Šutiranje u zdrav mozak

Brojke, i to Forbsove, kažu da je spektakl spreman. Katar je potrošio otprilike 229 milijardi dolara da bi za Svetsko prvenstvo izgradio ili doradio sedam stadiona, hotele, tržne centre, bolnice, linije metroa, aerodrome. Potrošio je dvadeset puta više od prethodnog domaćina, Rusije, jer je istovremeno morao da gradi i fudbalsku budućnost i fudbalsku prošlost. I čini se da je uspeo, jer se očekuje da u Katar stigne milion i dvesta hiljada posetilaca, što će populaciju ovog emirata privremeno uvećati za skoro pedeset odsto. Velikih brojeva će biti i van Arapskog poluostrva, jer FIFA - organizacija koja nominalno šefuje svetskim fudbalom - procenjuje da će Svetsko prvenstvo gledati pet milijardi ljudi. Poenta je takođe brojčana - Forbs predviđa sedam milijardi dolara prihoda za FIFA i sedamnaest milijardi za Katar. Uz sve te nule dolazi i nekoliko velikih jedinica. Kada u Kataru tvrde da se nešto događa prvi put u modernoj istoriji, u pravu su. Svetsko prvenstvo se prvi put igra na Bliskom istoku, prvi put u novembru i decembru, i prvi put još od 1934. u državi koja se za njega nikada nije kvalifikovala. Jedva ima potrebe primetiti da su ove jedinice kontroverzne još od 2010, kada je Katar dobio rolu domaćina, i da su takve i danas. Oglasio se pre neki dan i Švajcarac Sep Blater, predsednik FIFA u vreme kada je Katar počašćen, i sa svega dvanaest godina zakašnjenja zavapio kako sve to nije bilo pošteno i da je glavni krivac bio Mišel Platini, slavni fudbaler i nešto manje slavni predsednik UEFA (to jest nominalni šef evropskog fudbala). Blater tvrdi da je Platini te 2010. pozvan u Jelisejsku palatu, gde je francuski predsednik Sarkozi upravo ručao sa naslednikom katarskog trona. Sarkozi je potom Platiniju navodno tražio da on i kolege iz UEFA urade šta mogu kako bi Katar dobio Svetsko prvenstvo. Blater je, u Konstraktinom stilu, pitao „a šta ćemo sad“, na šta je Platini uzvratio retorskim pitanjem: „Sep, šta bi ti učinio kada bi ti predsednik nešto tražio?“ „Rekao sam mu da takvih problema nemam jer Švajcarska nema predsednika“, poentirao je Blater u toj skaski. Izvesno je da Sep Blater ima duha, a još izvesnije da mu nikako ne treba verovati na reč. FIFA je 2015. i Blateru i Platiniju zalepila osmogodišnju zabranu fudbalskih aktivnosti zbog „sukoba interesa“ i „zanemarivanja dužnosti“. Druge optužbe FIFA i švajcarskih sudova protiv njih dvojice, za korupciju i prevaru, nisu opstale, ali svaki ljubitelj fudbala od Kanade do Australije, od Čilea do Rusije, uzeće džak soli uz bilo šta što Blater i Platini kažu. No na stranu pitanje kako je najbolji svetski fudbal stigao u Katar, teško je reći kako će taj fudbal izgledati, jer nikada nije igran u pustinjskoj klimi, zbog čega se takmičenje i održava nadomak zime. Za 2023. godinu ostaje i pitanje na šta će ličiti klupski fudbal, koji je zbog Svetskog prvenstva kad mu vreme nije, poslat na pauzu već sredinom novembra, barem mesec dana ranije nego pod redovnim okolnostima. Političku podobnost Katara za ovakvu feštu pre neki dan je opet sumirao Hjuman rajts voč. „Odluka FIFA je naširoko kritikovana zbog manjka ljudskih prava gastarbajtera, žena, LGBT ljudi i novinara… Otkako je FIFA Kataru dodelila Svetsko prvenstvo uprkos lošem stanju ljudskih prava i ozbiljnim nedostacima infrastrukture, zabeležene su hiljade neobjašnjenih smrti gostujućih radnika, a još mnogo više njih je ostalo bez zarade ili moralo nezakonito da plaća kako bi dobilo posao“, zapisao je Hjuman rajts voč u vodiču za novinare koji će izveštavati sa Svetskog prvenstva. Kako bi brže-bolje izgradio fudbal, Katar je unajmio desetine hiljada radnika iz Indije, Bangladeša, Filipina, Nepala, desetine hiljada siromaha koji nisu imali sreće da se upoznaju sa našim konceptom radnih prava. Međutim, u međunarodnoj politici postoji jednostavno pravilo - državama se uvek može verovati kada govore jedne o drugima, i nikada kada govore o sebi. Svaki napad na stanje ljudskih prava u Kataru izvesno je opravdan, ali je isto tako opravdano i kada „treći svet“ optužuje Zapad za rasizam i licemerje. „Sep Blater je nedavno rekao da je bila greška dodeliti Svetsko prvenstvo ’maloj zemlji’ poput Katara. ’Male zemlje’ globalnog juga godinama iz dna duše podržavaju globalnu igru učestvujući u takmičenjima. Milioni ljudi iz ’malih’ zemalja poput Liberije, Gabona, Burkine Faso ili Maroka decenijama dopunjuju već velike prihode FIFA kupujući TV pretplatu, fudbalsku robu ili karte za utakmice. Pa ipak šefovi FIFA previđaju našu fudbalsku strast. Blaterovi stavovi obojeni su privilegijom belca… Otkako je FIFA uspostavljena 1904, sedam od njenih osam predsednika bili su beli Evropljani. Jedini Afrikanac, Isa Hajatu, obavljao je tu dužnost svega 141 dan“, zapisao je za Al DŽaziru južnoafrički komentator Tafi Mhaka. A ako je učinak na polju ljudskih prava kriterijum za organizaciju međunarodnih sportskih nadmetanja, za to postoji još jednostavniji odgovor - ako je Svetsko prvenstvo moglo da se organizuje u Rusiji 2018, i ako može da se organizuje u Sjedinjenim Američkim Državama 2026, vala može i u Kataru, taman udobno ušuškano između te Scile i Haribde. I još, iz perspektive kapitalizma - ako se novac arapskih šeika smatra dovoljno čistim da finansira niz slavnih evropskih fudbalskih klubova, šta je čudno u tome što su šeici poželeli da im slavne noge iz tih klubova zaigraju i u sopstvenom dvorištu? Što se same igre tiče, u Kataru će zaigrati gotovo svaka reprezentacija koju prosečan ljubitelj fudbala želi da gleda. Od dvadeset najboljih svetskih selekcija prema tabeli FIFA nedostajaće samo Italija i Kolumbija. Već će u uvodnoj fazi takmičenja biti atraktivnih dvoboja, poput Španija - Nemačka, Argentina - Meksiko, Belgija - Hrvatska, pa i Brazil - Srbija. U ulozi favorita će zaigrati uobičajena družina, koja sa tog spiska ne silazi barem od pada Berlinskog zida. Kladioničari najveće šanse za trijumf daju Brazilu, a u prvom krugu kandidata za trofej su i Argentina, Francuska, Engleska i Španija. Iz prikrajka priliku vrebaju Nemačka, Holandija, Portugal i Belgija, koja je valjda jedini relativno svež dodatak toj listi. U poslednjem vagonu su država na čije samo učešće Zapad gleda mrko (Iran) i država na koju se gleda mrko osim kada maše novčanicama (Saudijska Arabija). Srbija je u sredini tabele, sa manjim šansama od Urugvaja, većim od Meksika, i već uobičajeno manjim od Hrvatske, što je dakako poseban problem. Pa ipak, Srbe na ovo Svetsko prvenstvo prati optimizam koji se čini opravdanijim nego inače. Dušan Vlahović, Aleksandar Mitrović, Sergej Milinković-Savić, Dušan Tadić, Nikola Milenković, izgradili su prethodnih godina dovoljno velika imena da ih tu i tamo inostrani sportski komentatori smatraju potencijalno najprijatnijim iznenađenjem turnira. Najveća nevolja je možda ta što prvu utakmicu igraju protiv najvećeg favorita. Što se tiče ostalih mogućih nevolja, kulturoloških nevolja za onaj milion razdraganih navijača koji će prvi put u životu posetiti Katar, ministar spoljnih poslova šeik Muhamed bin Abdulrahman al Tani rekao je francuskom Mondu da niko ne treba da briga. „Katar je gostoljubiva zemlja, i ceo svet je dobrodošao. Sve što tražimo jeste da navijači poštuju naše zakone, kao što se od nas očekuje da poštujemo vaše kada vas posećujemo.“ Kada je 2010. objavljeno da će se Svetsko prvenstvo igrati u Kataru, jedna od prvih briga fudbalskih nomada bila je da li će tamo smeti da se pije. Domaćini su pristali i na to, s tim što su predviđene „zone trežnjenja“ za navijače koji budu videli više od jedne lopte na terenu. Trežnjenje od Forbsovih brojki, pak, nije na vidiku. Marko Lovrić