Blistavi um

Poznavaocima i ljubiteljima vizuelne umetnosti Novi Sad je ove godine bio nezaobilazna destinacija. Više od 100 izložbi i događaja u samo 365 dana upotpunilo je sliku ovogodišnje Evropske prestonice kulture. Predstavljena su neka od velikih evropskih imena kao i trojica najvećih srpskih slikara: Paja Jovanović, Sava Šumanović i Uroš Predić. I dok su najbolji fotografi sveta prikazali svoje nagrađene radove kojima oslikavaju sadašnjost, filmom je premijerno prikazana epska kostimirana avantura o nastanku grada Liberta – rađanje grada. Ispraćajući prvu i najveću izložbu o srpskom stripu u kome se Novi Sada predstavio kao jedan od centara devete umetnosti, dočekujemo uskoro retrospektivnu izložbu o avangardi i neoavangardi u susretu sa savremenim stvaralaštvom pod nazivom Milky Way. „Možda su takvi i slični programi vizuelne umetnosti i bili očekivani u titularnoj godini, ali ono što je definitivno pomerilo granice na ovim prostorima su novomedijske umetničke prakse. U muzeološkom smislu prednjačile su teme o prošlosti s ovih prostora koje su odredile i zajednički identitet cele Evrope. Od neolita, rimskog doba do savremene istorije multikulturalnog Novog Sada izdvojile su se tri izložbe svojim nesvakidašnjim pristupom: San neolitske noći, Tamo gde seoba završava - Od rimske panonije do današnje Vojvodine i Akcenti – Novi Sad. Koristeći savremenu tehnologiju u svrhu umetnosti, izložbe su privukle rekordan broj posetilaca u prostorima Muzeja Vojvodine i depadansu Muzeja grada Novog Sada“, rekao je Nemanja Milenković, direktor Fondacije „Novi Sad – Evropska prestonica kulture“. Ipak, najveće interesovanje izazvale su izložbe koje je pre svega okarakterisala postavka na neočekivanim mestima. Mestima u kojima niko do tada nije mogao da očekuje novomedijske vizuelne umetnosti, poput Novosadskog sajma gde je centralni događaj desetodnevnog programa Seobe duša bila izložba Gradske biblioteke Seobe duša – Novi Sad kroz knjigu koja je kroz digitalne postavke, odnosno sto, tematizovala ulogu knjige u životu Novog Sada u periodu od osnivanja prve knjižare do polovine prošlog veka. Uvod u iskorak u svetu novomedijskih izraza bila je 31. decembra 2021. Teslina svetlosna galerija, na prvom dočeku u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, kada su prvi put u Srbiji predstavljene neke od evropskih svetlosnih instalacija, umetničkih radova i tehničkih uređaja, podižući kapacitete produkcije ovakvih događaja po ugledu na velike evropske zemlje poput Nemačke i Holandije. Teslina svetlosna galerija predstavila je tada umetničke radove uz više od 100 rasvetnih uređaja postavljenih konceptualno duž mosta Duga i više od 30 lasera na Beogradskoj kapiji, uz posebnu tehniku koja je premijerno korišćena za lasersko iscrtavanje na Petrovaradinskoj tvrđavi i 13 profesionalnih projektora na šest lokacija u Podgrađu. „Od velikog je značaja i činjenica da su zahvaljujući projektu Novi Sad – Evropska prestonica kulture, u iskorak koji je napravljen na polju novomedijskih izraza, uključeni i kreativni studiji i IT stručnjaci, poput 3Lateral i Case 3D studija, ali i stručnjaci iz Srbije, regiona i Evrope na tom polju, pozicionirajući Novi Sad kao regionalni centar kreativnih industrija koje su baš u godini titule uhvatile ozbiljan zalet u svom razvijanju. Čini se da možda baš u tom spoju nauke, umetnosti i savremenih tehnologija, u čemu je Novi Sad postavio neke nove prakse, leži budućnost novomedijskih izraza, na koje publika odlično reaguje. Baš kao što je i Laza Kostić nazvao Nikolu Teslu „izumetnik“, tako su i Milutin i Mileva, odnosno njihovi genijalni umovi bili centralne figure tog spajanja nauke i umetnosti kako na otvaranju, tako i na zatvaranju godine titule. Simbolično, uz velikane nauke i pokretanje velikih pogona kreativnih industrija zatvoren je jedan krug, ali i označen niz novih početaka savremenog stvaralaštva u gradu koji je ponovo opravdao ideal iz 19. veka, Srpska Atina, ali i titulu iz 21. veka Evropska prestonica kulture“, rekao je Milenković. Dosad neviđene izložbe u Srbiji, koje su omaž velikanima srpske nauke, Milutinu Milankoviću i Milevi Marić Ajnštajn, otvorile su odnosno zatvoriće godinu titule Evropske prestonice kulture u Novom Sadu. Kao što su oni pomerali granice nauke, tako su i dve izložbe autora dr Dušana Jovovića pomerile granice ne samo u novomedijskom umetničkom pristupu, već i u prostornim intervencijama. Izložba Vreme i vaseljena posvećena Milankoviću, koja je bila deo svečanog otvaranja Evropske prestonice kulture 13. januara ove godine, preuredila je do neprepoznatljivosti kultno mesto nekadašnjeg Studija M u nezaboravni doživljaj za mnogobrojne posetioce. Još veći poduhvat je učinjen pred predstojeće otvaranje izložbe Mileva posvećen srpskoj matematičarki i fizičarki Milevi Marić Ajnštajn. „Te dve izložbe zapravo čine jedno delo, zaokruženo u inspiraciji koju sam našao u ova dva velika uma, ali ostavljam prostor za dalje istraživanje“, kaže Dušan Jovović. „Vreme bez poretka ne postoji, kao ni nauka i stvaralaštvo. Posetioci će moći obe izložbe da vide uporedo i tome se iskreno radujem jer će samo tada ovaj kulturni i umetnički eksperiment dobiti potpuni smisao. Priroda, nauka i umetnost predstavljaju neodvojivi deo prostora u kome se krećem i koji koristim za inspiraciju, tehnologija dolazi kao posledica moderne komunikacije. Ovaj vid komunikacije je razumljiv svim generacijama, a to smo imali prilike da vidimo na Vremenu i vaseljeni gde je nosilac duha i neograničenog vremena predstavljen u pčeli, a kod Mileve nosilac je svitac. Inspiraciju sam našao u njenom boravku u Titelu kada je gledala koreografiju svitaca iznad Titelskog brega, jedna od prostorija će biti posvećena upravo ovom trenutku“, rekao je Jovović i dodao: „Izložba Vreme i vaseljena je umetničko-filozofska postavka koju sam radio sa profesorom Aleksandrom Petrovićem i ta saradnja je iznela najposećeniju umetničku izložbu u Srbiji, a ona koristi isti jezik kojim ću se koristiti i na izložbi koja nosi naziv Mileva. Obe čine krug koji nema svoj početak i kraj, ali ima liniju koja ima prošlost, ali drugim licem gleda ka budućnosti“, rekao je Jovović. Prvi put će svi posetioci imati priliku da otkriju veličanstven prostor nekadašnjeg vojnog arsenala na Petrovaradinskoj tvrđavi, danas dela Muzeja grada Novog Sada, koji je specijalno zbog izložbe rekonstruisan, pa će jedinstven prostor od 800 kvadratnih metara poslužiti u osvetljavanju i dalje zagonetnog lika i dela Mileve Marić Ajnštajn i njenog blistavog uma. „Velika je stvar za Srbiju i kulturu što ovakva ustanova dobija jedan ovakav prostor, opremljen najmodernijom tehnologijom. Samo jedan deo se rekonstruiše, a ja se nadam da je ovo uvod u potpunu obnovu jednog od najbitnijih srpskih muzeja na najlepšem mestu, na neosvojivoj Tvrđavi na Petrovaradinu. Stručni timovi rade dan i noć da bi sve bilo spremno za veliko otvaranje izložbe u decembru. Posetioci će imati prilike da se kreću kroz 12 umetničkih celina, koje će komunicirati sa njima putem holograma, 3d mapiranih površina, interaktivnih kinetičkih skulptura, dizajniranog zvuka…“, kaže Jovović. „Izložba je zamišljena kao interaktivna multimedijalna postavka koja posetioce stavlja u sam centar dešavanja i izvodi ih iz standardne pasivne uloge. Unutrašnju arhitekturu prostora sam dizajnirao tako da će moći da primi kompoziciju koja će na ubedljiv način prikazati priču inspirisanu blistavim umom Mileve Marić. S namerom u potpunosti ukidam spoljašnje svetlo i gradim svetlosne celine u koje upisujem reči, crteže, animacije, scenografske elemente… Izložbu čini 12 celina, svesno delim prostor u svojoj kompoziciji na svetli i tamni i ne mogu da postoje samostalno. Ovo umetničko delo svakako nije klasična dokumentarna linearna izložba koje smo navikli da gledamo u našim muzejima.“ Izložba Mileva je planirana za kraj decembra, a sufinansirana je i od strane EU, kao jedna od aktivnosti IPA projekta prekogranične saradnje Mađarska - Srbija pod nazivom Znamenite žene u nauci i kulturi: dizajniranje iskustva kroz zajedničku turističku rutu i proizvod. Sava Blagojević