivnih radnji u kojima su učestvovali pojedini državni organi, organi lokalne samouprave i javna preduzeća, koja su svojim odlukama, radnjama i postupanjem ugrozili javni interes“, piše u izveštaju koji je Savet 30. 9. 2022. godine dostavio Vladi Republike Srbije, Generalnom sekretarijatu Vlade RS kao i Republičkom javnom tužilaštvu. Insistirati da bilo koji gradonačelnik iz redova naprednjaka shvati značaj kulturne baštine, posebno kulturne baštine Beograda (pokazalo se da su stambeni kvadrati unosniji od istorijske zaostavštine), bilo bi čisto gubljenje vremena. Baš kao što je gubljenje vremena objasniti im i šta znači pogled nakon što su soliterčinama na samoj obali reke narušili vizuru grada. Upravo na to je ukazao arhitekta Dragoljub Bakić: „To je takva besmislica, pravite skalameriju od nekih visokih stubova ko desetospratnice tamo gde je najlepši pogled na Panonsko more, uništavate kalemegdanski plato, najvažniji deo Kalemegdana. Apsolutno pozdravljam što je Savet ukazao na to, a sad koliko vredi govoriti Vladi... oni rade šta hoće pa će uraditi i to“. Ali, možda bi tužilaštvo moglo da se „istakne“ nakon što je Savet priložio dokaze o nizu krivičnih radnji koje su do sada učinjene, od kojih su mnoge proistekle iz lažne tvrdnje da se radi o „kapitalnom projektu“. Savet je pošao od činjenice da je Kalemegdanska tvrđava zaštićena najvećim režimom zaštite ne samo kao kulturno dobro od izuzetnog značaja već i kao ekološki značajno područje na kome se nalazi „Kalemegdanski rt“, koje je na osnovu studije zaštite Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Vlada RS proglasila za spomenik prirode. I da to nije imalo nikakvog uticaja jer je sa devastiranjem prirode i sečom drveća krenulo pre izdavanja građevinske dozvole investitoru JP ,,Skijališta Srbije” i sufinansijeru Gradu Beogradu, po hitnom postupku. Zbog toga se obratio JKP „Zelenilo Beograd“ sa zahtevom za pristup informacijama od javnog značaja, tražeći obaveštenje da li je seča na Kalemegdanu i Parku Ušće sprovedena u skladu sa zakonom. Iako je „Zelenilo“ potvrdilo da je sve urađeno po zakonu, uvidom u dokumentaciju i Zapisnik stručne komisije o izvršenom uviđaju 27. 2. 2019. na Kalemegdanu, Savet je „došao do saznanja i zaključka da je sa stručnog aspekta bilo osnova za seču samo osam stabala lošeg zdravstvenog stanja i četiri samonikla stabla koja svojim korenom ugrožavaju bezbednost korisnika, dok za preostalih trideset pet stabala koja predstavljaju zdrava stabla, sa stručnog aspekta nije bilo osnova za njihovo uklanjanje“. I pored toga stručna komisija Sekretarijata za komunalne i stambene poslove Grada Beograda je predložila Odeljenju za komunalne poslove i komunalnu inspekciju Gradske opštine Stari grad donošenje rešenja kojim se JP ,,Skijališta Srbije” između ostalih dozvoljava seča i trideset pet zdravih stabala, s obzirom na to da se radi o „kapitalnom projektu“. U isto vreme i po istom osnovu je JP ,,Skijališta Srbije“ tražilo od „Zelenila“ i seču 108 stabala, koja su se nalazila u Parku Ušće, od kojih su čak 102 bila zdrava. I u jednom i u drugom slučaju, seča je izvršena pre pravosnažnosti pomenutih rešenja Gradske opštine Novi Beograd i Gradske opštine Stari grad. A obrazloženje koje je tim povodom dao Dejan Ćika, Direktor JP „Skijališta Srbije“ je predstavljalo poniženje za zdrav razum: „Dobili smo preporuku od Sekretarijata da seču izvršimo najkasnije do 15. marta jer posle tog datuma gnezde se ptice i to ne bi bilo dobro po pitanju Društva za zaštitu ptica. Ali 13. marta Opština Stari grad je poništila svoje prvobitno doneto rešenje. Međutim, mi smo do tada već završili posao tako da sada šta će se dalje dešavati videćemo.“ Naravno, videli smo da nova stabla nisu na volšeban način izrasla, ali ni da ptice u čijem je to interesu urađeno nisu rekle „hvala“ zbog uništenja staništa, a Savet je video još nešto: „Uvidom u kompletnu dokumentaciju koja je dostavljena Savetu od strane JP Skijališta Srbije utvrđeno je da ne postoji nijedan dokument, odluka ili rešenje na osnovu kojih je Komisija za kapitalne investicije donela odluku da projekat izgradnje gondole u Beogradu - kabinske žičare Ušće – Beograd bude kapitalni projekat za Republiku Srbiju i Grad Beograd“. Na molbu Saveta upućenu Vladi da dostavi takav dokument ukoliko postoji, ništa nije stiglo do zaključenja izveštaja. „Osim kršenja zakona, neusklađenosti i nezakonitosti planskih dokumenata, nisu ispoštovane brojne međunarodne konvencije koje je Republika Srbija ratifikovala“, piše u zaključku izveštaja u kom Savet predlaže da se čitav projekat stavi van snage. Imajući u vidu da Vlada RS nije našla za shodno čak ni da dostavi traženu dokumentaciju Savetu prilikom izrade ovog izveštaja, teško je poverovati da će prihvatiti predlog i poništiti sopstveni zaključak o izgradnji gondole ili naložiti Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija da pokrene postupak radi poništaja ugovora. Dakle, kao opcija jedino ostaje pravosuđe jer je ono nadležna institucija koja bi morala da utvrdi ko je sve odgovoran za seču stabala, kao i „kolika je šteta nastala nezakonitim postupanjem državnih organa i javnih preduzeća“, da bi se pokrenuo postupak „za naknadu štete od odgovornih za nastalu štetu“. Imajući u vidu da je nedavno Ustavni sud, nakon tri godine intenzivnog razmišljanja, zaključio da je nenadležan povodom inicijativa za ocenu ustavnosti i zakonitosti Plana detaljne regulacije za gondolu Kalemegdan – Ušće, koju je podnelo udruženje „Pravo na grad“, možda će i ostali pravosudni organi da se dosete istog opravdanja. Sandra Petrušić