Ima li zime za ministarku

Iz „rata“ koji je većinu svog ministarskog staža vodila sa direktorima dva najznačajnija sistema u svom resoru, Zorana Mihajlović izašla je kao poražena, iako je barem jednom od njih uspela da izmakne fotelju. Da je direktor Srbijagasa Dušan Bajatović dobio ovu bitku više je nego jasno, ali čak će se i rat sa Miloradom Grčićem, doskorašnjim direktorom EPS-a - mada je izgledalo da ga je porazila kada je napokon podneo ostavku i završio sa krivičnom prijavom - u konačnici ispostaviti kao Pirova pobeda. I moglo bi se sada nagađati šta je za Zoraninu buduću političku karijeru isplativije, da je onomad - kada se na Grčićev poguban rad žalila u jutarnjim programima nekih televizija sa nacionalnom frekvencijom ili u pismima inostranim privrednim komorama - izabrala da smeni njega ili sama podnese ostavku ili ovo što je dočekala da je šef stranke, posle više od decenije, precrta sa spiska. Jedno je, međutim, sigurno – to što je pre neki dan pred novinarima negirala odgovornost za stanje u EPS-u i poručila kako će u narednim mesecima biti prilike da se detaljnije govori o situaciji u tom preduzeću u poslednje dve godine, ne znači da je sada, kada više nije deo tima, abolirana od svake odgovornosti. Naprotiv, to što EPS uvozi struju, i uprkos merama štednje, ali i činjenici da zima još nije stigla, između ostalih, i njena je odgovornost. I sada je, ali biće i nakon što sada već bivša ministarka energetike odluči da javnosti otkrije šta se tačno dešavalo u EPS-u i zbog čega je bila nemoćna da na vreme zaustavi njegovo pogubno urušavanje. Situacija u EPS-u, istini za volju, odavno nije sjajna, pa se o neophodnosti ulaganja u nove proizvodne kapacitete poslednje barem dve decenije uglavnom samo pričalo, a malo šta od toga je urađeno. Ne leži krivica za to isključivo na plećima ni odlazeće ministarke, a ni ove vlasti, ali ono što čini razliku u odnosu na neka prošla vremena je što, iako je obećavano, EPS nije u poslednjoj deceniji postao motor razvoja srpske privrede, već njegova sve ozbiljnija kočnica. Umesto njegovog razvoja, a uporedo sa tim i racionalizacije poslovanja, problemi su se samo usložnjavali toliko da je od izvoznika struje, barem u letnjim mesecima, ovaj najvažniji državni sistem postao hronični uvoznik električne energije. I to u vremenima kada cena struje počinje da divlja na svetskim berzama, nešto pre, a onda i nakon otpočinjanja rata u Ukrajini. Ceh lošeg upravljanja, izostanka investicija, sukoba na relaciji Ministarstvo energetike – menadžment EPS-a, nepostojanja jasne strategije daljeg energetskog razvoja plaća se i ovih dana, kada imamo rekordno visoke temperature za kraj oktobra. Reče ministarka, u danu kada se pozdravljala sa ministarskom foteljom, da je samo prethodnog dana na uvoz struje potrošeno 2,2 miliona evra, iako je i ona, ali i novo rukovodstvo u EPS-u deset dana pre toga tvrdilo da uvoza tada nije bilo. Procene su da će EPS, odnosno država na struju morati da izdvoje više od jedne milijarde evra do kraja ove grejne sezone, a od koga će se uvoziti i po kojoj ceni znaćemo kada zazimi, pa jagma za ovim energentom tek tada ozbiljno započne. I sa gasom je situacija tek nešto bolja, ali i činjenica da podzemno skladište gasa Banatski Dvor ni do danas nije prošireno, iako su najavljeni rokovi za to odavno prošli, mogla bi se staviti Zorani Mihajlović na teret. Očigledno je, međutim, da joj ni Grčićeva smena, ni otvoreno neslaganje sa Bajatovićem, kao ni intenzivna medijska kampanja koju je poslednjih meseci vodila, iznoseći tim prilikama stavove koji su često izlazili iz okvira zvanične i državne i politike stranke kojoj i dalje pripada, nisu pomogli da u vladi ostane. Ali ono što se u ovom trenutku čini važnijim čak i od razloga za njen odlazak, pa i od sabiranja njenih učinaka, jeste upravo odluka Aleksandra Vučića da je u jeku potencijalnog smrzavanja zameni. I to Dubravkom Đedović Negre, koja će se u Nemanjinu 11 useliti sa mesta člana Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke, u kojoj je radila nepunih godinu dana. Široj javnosti gotovo nepoznata, nova ministarka upućenim ekonomskim i privrednim krugovima nametnula se poslednjih godina kao direktorka Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, pošto je tu funkciju obavljala od 2016. pa sve do decembra prošle godine. Biografija nove ministarke Negre, ekonomsko i finansijsko obrazovanje koje je sticala i u zemlji, ali i u inostranstvu, nesumnjivo upućuju na njeno poznavanje ekonomije, ali i energetike sa kojom se sretala ponajpre kroz projekte koje je finansirala Evropska investiciona banka, ali koliko će se snaći u nimalo zavidnoj ulozi koja joj je pripala uoči ove zime, to će se tek videti. I dok njeno stečeno iskustvo upućuje na to da u strateškom energetskom pravcu ne bi trebalo da bude zaokreta, jer i ona kao i njena prethodnica Zorana Mihajlović važe za ministarke okrenute ka Zapadu, na njoj će biti i teret da uradi ono što Mihajlović nije uspela. Da oslobođena stranačkih stega, unutarpartijskih odnosa i raspodela plena uvede red u pomenuta javna preduzeća. Da reformiše i to usred „požara“ ono što njeni prethodnici nisu hteli ili nisu mogli, dok još vatra nije ni gorela. Jer, ako se nešto ozbiljno ne promeni u ovom sistemu, počev od eksploatacije uglja i proizvodnje struje, preko izrade strateških dokumenata, do na kraju investicija i u remonte, ali i nova postrojenja, sistem kakav je EPS može samo još više da koči srpsku privredu i postane sve veći balast za javne finansije. Ali, pre nego što uradi bilo šta od toga, na novoj je ministarki da Srbija pregura ovu zimu, odnosno da obezbedi dovoljno i električne energije i gasa, što, opet, podrazumeva balansiranje između zavađenih partnera sa istoka i zapada. Moraće istovremeno i da nađe plan kako će obezbediti neophodne energente i u slučaju da Srbija bude uvodila neku vrstu sankcija Rusiji, a što bi onda moglo da nas košta ruskog gasa, kao i u situaciji da nešto sa Balkanskim tokom krene po zlu, i to baš ove zime, pogotovo ako se ispostavi da uveravanja vlasti, pa i Zorane Mihajlović, da je sve pod kontrolom i da su zalihe već obezbeđene, nisu baš sasvim tačna. Doduše, tehnička vlada, tačnije ministar finansija Siniša Mali, potpisao je nedavno sa norveškom konsultantskom kompanijom Ristad enerdži ugovor i to „strogo poverljiv“ o izradi analize u elektroenergetskom sistemu i predlozima za sanaciju, što je u medijima izazvalo opravdane sumnje. Jer, osim činjenice da je resorno ministarstvo koje je predvodila Mihajlovićeva zaobiđeno, nije jasno ni zbog čega bi takav dokument bio strogo poverljiv, pogotovo što EPS praktično nema konkurenciju na tržištu, pa da se poziva na poslovnu tajnu, a i ponovo zavisi od novca poreskih obveznika, što bi vlasti trebalo da obavezuje na maksimalnu transparentnost. Zbog ovog posla, ponovo su se pokrenule spekulacije o privatizaciji, za koje ipak nema nikakvih dokaza, ali i sumnje da će konsultanti zapravo donositi strateške odluke u sektoru, a na budućoj ministarki je samo da „ne talasa“, kako je to umela da radi njena prethodnica. Nesumnjivo će biti zanimljivo videti i kako će se Dubravka Negre nositi sa Dušanom Bajatovićem, jer ako ona i nema stranački bagaž, a ni političko iskustvo, za Bajatovića, o čemu svedoči i iskustvo njene prethodnice, tako nešto ne važi. Domaći mediji pozabavili su se ovih dana ne samo njenom, već i biografijom supruga nove ministarke, apostrofirajući da je ovaj bivši sportista, ali i advokat i menadžer ujedno i osnivač i partner u jednom investicionom fondu, te da pored toga ima i firme koje se bave nekretninama. Ali pre nego što ovo dežurnim kritičarima posluži da aludiraju na mogući sukob interesa, vlada u kojoj će Dubravka Negre voditi resor rudarstva i energetike trebalo bi da, kako to reče predsednik Srbije, prezimi ovu, a moguće i narednu zimu. A ako prezimljavanje vlade i zavisi od Vučića, od nove ministarke će, barem i samo formalno, zavisiti prezimljavanje Srbije. Petrica Đaković