Na vrhu inflatornog ledenog brega

Balansiranje – to će biti glavni zadatak svakog izvršnog direktora kompanija u Srbiji i regionu tokom sledeće godine. S jedne strane, troškovi proizvodnje nastaviće da rastu, dok će s druge strane kupovna moć potrošača nastaviti da pada. Između te dve okolnosti, većih proizvodnih troškova i okrunjene kupovne moći potrošača, svaki menadžer će morati da balansira. Jer, kao što je to na ovogodišnjem, četvrtom po redu CEO Summit-u biznis lidera regiona rekao Ivan Stojanović, direktor za privredu u kompaniji Yettel Serbia, inflacija je kao korozija. Ona ne nagriza samo životni standard građana, već i profitabilnost kompanija. Ipak, za razliku od Narodne banke Srbije, koja se u novembarskom izveštaju o inflaciji nije usudila da prognozira da je međugodišnjim rastom cena od 15 odsto inflacija dostigla svoj vrh, generalni direktori, učesnici CEO Summit-a, veruju da su cene udarile u plafon. U prethodnim izveštajima o inflaciji, NBS je nekoliko puta prognozirala vrh inflatornog brega: prvo za leto, a kasnije za jesen ove godine, ali su cene i dalje nastavile da rastu. NBS trenutni nivo inflacije ne opisuje kao pik, ali očekuje da će u drugoj polovini sledeće godine početi da se smanjuje, kao i da će tokom 2024. rast cena da se vrati u ciljani koridor. Ono što je ohrabrujuće je što to očekuju i privrednici. Dakle, oni koji podižu cene. Svetoslav Atanasov, izvršni direktor kompanije Coca-Cola HBC Srbija i Crna Gora, rekao je da je pri toj prognozi o smirivanju inflacije važno da se ne naruši poverenje potrošača, kao i da tražnja ne počne da pada. „Ukoliko tražnja počne da pada i ako se poverenje potrošača naruši, to onda može biti veliki izazov sledeće godine. Kada kažem da ovaj nivo cena vidim kao vrh inflacije, imam na umu šta su dva glavna generatora rasta cena, a to su hrana i energenti. Kada je reč o rastu cena hrane, verujem da smo ove godine dostigli pik, kada je reč i o ceni nafte, takođe. Sa cenom struje je nešto drugačija situacija, jer će električna energija za stanovništvo poskupeti u januaru 2023, a još je neizvesno koliko će struja poskupeti za privredu, a nama je jako važna predvidljivost uslova poslovanja. Mislim da centralna banka radi ono što može, a Međunarodni monetarni fond očekuje da će prosečna inflacija 2023. biti niža nego ove godine, a da će rast cena 2024. biti niži nego 2023“, kaže Atanasov. S druge strane, Mihajlo Vesović, direktor sektora za strateške analize, usluge i internacionalizaciju Privredne komore Srbije, ima nešto drugačiju prognozu. Čak i kad kriza energenata prođe, cene hrane će nastaviti da rastu, rekao je Vesović i upozorio da sledeće godine hrane možda neće biti dovoljno za sve. Osim globalnih neizvesnosti, ono što na ovom tržištu, ipak, može da bude otežavajuća okolnost je što su cene sirovina i troškovi proizvodnje porasli čak 80 odsto, kao i da će tokom sledeće godine nastaviti da rastu, očekuje Atanasov. „Povećanje cena za krajnjeg potrošača je poslednja mera, pre toga moramo da uradimo sve ostalo“, dodaje. NJegova procena gotovo da je u potpunom saglasju sa očekivanjima privrede, jer se u poslednjem Izveštaju o inflaciji NBS navodi da privrednici očekuju da će sledeće godine inflacija biti 7,5 odsto. Za razliku od stanovništva, koje je po pravilu pesimističnije i očekuje rast cena od 20 odsto. Jan-Vilem Dokhejr, generalni direktor kompanije Delhaize Serbia, očekuje da će posle ovogodišnje prosečne inflacije od 11 odsto ona naredne godine iznositi oko 7,5 odsto. „Međutim, glavni izazov biće sačuvati ljude. Na tržištu nema dovoljno radnika, trenutno trošimo dosta novca na isplatu raznih bonusa za radnike. Ne isplaćujemo samo zarade, već i stimulacije i nastavićemo da investiramo u ljude kako bismo ih zadržali. To vidim kao jedan od najvećih izazova u našem poslovanju i troškovi po tom osnovu će nastaviti da rastu, jer planiramo i otvaranje novih maloprodajnih objekata, za koje ćemo morati da angažujemo dodatno osoblje da radi“, kaže Dokhejr. Na pitanje koje cene u trgovinama rastu kad poskupljuju gas, struja i nafta, Dokhejr je odgovorio jednom rečju: „Sve“. „U trgovini je to uvek miks. Glavni rizici za povećanje maloprodajnih cena dolaze i sa strane proizvođačkih cena, i sa strane cena energenata, i sa strane cena radne snage. Mi ulažemo velike napore da trošak koji dolazi zbog rasta proizvođačkih cena, ne prenesemo na potrošače u potpunosti. Ako, na primer, proizvođačke cene porastu 15-16 odsto, da rast cena za krajnjeg kupca uvek bude manji od toga. To će biti velika igra sledeće godine i složiti tu slagalicu u maloprodaji je dosta komplikovan posao. Mi smo, na primer, kada je o proizvodima naše robne marke reč, ove godine čak i smanjivali cene. Sa druge strane, na brendiranim proizvodima, cene su uglavnom rasle“, kaže Dokhejr i naglašava da dodatni problem predstavljaju poremećeni i pokidani lanci snabdevanja. Znamo šta se dešava u Ukrajini i to će verovatno ostati tako i sledeće godine, prognozira on. Ivan Stojanović, direktor za privredu u Yettel Srbija, podseća da su se u toku ove godine dva ključna rizika kada je o rastu cena reč, već ostvarila. Jedan je bio vezan za rast cena energenata, drugi za rast cena hrane. Ovaj drugi rizik je prvenstveno bio posledica nešto lošije poljoprivredne godine u Srbiji, ali su i cene hrane iz uvoza rasle. „Mi smo u naše poslovanje prošle godine uključili inflatorna očekivanja za ovu godinu, kada smo i povećali cene naših usluga“, kaže Stojanović. Ipak, na industriju telekomunikacija različite krize različito utiču, pa je tako, na primer, kovid kriza ovom tržištu pre dve godine donela rast, jer je komunikacija postala „nasušna potreba i privrede i stanovništva“, objašnjava Stojanović i dodaje da je dobar deo privrede zahvaljujući toj krizi digitalizovao svoje poslovanje. Stojanović smatra da će budućnost biti kolebljiva zbog cena struje i energenata, kao i da će menadžeri i sledeće godine morati da nastave igru balansiranja između proizvodnih troškova i cena za krajnje korisnike. Učesnici CEO Summit-a očekuju da će i sledeće godine voditi svakodnevnu borbu sa pokidanim lancima snabdevanja, ali i da će profit biti pod pritiskom pokušaja da se vrati na prethodni nivo, što se u ovom trenutku ne čini realnim. Oni ocenjuju i da je najveći deo inflacije uvezen, ali i da će rastom izvoza neke neravnoteže na domaćem tržištu moći da se ponovo uspostave jer spoljnotrgovinski deficit raste, pre svega zbog značajno uvećanih troškova za uvoz energenata. „Energetska kriza je počela i pre geopolitičke krize“, kaže Stojanović, dok Atanasov dodaje da su se cene gasa i struje za privrednike u zemljama Evropske unije ove godine udvostručile u odnosu na prošlu godinu. Mihajlo Vesović iz PKS je podsetio kako su privrednici u ovu godinu ušli optimistično i očekivali izlazak iz pandemije i oživljavanje ekonomske aktivnosti. „Međutim, dogodila nam se geopolitička katastrofa. To je nešto što ekonomiji nije trebalo nakon izlaska iz pandemije. Ovo je kriza globalnog, a ne lokalnog karaktera, i Srbija, koja je izuzetno vezana za pre svega evropsku ekonomiju, sada je suočena sa krizom koju je uvezla i nasledila. Inflacija je najvećim delom uvezena“, kaže Vesović i dodaje da se kod nas nijedna kriza ne preslikava instant i odmah, već po pravilu posle pet do šest meseci. To se i sada dogodilo, jer na kraju ove godine srpski privredni rast usporava. Očekujemo da će stopa rasta BDP-a ove godine biti u rasponu od dva do tri odsto, MMF ima nešto pesimističniju prognozu, dok je NBS nešto optimističnija, podseća Vesović. Inače, budžet za 2023, o kome je početkom sedmice počela rasprava u Narodnoj skupštini, skrojen je na pretpostavci da će privredni rast dogodine iznositi 2,5 odsto. MMF, inače, očekuje da će sledeće godine BDP celog sveta porasti 2,7 odsto, dok za zemlje u razvoju očekuje rast od 3,7 odsto. To znači da će Srbija, koja je takođe ekonomija u razvoju, dogodine rasti sporijim tempom od većine zemalja sa kojima može da se poredi. „Naša makroekonomska stabilnost nije narušena. Ipak, za sledeću godinu se očekuje da neke vodeće ekonomije sveta uđu u blagu recesiju. Kineska ekonomija, zbog politike `nultog kovida` usporava, Nemačka, naš glavni spoljnotrgovinski partner, suočava se sa nekom vrstom privredne stagnacije. To će se odraziti na zemlje poput Srbije. I kada je reč o prilivu stranih direktnih investicija, doznaka, ali i kada je reč o deficitu tekućih transakcija“, kaže Vesović. Dodatni problem je što bi naredne godine neki od najvećih spoljnotrgovinskih partnera Srbije mogli upasti u recesiju, jer MMF za Nemačku i Italiju prognozira pad BDP-a od 0,3 i 0,1 odsto. To ima još veću specifičnu težinu ako se imaju u vidu reči ambasadorke Nemačke u Beogradu Anke Konrad, da su kompanije iz te zemlje u Srbiju uložile četiri milijarde evra i da se spoljnotrgovinska razmena dve zemlje iz godine u godinu snažno povećava i sada dostiže 7,5 milijardi evra. Privrednici su svesni da će se, uz sve to, naredne godine suočiti sa još jednom posledicom inflacije, rastom cene zaduživanja. Sve vodeće centralne banke povećavaju kamate, što utiče na cenu duga. I NBS je ove godine nekoliko puta povećala referentnu kamatnu stopu i ona trenutno iznosi 4,5 odsto. „To nije drastično povećanje, ali se očekuje da će zbog skupljeg zaduživanja biti smanjene investicione aktivnosti na domaćem tržištu. To donosi blagi pesimizam, ali ne očekujemo promene u politici zapošljavanja. Inflacija nije van kontrole, u 2023. očekujemo da sa ovogodišnjih prosečnih 11 odsto dogodine padne na osam i da će se 2024. kretati u rasponu od četiri do šest odsto“, prognozira Mihajlo Vesović. Analizirajući snažan rast spoljnotrgovinske razmene u prvih devet meseci ove godine, i to uvoza za 37, a izvoza za 28 odsto, on kaže da je tome više doprineo rast cena, dok količine uvezene i izvezene robe nisu ni izbliza toliko povećane. Zahvaljujući bržem rastu uvoza od izvoza spoljnotrgovinski deficit je porastao i sada je oko 10 odsto bruto domaćeg proizvoda. U takvim kolebljivim makroekonomskim okolnostima, na četvrtom CEO Summit-u u organizaciji magazina Instor, uz medijsko partnerstvo NIN-a, zaključeno je da će generalni direktori kompanija iz Srbije i regiona morati i dalje da pronalaze način da posluju stabilno u nestabilnim ekonomskim vremenima. Ekipa NIN-aDarko Popović, predsednik IO Banke Inteza Banke spremne i za recesiju Udeo problematičnih kredita u Srbiji pre 10 godina bio je 24, a sada je samo 3,3 odsto. Privreda je značajno drugačija, a banke su ojačale i spremne su i za najveću recesiju, kaže Darko Popović, predsednik IO Banke Inteza. Ove godine, kako je rekao, situacija na svetskom finansijskom tržištu se dramatično promenila, jer su tokom pandemije svi vodili ekspanzivnu fiskalnu i monetarnu politiku, a sad se suočavaju sa inflacijom i rastom kamata. To se, međutim, nije desilo preko noći. „Čudi me što su globalni ekonomski autoriteti iznenađeni inflacijom, jer je od 2008. količina novca u SAD povećana 9,5 a u Evropi 6,5 puta i bilo je samo pitanje trenutka kada ćemo se suočiti sa inflacijom. U međuvremenu je došlo i do poremećaja na strani ponude i rasta cena energenata i hrane. Uprkos tome, predstavnici FED i ECB su sve do pre godinu dana tvrdili da inflacija ima tranzitni karakter i da nije najveća briga. Sad pričaju drugačije i nedavno je Karl Ajkan rekao `odštampali smo toliko novca i mislili da će parti trajati zauvek, da je ekonomija na steroidima održiva`. Svi su se već bili navikli na negativne kamate, da novac nema vrednost. Države su zbog toga povećavale javni dug, što je u tom trenutku bilo racionalno, ali se situacija sada promenila i to može predstavljati problem“, upozorava Popović i procenjuje da će ECB do kraja godine povećati euribor na dva odsto. Odluke ECB važne su za naše tržište, jer je više od dve trećine kredita indeksirano u evrima. „Novac će izvesno postati skuplji i u stvari vraćamo na neke prosečne kamate pre globalne krize, dok je u poslednjoj deceniji novac bio nenormalno jeftin. I NBS je pooštrila monetarnu politiku, referentna kamatna stopa će biti oko pet procenata na kraju godine, što je važno za suzbijanje inflatornih očekivanja, jer u poslednje vreme poskupljuje i ono što objektivno ne bi trebalo“, kaže Popović. Za njega je stabilnost dinara u kriznim vremenima apsolutni prioritet, a stanje deviznih rezervi demantuje one koji tvrde da se kurs veštački brani. Od početka rata u Ukrajini, zbog straha od devalvacije, građani su neko vreme „bežali“ iz dinara u devize, ali se taj trend brzo promenio i na kraju godine će devizne rezerve biti za oko 400 miliona evra veće nego na početku, što govori da nema veštačkog održavanja dinara, ističe Popović. „Za nas je ta stabilnost i predvidivost važna, jer je Srbija mala, evroizovana ekonomija i slabljenje dinara bi imalo enormne posledice po ekonomske tokove, jer je veliki deo obaveza i privrede, i građana u evrima“, kaže Popović. On je uveren da bi se, zbog prezaduženosti i netransparentnog poslovanja velikog broja preduzeća, pre više od jedne decenije kreditni slom u Srbiji desio i da nije bilo svetske finansijske krize. Sve to izašlo je na videlo kada je zbog svetske krize smanjen dotok novca. Kriza je poslužila kao izgovor, a izostala je odgovornost za ono što se radilo i zbog čega bi došlo do kreditnog sloma i bez svetske finansijske krize.LJubiša Veljković o značaju osiguranja u nestabilnim vremenima Zemljotres i poplava ne zavise od inflacije Ne postoji krizno vreme za osiguranje, ono je neophodno uvek, jer se ni požari, ni zemljotresi, ni poplave ne dešavaju zbog inflacije. Ovim rečima je LJubiša Veljković, predsednik Izvršnog odbora Milenijum osiguranja, objasnio da potreba za osiguranjem nema mnogo veze sa makroekonomskim pokazateljima, jer se nesreće, zbog kojih se građani i privreda osiguravaju, dešavaju preko noći, i u dobrim i u lošim vremenima. „Mi osiguravači moramo da budemo spremni za krizna vremena, bilo da je to kovid kriza, ili kriza izazvana ratom u Ukrajini“, objašnjava Veljković. Predsednik IO Milenijum osiguranja smatra da bi osiguravači na srpskom tržištu mogli bolje da iskoriste momente kad raste svest za potrebama osiguranja. „U regionu se 2020. godine dogodio zemljotres, zbog kog su osiguravači isplatili visoke naknade šteta. Posle tog zemljotresa je porasla tražnja za osiguranjem, a osiguravači su izašli sa novim ponudama za osiguranje. Mi smo ovde u Srbiji, posle poplava iz 2014. godine, napravili grešku, jer smo značajno povukli ponude za osiguranje od poplava. A u tom trenutku se jako podigla svest stanovništva o potrebi te vrste osiguranja i bilo je ključno da stanovništvo može brzo da se osigura“, kaže Veljković. On, ipak, dodaje da su - bez obzira na to što ni zemljotresi, ni poplave ne zavise od inflacije - razvoj industrije osiguranja i rast prihoda od premije osiguranja u direktnoj vezi sa standardom građana i BDP-om. Zato se, upozorava, može dogoditi da sa padom standarda dođe i do pada tražnje za uslugama osiguranja. S druge strane, kada ugovore polisu osiguranja, osiguravači preuzimaju i neke rizike koji imaju životni vek od godinu dana. „Štete koje nama sada dolaze za naplatu su pod jako velikim inflatornim pritiskom i to je za nas veliki rizik“, ističe Veljković. On podseća da je kriza izazvana pandemijom kovida-19 podigla svest stanovništva o privatnom zdravstvenom osiguranju, navodeći u prilog tome da je ove godine u tom sektoru osiguranja ostvaren rast od čak 30 odsto. Istovremeno, u prvih devet meseci ove godine, prema podacima NBS, ukupna premija osiguranja u Srbiji je porasla 12 odsto, a 2021. je prvi put godišnja premija premašila milijardu evra. Iako je za deset godina prosečna premija po stanovniku udvostručena, sa 75 na 150 evra, Veljković smatra da u Srbiji postoji prostor za dalji dinamičan rast. Pri tome je Srbija, po tom pokazatelju, ispred BiH i Severne Makedonije, u kojima je prosečna premija po stanovniku 140 odnosno 100 evra, dok je u Hrvatskoj oko 400, a u Evropskoj uniji 2.000 evra.