Још далеке 2007, у тексту написаном пре избијања светске економске кризе, указивао сам на погубне последице тада актуелног модела раста и на „акумулиране ризике дестабилизације и финансијске кризе“, што се, нажалост, врло брзо и обистинило. Мој чланак Транзиција, достизање ЕУ и повезане теме може се пронаћи у зборнику текстова Копаоник бизнис форума из 2008. и у њему (цитираћу самог себе) истичем да је „нужан заокрет у економској политици“ и што хитније напуштање потрошачког модела раста који је сам ММФ те 2007. оценио, не као господин Маџар као „спектакуларан“, већ као „неуравнотежен“, јер се базирао на експлозији плата у јавном сектору, убрзаном задуживању и експанзивној монетарној и фискалној политици која је генерисала високи спољнотрговински дефицит, раст јавног дуга и инфлацију. И тада сам, авај, указивао на нужност реформе јавног сектора и давао предлоге за конкретне реформе којима би се спречио колапс, који је већ био на видику и који се незадрживо приближавао. Указао сам, те 2007, да је без радикалних резова у економској политици – „готово неизбежна дестабилизација и финансијска криза“.