Moć reči

Književnica Nataša Apana ovogodišnja je dobitnica „Nagrade za francuski jezik“, priznanja koje se dodeljuje ličnosti (ili delu) iz sveta književnosti, umetnosti i nauke, što je svojim stilom izražavanja, ili pak delovanjem, na značajan način doprinela isticanju kvaliteta i lepote francuskog jezika. Dok smo pre pet godina razgovarali o njenom romanu Do sutra (Klio; prevod: LJiljana Mirković), upitali smo je šta misli o migrantskoj krizi. „Ne koristim reč migrant. Ništa mi ne znači“, odgovorila je Apana. „U pitanju su ljudska bića, izmešteni, muškarci, žene i deca u potrazi za boljim životom. Kada bismo ih pre svega nazvali drugačije, mislim da bismo promenili i naš pogled na njih kao strance, opasne, nepoželjne. A prošlost nas uči da je ovakvih seoba stanovništva bilo i ranije. Ko može da tvrdi da za pedeset godina neće doći red na nas da idemo dalje? Naš udoban i privilegovani položaj sprečava nas da tako nešto zamislimo, ali ja ne zaboravljam odakle dolazim, ne zaboravljam da su ti ljudi moja ljudska braća.“