Traume iz komšiluka

U godini punoletstva, festival Slobodna zona nastavlja da osvetljava angažovane priče i goruće teme savremenog društva kroz autorska filmska ostvarenja. Tokom predstojeće nedelje, publika će biti u prilici da vidi ne samo nezavisna ostvarenja igranih i dokumentarnih formi, već i festivalske i bioskopske hitove, čiji su se autori odvažili i hrabro pristupili provokativnim sadržajima. Tako festival i otvara film Trougao tuge Rubena Ostlunda, pobednik ovogodišnjeg kanskog festivala, u kome uz Vudija Harelsona jednu od uloga igra i hrvatski glumac Zlatko Burić... Brojni filmovi imaće i svoje predstavnike, te će tokom festivala biti moguće i proširiti priču o filmovima kroz razgovore sa autorima i glumcima. Tako iz Hrvatske stiže rediteljski dvojac, Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski, sa dokumentarnim filmom Veće od traume, u kome prate četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata devedesetih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih. U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će Ana, Marija, Katica i Višnja morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja. Iz Holandije stiže Aliona Simonovna van der Horst sa filmom Okreni se ka suncu u kome prati Rusa tatarskog porekla, koji je imao svega 19 godina kada je mobilisan u Drugom svetskom ratu. Ukupno 14 godina proveo je kao sovjetski vojnik i ratni zarobljenik u Nemačkoj i, na kraju, u gulagu kao izdajnik. Šezdeset godina kasnije njegove ćerke krenule su očevim stopama, put Sibira, da sklope fragmente životne priče svog ćutljivog oca. Kroz retko viđene snimke iz nemačkih, američkih i sovjetskih ratnih arhiva, rediteljka, poput arheologa, traga za milionima sovjetskih vojnika koji su izostavljeni iz narativa o Drugom svetskom ratu i velikoj pobedi. Sasvim sigurno će pažnju publike privući i film Garbura Josipa Žuvana, snimljen u hrvatsko-srpskoj koprodukciji, koji je premijeru imao na festivalu u San Sebastijanu. Antonio i Nikola nerazdvojni su prijatelji i prve komšije, iako njihovim porodicama nije drago što se dečaci druže, jer su godinama u svađi zbog, naoko, lako rešivog problema: vode koja se sliva iz gornje kuće ka donjoj. Prijateljstvo dva dečaka na pragu puberteta naći će se na iskušenju tokom božićnih praznika kada se među njihovim porodicama budu počele otkrivati mnogo opasnije tajne od vode koja teče između njihovih kuća... Iako nastao u norveškoj produkciji, film Pomračenje Nataše Urban, odvodi nas u 11. avgust 1999. kada je veći deo Evrope bio zaokupljen potpunim pomračenjem Sunca, koje je na trenutak obavilo Zemlju tamom. Ali u Srbiji su ljudi bili zauzeti barikadiranjem u svoje domove i skloništa iz straha od mraka. Rediteljka se vraća pomračenju kao motivu i metafori u ovom izuzetnom filmu o sopstvenom odrastanju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Uz pomoć najbližih članova porodice i prijatelja, autorka skuplja fragmente sećanja i pokušava da pronađe odgovor na pitanja šta činiti i na šta se osloniti kad se jedan svet sruši. Koju sliku migranti imaju o Beču i Austriji, na koje informacije i „vrednosti“ se obraća pažnja u integracionim kursevima, a koje su izostavljene, teme su austrijskog dokumentarca Živeti zajedno Tomasa Firhaptera. Predavači na tim kursevima su vrlo uzdržan tip ljudi koji izbegava da direktno iskaže svoje mišljenje i sa kojim je teško uspostaviti kontakt. Ubrzo postaje jasno da, u gradu čije stanovništvo čini gotovo pedeset posto ljudi migrantskog porekla, jedva da mogu postojati autohtone Bečlije. U samom finišu biće prikazano ostvarenje Raj za karaoke Einarija Pakanena. U ovom filmu uhvaćeni su momenti iz života običnih ljudi tokom izvođenja karaoka širom Finske, omiljene razbibrige u ovoj zemlji. Reditelj je pokušao da shvati zašto toliko mnogo ljudi pesmom tera brige i zašto ima taj čudan osećaj da, kada neko koga prvi put vidi u životu, ode na binu i otpeva pesmu, nakon toga ima osećaj kao da ga dobro poznaje, kao da se stvorila neka čudna veza... To su samo neki od naslova koji oslikavaju bogat program ovogodišnje Slobodne zone, filmskog prostora za debate, promociju, preispitivanje i razumevanje ljudskih prava kroz pokretne slike.