Апел да се укине Одлука о подизању „Споменика невиним жртвама у Новом Саду 1944/45“ |
Ко то тамо изједначава жртве и злочинце
Након петиције и апела антифашистичких организација, историчара, истраживача и грађана, да се повуче одлука о подизању споменика, активисти чекају реакцију Скупштине града и поручују да је ово последњи покушај да се „случај споменик“ врати у институције
Активисти 15 новосадских организација (пет политичких странака и 10 формалних и неформалних удружења), након два месеца кампање, на писарници Градске куће предали су петицију Реци НЕ споменику фашистима! са пет хиљада потписа и Апел Скупштини града Новог Сада иза кога је стало више од 130 личности из академског, уметничког и јавног живота, са јединственим захтевом да се одмах укине Одлука о подизању „Споменика невиним жртвама у Новом Саду 1944/45“. Председник Градског одбора Демократске странке и одборник у време када је Скупштина града доносила одлуку о подизању споменика, Вељко Крстоношић, подсетио је да је на седници Скупштине града када се расправљало о подизању споменика први говорник био из владајуће коалиције: „Он је са шајкачом и кокардом на глави рекао да Нови Сад није ослобођен 23. октобра 1944. године већ да је само променио окупатора. У истом говору је изједначио фашистички покрет са партизанским и након његовог говора је усвојена та тачка дневног реда.“ Крстоношић је поручио да градска власт истрајавајући на идеји подизања споменика свесно и намерно покушава да уради три ствари: „рехабилитује све ратне злочинце, изједначи фашисте и антифашисте и релативизује злочине који су се догодили за време окупације у Другом светском рату“. Након усвајања штетног ГУП-а, који је упркос снажном и организованом противљењу грађана легализовао пројекат „Нови Сад на води“, уништавања шуме на Шодрошу у оквиру припремних радова за изградњу „четвртог моста“, на ободу најпознатијег новосадског насеља Лиман почело се са извођењем радова за постављање „Споменика невиним жртвама у Новом Саду 1944/45”. На основи постамента данас су слојеви залепљених антифа порука, остављених током неколико протестних окупљања и акција против подизања споменика, пре свега због документације која је саставни део Одлуке о његовом подизању, а за коју су стручњаци утврдили да је историјски фалсификат. У документацији се, међу именима невиних жртава налазе и имена злочинаца, колаборациониста и егзекутора злогласне Новосадске рације у којој је у јануару 1942. године зверски убијено и под лед бачено најмање 1.246 Новосађана и Новосађанки, углавном српске и јеврејске националности. На списку који је саставни део документације нашло се и 15 осуђених ратних злочинаца из Другог светског рата. У јавности су најпознатија имена Нађ Миклоша, окупационог градоначелника Новог Сада, одговорног за ратне злочине почињене у граду током окупације, Зомбори Ђуле, управника окупационе полицијске капетаније у Новом Саду, учесника у припреми и спровођењу рације, Балог Имреа који је током рације лично бајонетом убијао децу, Јакобац Славка, члана усташког покрета и припадника јединица које су починиле бројне ратне злочине у селима Фрушке горе, Тот Јаноша, учесника у масовним убијањима и саучесника у убиству девет чланова породице Коларов – Машин из Руменачке улице, Поповић Л. Милана, злогласнoг колаборационисте и „представника“ бачких Срба у мађарском парламенту за време окупације, као и других злочинаца. Иницијативу за подизање споменика поднео је 2018. године Савез војвођанских Мађара. Иако су антифашистичке организације, историчари и истраживачи указали на важност уклањања срамног списка и повлачење одлуке, градска власт и донедавни градоначелник Милош Вучевић су остали глуви. Истовремено, председник Савеза војвођанских Мађара Иштван Пастор је у јавности понављао да се„не ради ни о каквим списковима, ни о каквим обележавањима или одавањима почасти онима који су правоснажно осуђени, него о невиним жртвама“. Убрзо је постало јасно да је на делу „братски договор“ који стиже на таласу сличних акција које се под влашћу Виктора Орбана континуирано спроводе у Мађарској и које су крунисане постављањем бисте Хорти Миклоша у згради националног парламента. Активисти сада чекају реакцију Скупштине града и поручују да је ово последњи покушај да се „случај споменик“ врати у институције: „Уколико инспиратори и покретачи срамне идеје не прихвате језик разума и закона и не одустану од постављања споменика, суочиће се још једном са отпором на улицама Новог Сада.“ Марија Срдић
Марија Срдић
| Share on Facebook
Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар |
Приступ за чланове |
 |
|
 |
Мисли |
 |

Горан Весић, нови министар грађевине и инфраструктуре
Ми сви овде од 2012. године спроводимо политику јаке Србије председника Републике Александра Вучића и свако од нас даје допринос тој политици. То је политика континуитета.
Прочитајте све мисли |
 |
|