Cena borbe sa cenama

Stavljajući je u sam vrh ekonomskih prioriteta, u svom prošlonedeljnom ekspozeu, premijerka Ana Brnabić praktično je javnosti poručila da država ima plan borbe protiv inflacije. Istina je, međutim, da ova borba i nije u rukama Vlade i Ministarstva finansija, odnosno fiskalnih vlasti, što nameće zaključak da ili se kani mešati u posao centralne banke ili je to istakla tek onako, da ne propusti priliku da građanima poruči da Vlada za sve ima rešenje. Istina je, opet, i da se u ovoj borbi, ma čija ona u praksi bila, država do sada nije pokazala naročito efikasnom. Inflacija je odavno prekoračila famozni jednocifreni nivo, jer su od septembra prošle do istog meseca ove godine potrošačke cene porasle 14 odsto, a od početka 2022. za 11,4 odsto. Uprkos tome što su mere zamrzavanja cena osnovnih životnih namirnica i energenata na snazi već godinu dana. Dodatni problem je što su kamatne stope po kojima se Srbija zadužuje povećane više od tri puta, što bi trebalo nešto da kazuje i o poverenju kreditora u ovdašnju ekonomsku i fiskalnu politiku. NIN je istraživao šta će biti ubuduće? Ima li i kakav je plan Ane Brnabić, a šta će raditi Narodna banka Srbije čiji osnovni zadatak i jeste „ciljanje“ inflacije? Koliko je ta borba uopšte u njihovim rukama, a koliko će zavisiti od spoljnih faktora, pošto rast cena uglavnom i dolazi sa evropskih i svetskih tržišta? Do zaključenja ovog broja NIN-a iz Ministarstva finansija nismo dobili odgovore na šta je tačno premijerka mislila i šta planiraju da pomognu Narodnoj banci Srbije da najpre zaustavi, a onda i smanjuje stopu inflacije. Sa druge stane, iz NBS poručuju da je ona već reagovala, povećanjem referentne kamatne stope za tri procentna poena, na trenutnih četiri odsto. „I pre toga, od oktobra 2021. započeli smo ciklus pooštravanja monetarnih uslova, ali treba imati u vidu da su pomenuti inflatorni pritisci uzrokovani faktorima na strani ponude (problemi u lancima snabdevanja, energetska i kriza hrane), kao i na strani tražnje (nagli oporavak nakon pandemije i snažni monetarni i fiskalni podsticaji u najvećim svetskim ekonomijama doprineli su inflaciji), tako da monetarna politika jedne male i otvorene privrede ne može u značajnoj meri da utiče na aktuelnu inflaciju“, kažu u NBS za NIN. „NBS je spremna da i u narednom periodu preduzme sve aktivnosti koje su neophodne da bi se inflacija prvo našla na opadajućoj putanji, a onda i vratila u projektovane granice cilja. Pri time, treba imati u vidu da je značajan faktor stabilnosti cena u Srbiji očuvana stabilnost kursa, jer zahvaljujući, između ostalog, i tome, bazna inflacija (inflacija kada se isključe cene hrane, energenata, alkohola i cigareta) znatno je niža od ukupne i znatno niža od bazne u zemljama u kojima se beleži slabljenje domaćih valuta“, kažu u centralnoj banci. Naglašavajući da je najveći deo inflacije uvezen iz sveta, priznajući da na nju nemaju bogzna kakav uticaj, ali i da mimo očekivanja cene trenutno i dalje rastu u svetu, pa poslednji podaci govore da je inflacija u evrozoni u oktobru prešla 10 odsto, u NBS i dalje očekuju da će ona u 2023. biti u „snažnom padu“, kao i da će se one tamo godine „vratiti u zacrtani koridor“. Đorđe Đukić, monetarni ekonomista i profesor beogradskog Ekonomskog fakulteta, kaže za NIN da je NBS kasnila sa povećanjem kamatne stope, te da je njena odgovornost što se inflacija već prilično zahuktala. „Kada se jednom otme kontroli i postane dvocifrena, onda kreću da se povećavaju inflatorna očekivanja nezavisno od fundamentalnih faktora koji na nju utiču. Centralna banka je već krajem prošle, odnosno u januaru ove godine trebalo da povećava referentnu kamatu, a ona je oklevala do aprila. Ako sada uporedite našu sa kamatama u zemljama regiona videćete veliku razliku. U Srbiji je ona četiri odsto, u Poljskoj 6,75, u Češkoj sedam, Mađarskoj 13 odsto...“, analizira Đukić i upozorava da je „zlatno pravilo monetarne politike da procese morate preduprediti a ne kada postane kasno lečiti neizlečivo“. Za razliku od NBS, koja stabilnost kursa ističe kao jedan od važnih faktora u borbi sa inflacijom, Đukić kao tvrdi zagovornik fleksibilnog kursa kaže da bi upravo zbog odluke da kurs brani po svaku cenu, pa i cenu trošenja deviznih rezervi intervencijama na tržištu, naša centralna banka mogla doći u nezavidnu situaciju. „Naša ekonomija je visoko evroizovana, mi nemamo u tom smislu monetarni suverenitet i bojim se da možemo doći u situaciju da na kraju moramo preduzimati oba koraka - i snažno povećavati kamatnu stopu zbog inflacije, ali i snažno intervenisati na deviznom tržištu zbog kursa. A takva politika je izuzetno skupa“, kaže sagovornik NIN-a. I njegov kolega sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu, Milojko Arsić, ističe da je u sprečavanju rasta inflacije ključna NBS, a na pitanje kako je onda razumeo poruku Ane Brnabić o inflaciji kao jednom od dva ekonomska prioriteta, Arsić odgovara: „Uloga fiskalne vlasti je da fiskalni deficit bude na niskom nivou u ovoj i nekoliko narednih godina, jer nizak deficit smanjuju razliku između ponude i tražnje, a ta razlika je u stvari osnovni pokretač inflacije. Država može da utiče i tako što će privremeno odložiti neke velike troškovne udare, kao što je cena energenata, ali preuzimanje toga na sebe ima za posledicu povećanje deficita i javnog duga, zato su ova dva cilja u konfliktu. Ne možete imati i nizak deficit i preuzimanjem nekih troškova ublažavati posledice inflacije“, kaže Arsić. On dodaje da je već ove godine jasno da se deficit budžeta u najvećoj meri povećava zbog kupovine struje i ograničenih cena energenata. „Vlada je uspela da ove godine amortizuje neke inflacione udare, ali to ne može da radi u dugom roku. Rast cena energenata u Evropi je veći nego u Srbiji i ako bismo te cene čuvali na duži rok, to bi značilo da plate i penzije moraju da rastu znatno sporije“, odgovara on. Za sada je poznato da rast plata, ako i u 2023. ne bude dodatnih povećanja, neće biti iznad stope inflacije, što nije i slučaj sa penzijama. Ipak, da bi se pouzdano mogao analizirati uticaj srpske fiskalne politike na ono što radi centralna banka, neophodno je najpre imati uvid u rebalans ovogodišnjeg budžeta, i budžet za narednu godinu. U Narodnoj banci na pitanje NIN-a šta očekuju od fiskalnih vlasti u pogledu obuzdavanja inflacije kažu da mere za ograničanje cena osnovnih namirnica daju rezultate, ali one se ipak odnose na očuvanje standarda najugroženijih, te čine mali deo potrošačke korpe, dok najveći doprinos koji fiskalna politika daje jesu regulisane cene energenata. „Država je ovim na sebe preuzela veliki deo troškovnih pritisaka koji dolaze iz međunarodnog okruženja“, kažu u NBS i dodaju da bi iz ugla inflacije rast tih cena morao da bude postepen i da ne dovede do snažnih poremećaja ni za privredu, ni za stanovništvo. Pojednostavljeno govoreći, NBS očekuje da država i dalje nastavi da preuzima teret o kome je govorio Arsić, a rezultat nastavka takve politike mogao bi onda biti ili smanjenje nekih drugih troškova u budžetu ili povećanje deficita i javnog duga. Ili u krajnjoj instanci i potreba da se dodatno zaoštrava monetarna politika, jer je fiskalna popustljiva. Milojko Arsić kaže da je dobra stvar što Srbija nema veliki sistemski deficit i što se u ovom slučaju radi o jednokratnim intervencijama zbog trenutne situacije. „Dalji koraci zavisiće i od cena energenata u svetu. Ako krenu da padaju cene, to će nama olakšati situaciju. Ako se desi suprotno ili će morati da povećavaju cene ili će se povećavati deficit“, kaže on i dodaje da bi inflacija mogla da prestane da raste krajem ove ili početkom naredne godine. „Neophodno je da se nastavi restriktivna monetarna politika, da je fiskalna u tome podrži i da ne dođe do eskalacije sukoba Zapada i Rusije.“ Monetarno i fiskalno rasipanje koje je svet, pa i Srbija, primenjivao poslednjih godina, bez sumnje dolazi na naplatu, zbog čega se sve češće i mogu čuti apeli guvernera da oni nisu svemogući u borbi protiv inflacije, mada ona jeste njihov zadatak, te da im fiskalne vlasti u toj borbi moraju pomoći. Drugim rečima, od vlada se zahteva da ne rasipaju novac na način na koji je to rađeno prethodnu deceniju, bez obzira na to što je recesija pred vratima vodećih svetskih ekonomija. Podaci koji dolaze iz EU govore o značajnom usporavanju privrednog rasta u drugoj polovini ove godine, kao i mogućoj stagnaciji, pa i recesiji početkom 2023. Mogu li onda fiskalne vlasti, uključujući i našu, odoleti izazovu da žrtvujući inflaciju guraju privredni rast? „Pitanje je koliko će države biti istrajne u sprovođenju restriktivne monetarne politike, ako dođe do recesije. Situacija je zbog toga tako komplikovana, nema dobrog rešenja“, odgovara Milojko Arsić. On objašnjava da bi u takvom scenariju došlo do produžavanja perioda visoke inflacije i njenog sporijeg vraćanja u ciljane koridore. Ni Đukić ne isključuje takvu opciju, navodeći da će takva odluka biti posledica igre moći vodećih država članica evrozone. „Evropska centralna banka je praktično vezanih ruku, u daleko nepovoljnijoj situaciji od američkog FED-a. Ima zadatak da smiri inflaciju, a sa druge strane nema nikakvu podršku fiskalnih vlasti, jer nema fiskalne unije. Ekonomije članica su različite, njihovi budžeti, nivoi duga, stope rasta BDP-a, pa i stope inflacije su toliko različite da nema šanse da se odluke koje ECB donosi mogu ticati samo obuzdavanja inflacije, ne obazirući se pritom kako to može uticati na pojedine države“, kaže Đukić, izražavajući uverenje da će to biti i borba dve škole, Francuske koja bi tolerisala inflaciju zarad rasta i Nemačke koja insistira na restriktivnoj monetarnoj politici po svaku cenu. Nešto se žrtvovati mora, jer su vremena u kojima se moglo igrati i na kartu rasipanja novca zarad rasta i na kartu niske inflacije, nepovratno prošla. Na koju će igrati Srbija, možda bismo i znali da je premijerka Brnabić pred poslanicima prošle nedelje detaljnije objasnila šta tačno namerava sa dva najveća ekonomska prioriteta njenog trećeg kabineta, energijom i inflacijom. Petrica Đaković