У време док је ковид-19 харао Европом и Америком, односећи на десетине, потом и на стотине хиљада живота, на глобалном тржишту владала црноберзијанска јагма за респираторима, а процес развијања вакцина још био у експерименталној фази, у Кини - земљи из које је вирус кренуо да се стреловито шири светом, да би применом драстичних антипандемијских мера, које ће временом постати познате као режим нултог ковида, екстремно брзо и успешно био стављен под контролу - такав развој догађаја узет је као непобитан доказ супериорности кинеског једнопартијског политичког модела над оним западних демократија. Наспрам пометње и хаоса у коме западњаци нису знали ко, шта, кад и како треба да ради док су људи умирали у толиком броју да су и гробља брзо постала претесна - гласио је отприлике званични наратив у Пекингу - Кина је, следећи налоге мудрог руководства, а надасве премудрог председника Си Ђинпинга, радикалним затварањем земље, стриктним карантинима и праћењем контаката инфицираних особа у потпуности зауставила ширење пошасти унутар својих граница. А за оне који пандемијску поенту о томе чије је политичко устројство ефикасније нису разумели из прве, ту су били „вучји ратници“ у редовима кинеске дипломатске службе да земљама у којима су службовали и њиховим неспособним лидерима нимало дипломатски суптилно то набију на нос: демократија је трула и осуђена на пропаст, будућност је кинеска.