Može i bez Šešelja

Na prošlogodišnjoj svečanoj skupštini SNS, predsednik Srbije je obelodanio da su naprednjaci ti koji su pokazali kako izgleda pristojna Srbija, a onda je u narednih godinu dana verbalno razrađivao tu temu, sve dok nije došao do epohalnog rešenja – stvoriće novi politički blok pod radnim imenom „pristojan i normalan“ svet. Maketu za taj projekat „pristojnog sveta“ nedavno smo videli uživo: Bratislav Gašić, jedini naprednjak koji je zbog seksizma zvanično kažnjen od strane partije (dve godine je apstinirao od fotelje) dobio je konačno jednu baš prikladnu – u Koordinacionom telu za rodnu ravnopravnost; poslanik SNS Dalibor Šćekić je tokom govora poslanice iz DS Tatjane Manojlović jezikom simulirao oralni seks; potpredsednica Skupštine Sandra Božić i kandidatkinja za predsednicu Ženske parlamentarne mreže je koristeći mikrofon predsedavajućeg Skupštine i vreme građana koji su želeli da čuju nešto o rebalansu budžeta izjavila: „Ne mogu da ne primetim da pojedine poslanice opozicije vrlo rado prolaze kroz redove SNS. Ne znam da li se preporučuju i da li bi da sede u tim redovima ili vrlo često vole samo da prođu tuda“; Veroljub Arsić, naravno još jedan naprednjak, fizički je u skupštinskoj sali onemogućavao prolaz koleginici Ivani Parlić iz NS, dok se „pristojan svet“ iz njegove stranke ili pridruživao skeču (bilo je tu i muških zadnjica istrćenih pred poslanicom) ili baš lepo zabavljao. A kao prilog uz tu „maketu“ Vučić je priložio i malo populizma – zatražio je strože kazne za nasilnike prema ženama, ali samo one nasilnike koje ne štiti poslanički ili, preciznije, stranački imunitet. Time je za svoje saborce obezbedio isto što je obezbedio i za sebe kada je 2018. turskom investitoru koji je uložio u proizvodnju odeće u Kraljevu, rekao: „Pa ti si sve žene uzeo da rade... Pa zato si ti srećan. Misliš da ćeš... Eeee...” Umesto da bude osuđen zbog seksističke izjave, on je od tadašnje predsednice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorane Mihajlović nežno pomilovan po glavi – zaključila je da je „šizofreno“ optuživati nekog ko donosi posao pre svega ženama koje se „teže zapošljavaju“. Ako bismo to prihvatili kao valjani argument i iskrenu brigu za žene (šta fali malo „eeee“, ako će za to biti plaćene), onda se nameće drugo pitanje - zašto nam ni predsednik ni neka nova Zorana Mihajlović nisu upriličili izvinjenje kada je nedavno turska fabrika Berteks Textile u Kragujevcu otpustila sve žene i zatvorila proizvodnju? Verovatno iz istog razloga iz kog nam ni oni, a ni pi-ar služba SNS, nisu uputili nijedan komentar nakon poslednjih događaja u Skupštini iako su u obavezi ne samo prema građanima već i prema EU (Greko, organizacija za borbu protiv korupcije pri Savetu Evrope je godinama vršila pritisak da se donese kodeks ponašanja narodnih poslanika) – bahati su i može im se. Pa šta ako u tom dokumentu (čl. 8) piše da je „narodni poslanik dužan da ne koristi izraze, reči i gestikulacije koje vređaju ili omalovažavaju ljudsko dostojanstvo i narušavaju dostojanstvo Narodne skupštine“, kada predsedavajući ima nekontrolisanu moć: nisam ništa čuo, nisam ništa video, a i da jesam – šta mi možete. „Za mene je sve ovo jedno veliko i neprijatno iznenađenje. Prvi put sam poslanica, dolazim iz jednog sistema u kom se znao red i gde su poštovana sva pravila i znala sam da dolazim na mesto na kom je teško doći do političkog dijaloga, ali ipak nisam mislila da će izgledati ovako. Kada sam se suočila sa načinom na koji predstavnici SNS vređaju, kako iznose privatne podatke, kako pričaju o stvarima koje tu ne bi smele da budu ni izgovorene, bila sam blago rečeno zgranuta. Jednom prilikom sam se čak javila za reč da bih im objasnila da su to poverljivi podaci i da oni moraju da ostanu u krugu porodice i da osobe koje su im dale te podatke mogu da odgovaraju, ali su mi isključili mikrofon. Predsedavajući ne samo da ne drži nivo funkcije koju predstavlja, već se s nama obračunava kao da smo na pijaci i pravi se lud kada nas poslanici SNS vređaju i kada nam dobacuju. Lično sam videla Dalibora Šćekića da je vrhom jezika dodirivao unutrašnjost obraza i vrteo u krug i nije tačno da ne postoji snimak, kao što Vladimir Orlić tvrdi: na N1 je emitovan snimak na kom se vidi da ja Miodragu Gavriloviću govorim: ‚Pa ovo je nasilje, nasilje nad poslanicama‘ i da oboje reagujemo. To je opšti primitivizam, oni ne gledaju da li ste vi žena, neko ko ima karijeru, doktor nauka... oni samo vide nekog koga treba da napadaju, omalovaže i da mu maksimalno smanje prostor da nešto kaže što bi građani mogli da čuju. Ne biraju ni sredstvo ni način i to je model njihovog ponašanja, a imam utisak da su prošli neke edukacije da bi se upravo tako ponašali“, kaže Slavica Radovanović, poslanica NS i pukovnica policije u penziji. I stvarno se stiče utisak da naprednjaci imaju slepilo i da su utrenirani da vide samo stranačku a ne i rodnu pripadnost. Uvežbano ponavljaju fraze u kojima veličaju žene i optužuju opoziciju da „vređaju i biju žene i da ih nazivaju kurvama i fuksama” (Aleksandar Martinović), ali čak i žene u njihovim redovima gube svaki kompas kada su im koleginice iz drugih stranaka ugrožene. Svojevremeno je Maja Gojković kao predsedavajuća u Skupštini zahtevala od opozicionih poslanika da u mikrofon kažu kojim ih je sve rečima Marijan Rističević pozivao na oralni seks, jer ona „nije čula“, da bi ih Sandra Božić dočekala tvrdnjom kako ih naprednjački poslanici više ne moraju ni prizivati jer se same nude. Zbog toga se i nameće pitanje da li se uopšte radi o seksizmu ili zaslepljenom primitivizmu u kom se vređa bez ikakvog kriterijuma, pa gde ko od njih udari? „Šta god bilo od navedenog, reč je o nečemu nedopustivom, o pojavi koja se mora najoštrije osuditi. Očigledno je da iz nekih od predstavnika vlasti, bez obzira na to što se žele predstaviti drugačije, civilizovanije i evropskije, ipak izbija duh SRS, kao rodnog mesta njihove sadašnje stranke. Reč je o ljudima koje je poznati etičar Milan Kangrga nazvao ’švercerima vlastitog života‘. Prividno su promenili ruho, ali primitivizam, bahatost i diskriminacija izbijaju svaki čas. Bez obzira na to što se mimikrijski upinju, upravo su u trenucima koje komentarišemo ono što zapravo jesu. Da se sve ne bi svelo na izolovane slučajeve, odnosno ’nesmotrenosti‘ pojedinaca, u vidu treba imati i to kako se njihova partija odnosi prema svemu tome. Oni minorizuju ili ignorišu ovakve ispade, štite svoje pulene i tek retko, pod jakim pritiskom javnosti, privremeno uklone nekog od aktera, pa ga vrlo brzo vrate, kao što je to bilo u Gašićevom slučaju. U jednom aspektu, oni su svesni da ih zbog evidentnog seksizma dobar deo biračkog tela neće osuditi i kazniti već da im je to čak ’simpatično‘ i ’zabavno‘. Sve to govori o vrednosnom sistemu SNS i njegovih glasača, a položaj žena i odnos prema ženama u javnom prostoru je pouzdan indikator civilizacijskog stanja jednog društva“, kaže Slobodan Sadžakov, profesor etike na Univerzitetu u Novom Sadu. A i taj izdvojeni slučaj – suspenzija za Gašića – došao je u vreme kada su naprednjaci mogli da glume bar relativnu pristojnost, jer je tada u Skupštini sedeo njihov duhovni otac Vojislav Šešelj i obavljao sav prljav posao. Zašto bi neko iz SNS-a (sem da ga mine želja) vređao Aleksandru Jerkov, kada je Šešelj urlao da je ona „ustaška kurva“, a Martinović mu nije izricao opomenu jer „nije čuo“. Ili, zašto bi lično oni vređali nerežimske novinare, kada je Šešelj za govornicom izjavljivao gadosti poput ove: „Znate, čuli ste za Snežanu Čongradin, vrlo je ružna, ružnija čak i od Staše Zajović. Staša Zajović je starleta prema njoj. Ova liči na mungosa. Pravi mungos, očiju mi.“ I kada je predsedavajući to čuo (u pitanju je Vladimir Marinković, koji je do marta 2020. i prelaska u SNS bio član SDP-a Rasima LJajića), rekao je samo: „Hvala, profesore Šešelj.“ Ali, u odsustvu radikala je morala da bude patentirana nova taktika zagađenja parlamenta, pa je mizoginiji i seksizmu pridodata i zabrana kretanja za poslanice. Recimo, poslanice koje je optužila Sandra Božić su iz Narodne stranke i njihove prostorije su udaljene četiri koraka od ulaza na koji su ušle da bi „šetale ispred naprednjaka“. Hodnikom koji vodi do vrata kroz koja se dolazi do njihovog mesta ne mogu da prođu jer pripadnik MUP-a ne dozvoljava – Orlić je taj hodnik kaparisao samo za sebe i u njemu ne želi da deli vazduh sa opozicijom, tako da „narodne predstavnice trećeg reda“ moraju da kruže 180 stepeni da bi stigle do „svog ulaza“. Naravno, radi se o nečem što je posao za tužilaštvo i nema sumnje da bi Zagorka Dolovac kao žena reagovala, ali šta će – štiti ga imunitet. Zbog toga je čitav teret traženja prava i pravde pao na poslanice opozicije, koje su zajedno zatražile od Orlića da pokrene proceduru za smenu Sandre Božić zbog njene mizogine izjave i da Dalibor Šćekić vrati poslanički mandat. „Ja sam bila jedna od poslanica koje su prošle pored naprednjaka. Da li sa karijerom koju sam imala, sa onim što sam postigla i sa godinama koje imam delujem kao žena koja bi se nekom nudila? Sandra Božić ne može da vodi Žensku parlamentarnu mrežu, niti ima prava išta da priča na temu žena. Evidentno je da ni kod žena iz SNS nema nikakve svesti o rodnoj ravnopravnosti ni senzibilnosti kada su u pitanju žene - one imaju partiju, partijsku ideologiju i sve ostalo pada pred tim. Ostajemo iza svih svojih zahteva, sazivaćemo konferencije, obratićemo se nadležnom odboru, pa ćemo videti dalje“, kaže Slavica Radovanović. Nažalost, teško da ima dalje. „Nepristojni svet“ će biti za nijansu više zgađen nego što je bio juče, a naprednjački „pristojni svet“ će sa nestrpljenjem čekati novu rundu parlamentarnog rijalitija u kojoj će najistaknutiji predstavnici vlasti nuditi svoje prostačke uvrede i oralne usluge. Sandra Petrušić