Autoportret jednog umišljenog polemičara

Nema te ekonomske ili bilo kakve druge politike niti takvog razvojnog programa koji bi bili toliko loši da u njima oštro oko nekog apologetski inspirisanog komentatora ne bi moglo da nađe i poneki pozitivan ili dopadljiv detalj. Dr Kovačević je živi dokaz istinitosti ove tvrdnje. Trudoljubivo je pretresao neke politike koje je vodila njemu toliko za srce prirasla aktuelna vlast i iskopao neke pojedinosti koje mu deluju kao rezultati i dometi, ali je time nagovestio da je spreman i kadar da pozitivne efekte naznači i tamo gde se o njima ne može argumentovano govoriti. Najmarkantniji takav učinak jeste njegovo blagojavljanje da se period vladavine aktuelnog režima potvrdio kao razvojni model, dok se period prethodne vlasti ispoljio kao potrošni model neefikasnog korišćenja sredstava i neodgovornog traćenja resursa. Ja se smejah da ne plačem. U svojim prethodnim polemičkim tekstovima pokazao sam da je stopa rasta BDP-a u prethodnom „dosovskom“, bolje rečeno „đinđićevskom“ periodu bila više nego dvostruko veća od stope ostvarene tokom vladavine aktuelne vlasti. Neka dr Kovačević pokuša – a kladim se da neće moći – da svoju smešnu tezu o razvojnoj ekspanzivnosti privrede sa prepolovljenom stopom rasta pomiri sa zdravim razumom. Zbog njegove neosetljivosti na značaj i dalekosežne posledice razlika između pojedinih dinamičkih indikatora, a posebno na zasenjujuće implikacije razlika u stopama rasta, moram dodati još par informacija ne bih li Kovačevića makar malo uzbudio, kad već ne mogu da ga potresem. Iako ne u svim pojedinostima, aktuelna vlast je u osnovnim konturama i odrednicama nastavak vlasti koja je Srbiju u crno zavila u tragičnoj poslednjoj deceniji minulog stoleća. „Dosovska“ vlast je od prethodne nasledila bukvalno upropaštenu privredu: sankcijama ispošćenu, finansijski propalu, bombardovanjem čak i fizički oštećenu i na važnim linijama otkinutu i izolovanu od međunarodnog okruženja. Deo zle baštine socijalističko-radikalskog poretka bio je i za naše (ne)prilike ogroman, skoro ubitačan spoljni dug koji je zemlju doveo na samu ivicu bankrota. Dobro odmerenim strateškim potezima, a pre svega usklađujući spoljnu politiku sa opredeljenjima modernog demokratskog sveta, novouspostavljena vlast je izdejstvovala otpisivanje više od polovine tog spoljnog duga i povoljno reprogramiranje njegovog ostatka. Zahvaljujući tome, izbegnut je bankrot države i u prvih osam godina ostvarena stopa rasta BDP-a od 6,2 odsto godišnje. Izračunato je i oficijelno potvrđeno da bi, da dugovi nisu otpisani, ta stopa rasta dostigla najviše jedan odsto. Rezime ove računice može da bude kratak i jasan: socijalističko-radikalska vlast iz prethodnog stoleća okončana je sa propalom privredom koja bi, ako uopšte, rasla po stopi od najviše jedan odsto. „Đinđićevska“ vlast je umesto te ostvarila stopu od 6,2 odsto, a „kovačevićevska“ vlast je od 2013. nadalje, tu stopu više nego prepolovila. Sapienti sat. Kako kažu u severnoj Bačkoj, razumnim ne treba mnogo divaniti, a ostalima ne vredi. U poslednjih par paskvila Kovačević je batalio argumente i usredsredio se na ružne diskvalifikacije i uvrede. Time je naslikao sopstvenu karikaturu, misleći da vodi polemiku, a upuštajući se u nešto suprotno od civilizovanog dijaloga. Otuda i naslov ovog teksta. LJubomir Madžar