НИН online

Иновације и одрживо пословање као императив новог доба

Криза, криза, е па шта је

У бизнису стално морате ићи напред, али више није довољно ходати, морате трчати, саветује директор словеначке Хидрије, која са 2.000 запослених има обрт од 400 милиона, а нова фабрика са 100 радника ће правити промет од 100 милиона евра

Концепт одрживог пословања постаје главна тема не само све већег броја компанија, инвеститора, држава и потрошача, већ и самих запослених, указао је Звонко Колобара, генерални директор БАТ-а за Адрија регион на четвртом CEO Summit-у. У прилог томе навео је да 98 одсто запослених БАТ-а верује да је одрживост потребна у сваком сегменту пословања.
„Зато смо себи и поставили циљ да већ до 2030. БАТ постане угљенично неутрална компанија, а да до 2050. то постану сви наши добављачи“, рекао је Колобара. Он је истакао да је регион у срцу процеса трансформације БАТ-а ка одрживом начину пословања и прецизирао да је компанија у фабрику у Канфанару, у Истри, уложила 80 милиона евра, а значајна средства и за модернизацију фабрике у Врању, која је приватизована 2003. „Смањили смо за 30 одсто одношење отпада на депонију, емисију угљен-диоксида редуковали за 60, а 100 одсто енергије коју користимо набављамо из обновљивих извора, а учествујемо и у отварању првог рециклажног дворишта за кабасти отпад у Сремској Митровици“, казао је Колобара. Полазећи од тога да је пушење навика са којом није једноставно престати, компанија улаже у трансформацију и иновације које смањују штетност дувана. Наши потрошачи имају право на мање штетне дуванске производе и наш циљ је да до 2030. имамо 50 милиона корисника који ће користити мање штетне производе од класичних цигарета, а наду да ћемо у томе и успети даје нам то што већ сада имамо 20 милиона, рекао је и прецизирао да је БАТ у ту трансформацију на глобалном нивоу последњих година инвестирао око 1,2 милијарде фунти и уз помоћ високих технологија и иновација направио нове врсте дуванских производа које имају потенцијал да смање штетност између 90 и 99 одсто.
О значају рециклаже говорио је Тимоти Глац, директор корпоративних послова немачке компаније Вернер и Мерц, која сада користи 50 одсто амбалаже од рециклиране пластике, а циљ је да се њен удео повећа на 100 одсто. Наглашавајући да компанија апсолутно подржава Европски зелени договор и своје пословање усклађују са циљевима тог документа, Глац је истакао да зелена трансформација није ни једноставан, ни јефтин подухват. Али, екологија и људска права постају најзначајније теме и компаније се, без обзира на све изазове, морају окренути одрживом пословању јер је то једини начин да и надаље расту и остану на тржишту.
„Са једне стране смо надомак тога да шаљемо експедиције на другу планету, а са друге стране усред Европе имамо рат и претње нуклеарним ратом који би нас све уништио. И на све то ратујемо и са планетом, са природом коју смо до те мере преоптеретили и експлоатисали до граница опстанка. Зато су иновације једино решење да достигнемо одрживост на дуги рок, а ту пре свега мислим да прелазак са фосилних горива на обновљиве изворе и на радикално смањење утрошка енергије“, поручио је Изток Сељак, генерални директор словеначке Хидрије, која је лане добила најпрестижнију европску награду за иновативна решења у аутомобилској индустрији. Хидрија значајно расте и у временима када је класична аутомобилска индустрија у кризи, јер је на време препознала трендове и постала пионир трансформације и преласка на електричне аутомобиле. „Сада са 2.000 запослених имамо 400 милиона евра промета годишње, а нова фабрика ће са само 100 запослених имати 100 милиона евра промета. Погледајте тај напредак. Данас аутомобилска индустрија ствара 10, а индустрија мобилности ће стварати 20 одсто БДП-а Словеније“, казао је Сељак наводећи да су у тој држави и наука и Влада препознали корист иновација и преласка са фосилне на нефосилну економију, што је олакшање за удружење ГРЕМО (скраћеница од GReen MObility) које окупља 400 компанија. „Гремо на нашем језику значи - идемо, али данас није довољно ходати, морате трчати“, саветује он.
Један од пионира одрживог пословања у Србији, вршачки Хемофарм, ових је дана представио 10. годишњи извештај о одрживом пословању. Говорећи о томе, генерални директор Роналд Зелигер присетио се како је све почело. „Сећам се како нам је пре 12 година менаџмент Штаде, која је наш власник, тражио неки BSCI сертификат и то је била иницијална каписла да почнемо да радимо на одрживом пословању. Тада смо схватили да је потребно да радимо више на екологији. Када сам то предложио локалном менаџменту не могу да порекнем да је у првом тренутку постојао став како је то нека луда идеја странца који је дошао да води компанију. Временом се све то променило и ми данас имамо запослене који су се апсолутно навикли на то и који то подржавају. Било је наравно и питање, пошто смо део Штада групе и имамо задатак да будемо профитабилни, колико ће то да нас кошта и каква је тачно корист од тога. Данас могу да кажем да не кошта много, да је више ствар у промени свести и начина на који радите. Највећи изазов био је уверити јавност и компаније са којима сарађујемо да је одрживо пословање једино могуће. Морали смо да радимо на сталној едукацији запослених, који су данас поносни што припадају компанији која је међу 20 одсто енергетски најефикаснијих компанија на светском нивоу“, рекао је Зелигер, по чијим је речима одрживост пословања уткана у ДНК Хемофарма. Иако је на почетку било дилема и сумњи у успех, данас су сви срећни и поносни што су смањили потрошњу енергије и спасили десетине хиљада хектара шума, јер производе пакујемо у амбалажу од рециклираног материјала, каже директор Хемофарма, уз опаску да му је доста приче о кризи, јер без обзира на изазовна времена компаније морају да раде то што раде и морају се прилагођавати свим околностима и условима пословања.
Душан Милићевић, директор Комтрејда, сматра да је криза увек и прилика да се напредује, мења и изналазе нова решења. „Из сваке кризе смо излазили јачи. Комтрејд је 2008, уочи глобалне кризе, купио словеначки Хермес софтлаб, највећи софтвер дивелопмент центар. Замислите да данас купите фирму која је три пута већа од ваше. И након те аквизиције испостави се да ствари нису баш онакве каквим их је продавац представљао. Ипак након две године успели смо да то све пребродимо и изађемо јачи. Реорганизовали смо целу компанију и кренули даље. Слично је и данас. С једне стране Фејсбук, Твитер и Амазон отпуштају људе због кризе, а с друге 56 одсто америчких компанија најављује да ће запошљавати. То планира и Комтрејд, јер ми немамо тај луксуз да пропуштамо ни добре шансе, ни добре кадрове“, казао је Милићевић, уз опаску да је флуктуација радне снаге њихова свакодневица и највећи изазов и да зато Комтрејд жели да изађе на инострано тржиште, јер је то начин да задрже квалитетне кадрове.
На значај стручњака, не само софтверских инжењера, за ИТ индустрију указали су и Катарина Урошевић из Htec group и Милен Јањић, директор Intellya. Урошевић каже да је иницијално успех ИТ сектора био заснован на инжењерском кадру, а данас је највећа бол за ову индустрију када их напусти тех регрутер, особа задужена да пронађе најбоље кадрове, док Јањић истиче да код њих трећину запослених чине продукт лидови што је уједно и најзахтевнија и најкритичнија позиција, јер су њихово знање и искуство у бизнису ненадокнадиви. „Они су по свом образовању шаренолики, имамо економисте, чак и људе који су завршили језике, али са накнадно стеченим знањем из области ИТ“, објашњава он.
Објашњавајући како су дошли до великих тржишта и глобалних играча са којима данас послују, Катарина Урошевић наводи да је приступ глобалним тржиштима и клијентима тежак, али је Htec group то успела тражећи од великих играча задатке које њихови инжењери нису могли да ураде. „То захтева огромно поверење, да вам неко препусти да наши инжењери раде њихов базични бизнис. Али управо на тај начин смо се позиционирали и данас имамо потпуно другачију позицију на тржишту“.
Јањић се слаже да приступ страним тржиштима није лак, па је Intellya најпре кренула у овом делу Европе, да би касније бизнис проширила и на Блиски исток и у САД. „Вештачка интелигенција нам је дала ту инјекцију и могућност да наступимо глобално. Дошли смо до фазе када српску памет пакујемо у готов производ, имамо своје име и бренд и то продајемо од Блиског истока до Северне Америке“, каже први човек Intellya.
За компанију Ананас, део Делта холдинга, криза је један од родитеља, каже директор Марко Царевић. „Да није било кризе, питање је да ли би настао и Ананас. Делта као озбиљна компанија радила је током пандемије и карантина студију која је требало да покаже не само које су последице пандемије на бизнис и који бизниси су у ризику, него и које су прилике. Отуда је настао и Ананас, као Амазон Балкана, корпоративни стартап, пројекат онлајн продавнице у којој корисници могу да купе оно што им је потребно“, каже Царевић, наводећи да је тај такозвани маркетплејс или место где се купује оно што је видљиво корисницима, али да се иза тога заправо крије неколико различитих бизниса, од којих се сваки суочава са одређеним изазовима. „Имамо свој логистички центар, курирску службу, магацин, имамо и ритејл бизнис... Суштина је да осим што имате понуду морате решавати све друге проблеме, од тога да робе увек буде на стању, да курир жели да је допреми и попне се до вас, да вам се нешто што сте купили данас не испоручи у марту следеће године. Све су то изазови и волим да кажем да је ово маратон на стероидима који није за свакога“, рекао је Царевић објашњавајући разлику између обичног и корпоративног стартапа. Сматра да је овај други најтежи, јер морате имати брзину и агилност стартапа, а опет имате сва ограничења и структуре које са собом носи корпорација. „Имате унапред одређене циљеве и очекивања и иза себе корпорацију која може да вам и нефинансијски и финансијски буде подршка“, каже Царевић, док Милићевић сматра да су корпоративни стартапови будућност, зато што имају брзину и агилност које немају корпорације, а опет имају корпорације иза леђа да им пруже све оно што стартапови немају.
И Јетел је у марту ове године покренуо дигиталну платформу са намером да то касније постане прави е-комерц. Преко те платформе корисници мреже Јетела, али и они који то нису, могу видети понуде Јетелових партнера који на тај начин нуде своју робу и услуге. Говорећи зашто је телекомуникациона компанија кренула у дигиталне платформе, Марија Стојановић је рекла да су у Јетелу препознали предност чињенице да седе на благу података о својим корисницима, њиховим навикама у потрошњи, локацији, демографији и те податке могу понудити малим и средњим предузећима који желе да дођу до купаца и корисника. „Зато смо креирали огласну платформу са тенденцијом да постане комплетна е-комерц платформа. Имамо 250 партнера који преко наше платформе могу да дођу до корисника, а отворени смо за сарадњу и са новим партнерима“, поручила је Марија Стојановић.
Екипа НИН-а

Циркуларна економија на делу

Захваљујући чињеници да користе чак 76 одсто сировина од рециклираног материјала и да су у обавези да за свако посечено дрво засаде три нова, расту засади шума у власништву произвођача папира, каже Ђурђа Радивојевић, генерална директорка компаније Smurfit Kappа у Србији и наглашава да је циркуларна економија суштина њеног пословања.
„Успешно спроводимо наше циљеве, у односу на 2005. смањили смо емисију угљен-диоксида за 41,3 одсто и потрошњу хемијског кисеоника за 38,5 одсто, а од 2013. до данас и емисију отпада на депонијама за 29,2 одсто“, казала је она. Smurfit Kappа послује на 355 локација у 36 земаља, има 48.000 запослених, годишњи приход од 10,1 милијарду евра и европски је лидер у производњи амбалаже од рециклираног папира. „Компанија глобално има 68.000 хектара засађених шума и произведе 12,5 милијарди квадратних метара амбалаже, што је четвртина укупне европске производње“, каже Ђурђа Радивојевић и подсећа да је Smurfit Kappа крајем 2018. купила у Србији фабрику картона Авала и некадашњу Фабрику хартије Београд, са намером да оне постану темељ ширења у овом делу југоисточне Европе.

Екипа НИН-а

Share on Facebook

Постојећи коментари (0)| Пошаљи коментар