O zaludnim popovima, jarićima i sankcijama protiv Rusije

Ima jedan stari vic kada za potrebe nekog istraživanja pitaju Lalu koliko često ima seks sa Sosom, a on odgovara: često, čas za Uskrs, čas za Božić. Otprilike toliko često se Srbija bavi procesom evrointegracija. Čas za godišnji izveštaj o napretku Evropske komisije, čas za izveštaj Evropskog parlamenta. Ove godine stvari izgledaju mnogo ozbiljnije i izgleda da je đavo odneo šalu. Prvo je Evropska komisija u svom izveštaju konstatovala da se Srbija „nije uskladila ni sa jednom od restriktivnih mera EU protiv Rusije“, već je naprotiv, „održala bliske veze sa Rusijom, što je otvorilo pitanje o strateškom pravcu Srbije“. Nakon toga Evropski parlament je usvojio rezoluciju o proširenju EU u kojoj se preporučuje Savetu EU i Evropskoj komisiji da usklađivanje sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU tretiraju kao prioritetno pitanje u kontekstu procesa pristupanja EU. Kad je reč o Srbiji, zahteva se da se pregovori o članstvu unaprede tek kada se Srbija uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije. Osim toga, Evropski parlament traži da se preispitaju svi bilateralni i fondovi Evropske unije za Srbiju, posebno oni iz kojih se finansiraju projekti u okviru Ekonomskog i investicionog plana za Zapadni Balkan, kako bi se obezbedilo da svi troškovi EU budu u skladu sa ciljevima i strateškim interesima EU. Ono što je zajedničko za oba dokumenta jeste da se u njima prvi put izražava sumnja u strateški pravac kojim ide Srbije i da li on vodi ka EU ili dalje na istok. Očigledno je da u Briselu i evropskim prestonicama postoji nepoverenje u izjave predstavnika srpskih vlasti da je članstvo u Evropskoj uniji prioritetni spoljnopolitički cilj Srbije. Ovo je prilika da se podsetimo nekih obećanja koja su davale srpske vlasti, a koja se odnose na Zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku (ZSBP). Jedno od njih je dato na otvaranju Međuvladine konferencije o pregovorima o članstvu Srbije u EU 21. januara 2014. U Uvodnoj izjavi Republike Srbije, koju je tom prilikom prezentovao tadašnji predsednik Vlade Ivica Dačić, navodi se da Srbija deli ciljeve ZSBP, da je posvećena intenzivnoj saradnji sa EU i da aktivno doprinosi njenom sprovođenju. Takođe se navodi da se doprinos Srbije u oblasti ZSBP ogleda u podršci deklaracijama i drugim međunarodnim aktima Unije. Nepunih mesec dana kasnije sva ova obećanja su pala u vodu sa ruskom okupacijom i aneksijom Krima. Najdalje dokle su srpske vlasti tada bile spremne da idu jeste da kroz zube procede da Srbija pruža načelnu podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali bez pominjanja ko ugrožava taj integritet. I pored poziva Brisela, Srbija nije osudila rusku aneksiju Krima niti se pridružila restriktivnim merama EU protiv Rusije. Umesto toga predstavnici Srbije su ponavljali kao mantru da će se Srbija postepeno, do stupanja u članstvo EU, uskladiti sa ZSBP, uz dodatno obrazloženje da još nije usvojen izveštaj o skriningu za poglavlje 31, koje se odnosi na spoljnu i bezbednosnu politiku. Šest godina kasnije Evropska unija je usvojila Novu metodologiju proširenja sa ciljem da se proces pristupanja država Zapadnog Balkana učini predvidljivijim, kredibilnijim, dinamičnijim, uz jače političko vođstvo. Kao jedna od glavnih pretpostavki za uspeh pristupnog procesa od lidera zemalja Zapadnog Balkana se zahteva da pokažu veći kredibilitet prilikom sprovođenja fundamentalnih reformi, posebno kada je reč o vladavini prava, borbi protiv korupcije, funkcionisanju demokratskih institucija i javne uprave i usklađivanja sa spoljnom politikom Unije. Prvi put je usklađivanje sa ZSBP dobilo značaj fundamentalnih reformi. To se posebno odnosi na pitanja koja su od suštinskog značaja za mir i bezbednost u Evropi i koja su u neposrednoj vezi sa poštovanjem vrednosti EU. I pored toga što je već ranije započela pristupne pregovore, Srbija je prihvatila Novu metodologiju proširenja i to izričitom izjavom predsednika Srbije datom prilikom posete Parizu u 10. jula 2020. Tom prilikom se predsednik Aleksandar Vučić pozvao na pravila međunarodnog prava koja daju ovlašćenje predsedniku, premijeru i ministru spoljnih poslova da svojom izjavom preuzmu međunarodne obaveze u ime države. Nakon toga Savet EU je na sednici od 6. maja 2021. doneo odluku o primeni Nove metodologije proširenja na Srbiju. Nepunih godinu dana kasnije Rusija je napala Ukrajinu, a Srbija se ponovo našla u velikom problemu. EU je ocenila rusku agresiju na Ukrajinu kao najveću i direktnu pretnju miru i bezbednosti u Evropi i uvela je sankcije protiv Rusije. Države kandidati za članstvo su pozvane da se pridruže sankcijama i tako pokažu elementarnu solidarnost sa EU, ali i sa Ukrajinom koja je i sama u međuvremenu dobila status kandidata za članstvo u EU. Jasno je da se ovo pitanje ne može smatrati tehničkim spoljnopolitičkim pitanjem, već suštinskim za pristupanje svake države EU. Očekuje se da Srbija kao država kandidat jasno pokaže da li deli vrednosti i ciljeve organizacije čiji član želi da postane. Zato se ovo pitanje ne može posmatrati kroz proste procente usaglašenosti sa ZSBP. Prema tome, od Srbije se očekuje da ispuni obaveze koje je sama prihvatila kroz Novu metodologiju proširenja i u potpunosti se usaglasi sa sankcijama EU protiv Rusije. U tom smislu trebalo bi shvatiti preporuku Evropskog parlamenta da se napredak u pristupnim pregovorima Srbije uslovi usaglašavanjem sa ZSBP. Još ozbiljnije trebalo bi shvatiti preporuku da se preispitaju bilateralni fondovi i fondovi EU za Srbiju i obezbedi da oni budu u skladu sa ciljevima i strateškim interesima EU. Već po inerciji premijerka Ana Brnabić i predsednik Vučić pokušali su da relativizuju i umanje značaj preporuke Evropskog parlamenta, nazivajući rezoluciju neobavezujućim aktom koji organi EU mogu ali ne moraju da uzmu u obzir. Predsednik Vučić je čak uporedio Evropski parlament sa dokonim popom koji jariće krsti, zaboravljajući da ovaj pop ima velika budžetska ovlašćenja. Bez saglasnosti Evropskog parlamenta ne može se izglasati višegodišnji budžet EU, a kod donošenja godišnjeg budžeta Unije Evropski parlament je taj koji ima poslednju reč. Evropski parlament je već nekoliko puta nagovestio da bi mogao da iskoristi svoja budžetska ovlašćenja kako bi povećao svoj uticaj na donošenje odluka u oblasti ZSBP i proces proširenja Unije. Zato ne bi valjalo dodatno jediti dokonog popa nesuvislim izjavama. Ali, po svemu sudeći, nismo mi te sreće. Za direktora BIA upravo je izabran Aleksandar Vulin. Kao što reče naš poznati pisac Svetislav Basara, spremite kožne gaće. Autor je profesor Pravnog fakulteta za privredu i pravosuđe u Novom Sadu