Kriza, kriza, e pa šta je

Koncept održivog poslovanja postaje glavna tema ne samo sve većeg broja kompanija, investitora, država i potrošača, već i samih zaposlenih, ukazao je Zvonko Kolobara, generalni direktor BAT-a za Adrija region na četvrtom CEO Summit-u. U prilog tome naveo je da 98 odsto zaposlenih BAT-a veruje da je održivost potrebna u svakom segmentu poslovanja. „Zato smo sebi i postavili cilj da već do 2030. BAT postane ugljenično neutralna kompanija, a da do 2050. to postanu svi naši dobavljači“, rekao je Kolobara. On je istakao da je region u srcu procesa transformacije BAT-a ka održivom načinu poslovanja i precizirao da je kompanija u fabriku u Kanfanaru, u Istri, uložila 80 miliona evra, a značajna sredstva i za modernizaciju fabrike u Vranju, koja je privatizovana 2003. „Smanjili smo za 30 odsto odnošenje otpada na deponiju, emisiju ugljen-dioksida redukovali za 60, a 100 odsto energije koju koristimo nabavljamo iz obnovljivih izvora, a učestvujemo i u otvaranju prvog reciklažnog dvorišta za kabasti otpad u Sremskoj Mitrovici“, kazao je Kolobara. Polazeći od toga da je pušenje navika sa kojom nije jednostavno prestati, kompanija ulaže u transformaciju i inovacije koje smanjuju štetnost duvana. Naši potrošači imaju pravo na manje štetne duvanske proizvode i naš cilj je da do 2030. imamo 50 miliona korisnika koji će koristiti manje štetne proizvode od klasičnih cigareta, a nadu da ćemo u tome i uspeti daje nam to što već sada imamo 20 miliona, rekao je i precizirao da je BAT u tu transformaciju na globalnom nivou poslednjih godina investirao oko 1,2 milijarde funti i uz pomoć visokih tehnologija i inovacija napravio nove vrste duvanskih proizvoda koje imaju potencijal da smanje štetnost između 90 i 99 odsto. O značaju reciklaže govorio je Timoti Glac, direktor korporativnih poslova nemačke kompanije Verner i Merc, koja sada koristi 50 odsto ambalaže od reciklirane plastike, a cilj je da se njen udeo poveća na 100 odsto. Naglašavajući da kompanija apsolutno podržava Evropski zeleni dogovor i svoje poslovanje usklađuju sa ciljevima tog dokumenta, Glac je istakao da zelena transformacija nije ni jednostavan, ni jeftin poduhvat. Ali, ekologija i ljudska prava postaju najznačajnije teme i kompanije se, bez obzira na sve izazove, moraju okrenuti održivom poslovanju jer je to jedini način da i nadalje rastu i ostanu na tržištu. „Sa jedne strane smo nadomak toga da šaljemo ekspedicije na drugu planetu, a sa druge strane usred Evrope imamo rat i pretnje nuklearnim ratom koji bi nas sve uništio. I na sve to ratujemo i sa planetom, sa prirodom koju smo do te mere preopteretili i eksploatisali do granica opstanka. Zato su inovacije jedino rešenje da dostignemo održivost na dugi rok, a tu pre svega mislim da prelazak sa fosilnih goriva na obnovljive izvore i na radikalno smanjenje utroška energije“, poručio je Iztok Seljak, generalni direktor slovenačke Hidrije, koja je lane dobila najprestižniju evropsku nagradu za inovativna rešenja u automobilskoj industriji. Hidrija značajno raste i u vremenima kada je klasična automobilska industrija u krizi, jer je na vreme prepoznala trendove i postala pionir transformacije i prelaska na električne automobile. „Sada sa 2.000 zaposlenih imamo 400 miliona evra prometa godišnje, a nova fabrika će sa samo 100 zaposlenih imati 100 miliona evra prometa. Pogledajte taj napredak. Danas automobilska industrija stvara 10, a industrija mobilnosti će stvarati 20 odsto BDP-a Slovenije“, kazao je Seljak navodeći da su u toj državi i nauka i Vlada prepoznali korist inovacija i prelaska sa fosilne na nefosilnu ekonomiju, što je olakšanje za udruženje GREMO (skraćenica od GReen MObility) koje okuplja 400 kompanija. „Gremo na našem jeziku znači - idemo, ali danas nije dovoljno hodati, morate trčati“, savetuje on. Jedan od pionira održivog poslovanja u Srbiji, vršački Hemofarm, ovih je dana predstavio 10. godišnji izveštaj o održivom poslovanju. Govoreći o tome, generalni direktor Ronald Zeliger prisetio se kako je sve počelo. „Sećam se kako nam je pre 12 godina menadžment Štade, koja je naš vlasnik, tražio neki BSCI sertifikat i to je bila inicijalna kapisla da počnemo da radimo na održivom poslovanju. Tada smo shvatili da je potrebno da radimo više na ekologiji. Kada sam to predložio lokalnom menadžmentu ne mogu da poreknem da je u prvom trenutku postojao stav kako je to neka luda ideja stranca koji je došao da vodi kompaniju. Vremenom se sve to promenilo i mi danas imamo zaposlene koji su se apsolutno navikli na to i koji to podržavaju. Bilo je naravno i pitanje, pošto smo deo Štada grupe i imamo zadatak da budemo profitabilni, koliko će to da nas košta i kakva je tačno korist od toga. Danas mogu da kažem da ne košta mnogo, da je više stvar u promeni svesti i načina na koji radite. Najveći izazov bio je uveriti javnost i kompanije sa kojima sarađujemo da je održivo poslovanje jedino moguće. Morali smo da radimo na stalnoj edukaciji zaposlenih, koji su danas ponosni što pripadaju kompaniji koja je među 20 odsto energetski najefikasnijih kompanija na svetskom nivou“, rekao je Zeliger, po čijim je rečima održivost poslovanja utkana u DNK Hemofarma. Iako je na početku bilo dilema i sumnji u uspeh, danas su svi srećni i ponosni što su smanjili potrošnju energije i spasili desetine hiljada hektara šuma, jer proizvode pakujemo u ambalažu od recikliranog materijala, kaže direktor Hemofarma, uz opasku da mu je dosta priče o krizi, jer bez obzira na izazovna vremena kompanije moraju da rade to što rade i moraju se prilagođavati svim okolnostima i uslovima poslovanja. Dušan Milićević, direktor Komtrejda, smatra da je kriza uvek i prilika da se napreduje, menja i iznalaze nova rešenja. „Iz svake krize smo izlazili jači. Komtrejd je 2008, uoči globalne krize, kupio slovenački Hermes softlab, najveći softver divelopment centar. Zamislite da danas kupite firmu koja je tri puta veća od vaše. I nakon te akvizicije ispostavi se da stvari nisu baš onakve kakvim ih je prodavac predstavljao. Ipak nakon dve godine uspeli smo da to sve prebrodimo i izađemo jači. Reorganizovali smo celu kompaniju i krenuli dalje. Slično je i danas. S jedne strane Fejsbuk, Tviter i Amazon otpuštaju ljude zbog krize, a s druge 56 odsto američkih kompanija najavljuje da će zapošljavati. To planira i Komtrejd, jer mi nemamo taj luksuz da propuštamo ni dobre šanse, ni dobre kadrove“, kazao je Milićević, uz opasku da je fluktuacija radne snage njihova svakodnevica i najveći izazov i da zato Komtrejd želi da izađe na inostrano tržište, jer je to način da zadrže kvalitetne kadrove. Na značaj stručnjaka, ne samo softverskih inženjera, za IT industriju ukazali su i Katarina Urošević iz Htec group i Milen Janjić, direktor Intellya. Urošević kaže da je inicijalno uspeh IT sektora bio zasnovan na inženjerskom kadru, a danas je najveća bol za ovu industriju kada ih napusti teh regruter, osoba zadužena da pronađe najbolje kadrove, dok Janjić ističe da kod njih trećinu zaposlenih čine produkt lidovi što je ujedno i najzahtevnija i najkritičnija pozicija, jer su njihovo znanje i iskustvo u biznisu nenadoknadivi. „Oni su po svom obrazovanju šarenoliki, imamo ekonomiste, čak i ljude koji su završili jezike, ali sa naknadno stečenim znanjem iz oblasti IT“, objašnjava on. Objašnjavajući kako su došli do velikih tržišta i globalnih igrača sa kojima danas posluju, Katarina Urošević navodi da je pristup globalnim tržištima i klijentima težak, ali je Htec group to uspela tražeći od velikih igrača zadatke koje njihovi inženjeri nisu mogli da urade. „To zahteva ogromno poverenje, da vam neko prepusti da naši inženjeri rade njihov bazični biznis. Ali upravo na taj način smo se pozicionirali i danas imamo potpuno drugačiju poziciju na tržištu“. Janjić se slaže da pristup stranim tržištima nije lak, pa je Intellya najpre krenula u ovom delu Evrope, da bi kasnije biznis proširila i na Bliski istok i u SAD. „Veštačka inteligencija nam je dala tu injekciju i mogućnost da nastupimo globalno. Došli smo do faze kada srpsku pamet pakujemo u gotov proizvod, imamo svoje ime i brend i to prodajemo od Bliskog istoka do Severne Amerike“, kaže prvi čovek Intellya. Za kompaniju Ananas, deo Delta holdinga, kriza je jedan od roditelja, kaže direktor Marko Carević. „Da nije bilo krize, pitanje je da li bi nastao i Ananas. Delta kao ozbiljna kompanija radila je tokom pandemije i karantina studiju koja je trebalo da pokaže ne samo koje su posledice pandemije na biznis i koji biznisi su u riziku, nego i koje su prilike. Otuda je nastao i Ananas, kao Amazon Balkana, korporativni startap, projekat onlajn prodavnice u kojoj korisnici mogu da kupe ono što im je potrebno“, kaže Carević, navodeći da je taj takozvani marketplejs ili mesto gde se kupuje ono što je vidljivo korisnicima, ali da se iza toga zapravo krije nekoliko različitih biznisa, od kojih se svaki suočava sa određenim izazovima. „Imamo svoj logistički centar, kurirsku službu, magacin, imamo i ritejl biznis... Suština je da osim što imate ponudu morate rešavati sve druge probleme, od toga da robe uvek bude na stanju, da kurir želi da je dopremi i popne se do vas, da vam se nešto što ste kupili danas ne isporuči u martu sledeće godine. Sve su to izazovi i volim da kažem da je ovo maraton na steroidima koji nije za svakoga“, rekao je Carević objašnjavajući razliku između običnog i korporativnog startapa. Smatra da je ovaj drugi najteži, jer morate imati brzinu i agilnost startapa, a opet imate sva ograničenja i strukture koje sa sobom nosi korporacija. „Imate unapred određene ciljeve i očekivanja i iza sebe korporaciju koja može da vam i nefinansijski i finansijski bude podrška“, kaže Carević, dok Milićević smatra da su korporativni startapovi budućnost, zato što imaju brzinu i agilnost koje nemaju korporacije, a opet imaju korporacije iza leđa da im pruže sve ono što startapovi nemaju. I Jetel je u martu ove godine pokrenuo digitalnu platformu sa namerom da to kasnije postane pravi e-komerc. Preko te platforme korisnici mreže Jetela, ali i oni koji to nisu, mogu videti ponude Jetelovih partnera koji na taj način nude svoju robu i usluge. Govoreći zašto je telekomunikaciona kompanija krenula u digitalne platforme, Marija Stojanović je rekla da su u Jetelu prepoznali prednost činjenice da sede na blagu podataka o svojim korisnicima, njihovim navikama u potrošnji, lokaciji, demografiji i te podatke mogu ponuditi malim i srednjim preduzećima koji žele da dođu do kupaca i korisnika. „Zato smo kreirali oglasnu platformu sa tendencijom da postane kompletna e-komerc platforma. Imamo 250 partnera koji preko naše platforme mogu da dođu do korisnika, a otvoreni smo za saradnju i sa novim partnerima“, poručila je Marija Stojanović. Ekipa NIN-aCirkularna ekonomija na delu Zahvaljujući činjenici da koriste čak 76 odsto sirovina od recikliranog materijala i da su u obavezi da za svako posečeno drvo zasade tri nova, rastu zasadi šuma u vlasništvu proizvođača papira, kaže Đurđa Radivojević, generalna direktorka kompanije Smurfit Kappa u Srbiji i naglašava da je cirkularna ekonomija suština njenog poslovanja. „Uspešno sprovodimo naše ciljeve, u odnosu na 2005. smanjili smo emisiju ugljen-dioksida za 41,3 odsto i potrošnju hemijskog kiseonika za 38,5 odsto, a od 2013. do danas i emisiju otpada na deponijama za 29,2 odsto“, kazala je ona. Smurfit Kappa posluje na 355 lokacija u 36 zemalja, ima 48.000 zaposlenih, godišnji prihod od 10,1 milijardu evra i evropski je lider u proizvodnji ambalaže od recikliranog papira. „Kompanija globalno ima 68.000 hektara zasađenih šuma i proizvede 12,5 milijardi kvadratnih metara ambalaže, što je četvrtina ukupne evropske proizvodnje“, kaže Đurđa Radivojević i podseća da je Smurfit Kappa krajem 2018. kupila u Srbiji fabriku kartona Avala i nekadašnju Fabriku hartije Beograd, sa namerom da one postanu temelj širenja u ovom delu jugoistočne Evrope.