Kako su Vučić i Kurti „otkrili“ Ameriku

Izgleda da Đozep Borelj nema sreće, moći ili podrške evropskog establišmenta da mu, poput Ketrin Ešton, jedan dogovor Beograda i Prištine odredi karijeru i lansira ga u vrh diplomata koji su postigli „istorijske uspehe“ za svog mandata. Ako ne pre, to je svakako bilo jasno nakon što je jedan poziv američkog ambasadora u Prištini DŽefrija Hovenijera promenio odluku Aljbina Kurtija, koja se odupirala višesatnim razgovorima u Briselu prethodnog dana, i produžio rok za kažnjavanje sa 150 evra Srba, vlasnika vozila koja su registrovana u MUP-u Srbije. Pošto je rok produžen za svega dva dana, a Kurti izrazio zadovoljstvo što će nastaviti pregovore sa SAD i EU, koju je svega nekoliko sati pre optužio za izneveravanje dogovora, biće da je Kurtiju obećano još nešto sa njegovog kratkog spiska želja koje sve uglavnom počinju takozvanim reciprocitetom odnosa. U poslednjim razgovorima koji su proglašeni neuspešnim dobio je, kako god, obećanje da Srbija više neće izdavati tablice za vozila iz svoje južne pokrajine, bez obzira na to što zauzvrat nije dao ništa. Dok iz Brisela pozivaju na „evropski način rešavanja problema“, valja podsetiti da je letos poslednji problem stvoren jednostranom odlukom Prištine da ukine važenje tablica o čijem se statusu upravo razgovaralo, pod okriljem EU i na evropski način. Možda je visokog evropskog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Borelja, zadesila nezgodna istorijska okolnost i borba nekoliko zapadnih sila, a među njima ne i njegove rodne Španije, za novo preimućstvo u procesu, možda ga Unija samo predaje pod okrilje SAD ili pojedinih članica (i sam Borelj je rekao da se slaže sa francusko-nemačkim predlogom, koji je Ursula fon der Lajen samoinicijativno već proglasila novim okvirom za pregovore sa Srbijom), tek evidentno je da njegov trud ostaje bez efekta i da jedan poziv američkog ambasadora ima veći dobačaj nego celodnevno sastančenje u Briselu. Na hitnom sastanku na koji je evropski šef diplomatije pozvao Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija nije postignut dogovor, ali će se Beograd, ipak ponašati kao da jeste. Zašto poluge za pregovore predaje kad dogovora nema, Vučić nije objasnio, štaviše kazao je da je čak spreman na novi dogovor ako on podrazumeva preuzimanje obaveza iz starog (da se, dakle, u zamenu za neispunjeno obećanje o ZSO dobije još jedno obećanje). Možda se, doduše, da Beograd nije podigao belu zastavicu ne bi dogodilo da američka ambasada u Prištini Kurtija dočeka packom, ali ništa ne problematizuje smisao izlaska Srba iz institucija i sav potres koji je u njihovim svakodnevnim životima time nastao, kao mogućnost da njihovi najvažniji zahtevi ne budu ispunjeni u popuštanju srpske delegacije u Briselu. Tenzija koja se održava kratkim produžavanjem rokova, u javnosti i kod srpskog stanovništva na KiM, s druge strane, ide Kurtiju u prilog. Tema su na svim nivoima postali rokovi za primenu odluke o kaznama, a ne sama jednostrana odluka. Poslednjem odlaganju (u utorak, u trenutku kad nastaje ovaj tekst, za četvrtak, kada će se NIN pojaviti na trafikama) prethodilo je odlaganje za jedan dan, sa 21. na 22. novembar, onaj dan u kome su se Vučić i Kurti sastali u Briselu. Dužina tog roka bila je prvi znak da Kurti nema nameru da uistinu pregovara o „sitnijim“ problemima, kako odluku o preregistraciji naziva poslednjih meseci. Kosovski premijer, kazao je Vučić, nije želeo da pristane čak ni na izjavu koju bi nakon sastanka dao visoki predstavnik, a u kojoj bi bilo rečeno tek toliko da se dve strane nisu saglasile, ali da nastavljaju razgovore i da će raditi na sprečavanju potencijalnih nemira. Na koncu, Borelj je, zajedno sa specijalnim izaslanikom za dijalog Miroslavom Lajčakom, morao pokunjeno da prizna neuspeh, koji je, samo nekoliko sati kasnije pretvoren u uspeh američke administracije. „Ne možemo nastaviti ovako. Očekujemo da Vučić i Kurti pokažu liderstvo i normalizuju situaciju...Vučić je prihvatio predloge, dok Kurti nije. Očekujem da Kosovo odmah suspenduje naredne faze zamene registarskih tablica, a da Beograd ne izdaje nove“, kazao je. Odgovor je usledio brzo. Ne samo da je optužen da je odustao od dogovora da se do marta 2023. potpiše konačni sporazum, nego je, kako tvrdi predsednica Kosova Vljosa Osmani, odustao i od nepristrasnosti i otvoreno stao na stranu „agresora“. Da se na autoritet EU u posredovanju ne oslanja više ni srpski predsednik bilo je jasno, ako ne pre, dan uoči sastanka, od koga ni sam „nije imao očekivanja“, kada je kazao da, kad su pregovori s Prištinom u pitanju, veruje Sjedinjenim Američkim Državama, a Nemačkoj - ništa. Evropski zvaničnici, oni s kojima je, uzgred, potpisan Briselski sporazum, sve vreme su „gurali ka ostvarivanju nezavisnosti“, ocenio je nakon skoro deset godina učešća u dijalogu. Ništa manje, ako ne i više, u istom smeru „gurao je“ i Vašington, koji se, doduše, ne smatra Kurtijevim direktnim zaštitnikom još otkada je preuzeo ulogu Hašima Tačija, kada mu je, na insistiranje Berlina, s velikim zakašnjenjem uručena optužnica iz Haga. Zvaničnici SAD, poslednjih nedelja, češće apeluju na Kurtija da ne donosi jednostrane odluke, u čemu se vidi nesmanjena zainteresovanost da učestvuju u skrajanju kape i to u trenutku koji minimizira ulogu Rusije, ali jednako podržavaju francusko-nemački predlog, koji, prema izvodima iz medija, ne ostavlja prostor ni za šta manje od priznanja „teritorijalnog integriteta“ Kosova. O roku za novi sporazum, koji Kurti pominje, srpska javnost nikada ranije nije bila obaveštena, a biće da je to najvažnija vest iz neuspelih razgovora. „Sa žaljenjem moram da kažem da su posrednici, u ovom slučaju Borelj, odustali od ovog roka mart 2023. i od predloga EU za normalizaciju odnosa. Ovo sa žaljenjem govorim, jer su oni sami predložili mart 2023., a sa druge strane predlog je iz Evropske unije. Kada smo se sastali u Parizu na Mirovnom forumu, Borelj je rekao da predlog nije francusko-nemački, već EU i da ga podržavaju Francuska i Nemačka. On je danas odustao od predloga EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije. Spreman sam da dolazim ovde da održavam sastanke uvek sa istom strukturom i redosledom. Nadam se da EU stoji iza svog predloga za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije“, rekao je Kurti, držeći se pozicije koju je zauzeo letos - ne pregovaramo o tablicama nego o priznavanju. U skladu s tim, bez obzira na obrt koji je usledio nekoliko sati kasnije, vlada u Prištini unapred već postupa - policijske snage pune sever pokrajine, Euleks tvrdi da nema mandat za očuvanje mira, predstavnici NATO i Kfora da će preduzeti mere ako bezbednost bude ugrožena; odgovor na izlazak srpskih predstavnika iz institucija je raspisivanje novih lokalnih izbora, a o popunjavanju parlamenta drugim srpskim poslanicima razgovaralo se sa predstavnicima stranaka koje se mogu smatrati opozicijom Srpskoj listi. Prema zvaničnoj verziji većinske srpske stranke na KiM - sledeći kandidati sa Srpske liste na izborima (bilo ih je 20, ali je jednom oduzet mandat) verifikovali su mandate i zamenili kolege koji su svega dve nedelje ranije, iz revolta, podneli ostavke, da bi predupredili mogućnost da neki drugi Srbi uđu u parlament i navodno učestvuju u izmenama takozvanih zakona od vitalnog interesa, za koje je potrebna i dvotrećinska većina predstavnika manjina (Vučić je, recimo, naveo da je u planu bilo ukidanje srpskog kao zvaničnog jezika). Rada Trajković, kandidatkinja sa liste Građanske inicijative za slobodu, pravdu i opstanak, koja nije prešla cenzus na poslednjim izborima, februara 2021, objavila je na Tviteru da su novih devet poslanika SL položili zakletvu samo da bi sprečili njen ulazak u parlament, kao i da je Vučić pred njom tim činom „kapitulirao“. Centralna izborna komisija je, na zahtev Vljose Osmani, za mandat predložila i Cvetka Veljkovića (sa liste na kojoj je bila i Trajković). Osim ove građanske inicijative, na izborima je učestvovao i Srpski demokratski savez, koji takođe nije osvojio mandate. Ukupno, imali su osam kandidata, ali pitanje legitimiteta njihovih potencijalnih mandata ne čini se nedoumicom ni za SL iako tamošnji Zakon o opštim izborima predviđa davanje mandata samo sledećem kandidatu, istog pola, one liste koja ih je glasovima osvojila. O tome kako se mesta rezervisana za srpske predstavnika u parlamentu mogu popunjavati javljaju se čak arbitrarna mišljenja albanskih stručnjaka za tu vrstu prava - da ih je moguće popuniti ne samo onim učesnicima koji nisu osvojili više od nekoliko stotina glasova, nego i onim koji nisu bili učesnici na poslednjim izborima, nego na nekim prethodnim, pa čak i predstavnicima drugih manjina, ukoliko Srbi odbijaju učešće u institucijama. Time bi, naravno, smisao instituta deset garantovanih mesta bio potpuno obesmišljen. Aleksandar Jablanović, čija je Partija kosovskih Srba za sada jedini zvanično prijavljen učesnik lokalnih izbora raspisanih nakon izlaska Srba i iz opština sa srpskom većinom, a on kandidat te liste za gradonačelnika Leposavića, tvrdi da je rok za prijavu učešća na tim izborima pomeren zato što je dogovoreno da SL na njima, ipak, učestvuje. Navodno, on je čekao signal iz Beograda i informaciju o tome da li je Briselski sporazum napušten, koje nije bilo, te se na taj korak odlučio da Albanci ne bi preuzeli vlast u Leposaviću, u opštini na čijoj teritoriji, inače, živi manje od 200 Albanaca. Osim Jablanovića, nekadašnjeg visokog funkcionera SL, na lokalnim izborima se prijavila Demokratska partija Kosova, a prvobitni rok za prijavu 21. novembra CIK je, za izbore raspisane za 18. decembar, pomerio za četiri dana. Sa hitnog sastanka sa predstavnicima Srba na KiM predsednik Srbije ponovio je da će „čuvati mir“, pozvao ih na miran protest, „ako odluče da protestuju“, a potom je i sam američkog ambasadora u Beogradu hitno izvestio o srpskoj poziciji i toku razgovora, možda i sadržajnije nego javnost koju je ostavio u iščekivanju „teških dana i besanih noći“. Dragana Pejović