С обзиром на то да су руско-украјинску битку за Херсон многи унапред називали „новом стаљинградском“ – па и председник Србије и СНС Александар Вучић – циник обневидео од праћења „специјалне војне операције“, како Кремљ зове рат који готово девет месеци траје на источним ободима Старог континента, вероватно би рекао: тресла се гора, родио се миш. Или мишеви. Уместо разарања једнаким оним у Маријупољу и Харкову, свет је током телевизијског преноса могао да види предлог команданта руских снага у Украјини Сергеја Суровикина да руске трупе напусте град. Предлог је окарактерисао као „тежак, али неопходан“, а руском министру одбране Сергеју Шојгуу остало је само да га прихвати. По кратком поступку је наложио повлачење на леву обалу реке Дњепар, што у пракси значи и препуштање стратешки важног градa од око 300.000 људи украјинским снагама. Но, цинизам на страну, реч је о очекиваном развоју догађаја, ако га сагледамо у контексту дугог трајања, или макар од фебруара 2022. године.