Karta za put

Radnju svoje nove knjige The Lincoln Highway, koja je mesecima bila bestseler NJujork tajmsa, Ejmor Touls smešta „na drum“: osamnaestogodišnji lik Emet Votson stiže kući u Nebrasku pošto je odradio petnaestomesečnu kaznu, s namerom da tamo samo pokupi osmogodišnjeg brata Bilija i počne novi život u Kaliforniji. Međutim, ne zna da se u gepeku kriju dva prijatelja iz popravnog doma, rešena da promene njegove planove i tog juna 1954. zajedno odu u drugom smeru. Ponovo se Toulsova proza temelji na arhitektonski zamišljenoj „strukturi“ (deset dana, više pripovedača), što nas je podsetilo kako je ovaj američki pisac razgradio za NIN formu romana DŽentlmen u Moskvi (Laguna; prevod: Nikola Pajvančić), čijeg glavnog junaka grofa Rostova boljševici osude na „kućni“ pritvor u hotelu Metropol: „Od dana smeštanja Grofa u kućni pritvor, poglavlja napreduju po principu udvostručavanja: prvi dan posle hapšenja, dva dana posle hapšenja, pet dana, deset dana, tri nedelje, šest nedelja, tri meseca, šest meseci, jedna godina, dve godine, četiri godine, osam godina i šesnaest godina posle hapšenja. Na toj središnjoj tački uvodim princip smanjivanja upola, te priča skače na osam godina do Grofovog bekstva, pa na četiri godine do tog čina, zatim dve, jednu, šest meseci, tri meseca, šest nedelja, tri nedelje, deset dana, pet dana, dva dana, jedan dan, a onda se konačno otvaraju pokretna vrata hotela. Iako neobična, čini se da ova forma, `slična harmonici`, odgovara storiji, jer dobijamo detaljan opis ranih dana zatočeništva. Tada skačemo kroz vreme, kroz ere obeležene karijerom, njegovim roditeljstvom i političkim promenama u društvu; opet imamo sve detaljnije i detaljnije opise kako se približavamo raspletu. Takav postupak blizak je realnom životu. Sećamo se mnogih događaja iz godine kad smo tek prešli u svet odraslih, a onda nam se odjednom čitava decenija u sećanju prikaže tek kao faza u karijeri ili u roditeljstvu.“ Sada već u sadržaju dela The Lincoln Highway otkrivamo da su poglavlja poređana „unatraške“, od desetog do prvog, a na sledećoj stranici čeka nas mapa tog prvog „auto-puta“ iz naslova knjige, od San Franciska do NJujorka. Premda je maršruta jasno utvrđena, junaci svakako upadaju u neočekivane avanture. S tim da je i za pisca dobro ukoliko ga usput čekaju – „čuda“.