Udri muški

Svako vreme izgleda ima svog Bratislava Batu Gašića, čoveka koji voli novinarke koje lako kleknu. Ispostavilo se da Gašić ove nove, treće decenije 21. veka ne dolazi iz redova vlasti. Nije to, kako bi se očekivalo, neki Jutka ili neki sličan Palma, ne! Ovog puta ta laskava titula „Gašić decenije“ pripala je mlađanom lavu opozicije, Milošu Jovanoviću, lideru Nove DSS i koalicije NADA. Nije, naravno, još završeno to takmičenje i vrlo je moguće da će ga neki drugi „bata“ prevazići u narednih sedam-osam godina, ali za sada Jovanović ubedljivo i neprikosnoveno vodi. A sve je u početku izgledalo kao jedna sasvim obična konferencija za štampu, sve dok nisu krenula pitanja novinara, što je momenat kada bilo koja, do tada sasvim obična konferencija za štampu, može da se pretvori u sasvim neobičnu katastrofu. Novinarka N1 Emina Kovačević pitala je Jovanovića koja je cena odustajanja Srbije od puta ka EU, o čemu je Jovanović pre toga govorio, s obzirom na to da Srbija najveći deo svog izvoza plasira upravo na to tržište. Na to je Miloš Jovanović odgovorio da su za njega takva pitanja uvredljiva te da „ni vas niko ne pita za koliko novca biste spavali sa svima nama, jer bi to bilo krajnje uvredljivo pitanje, ispod svakog nivoa“. Jovanović je na istoj konferenciji, na pitanje da li je izračunao koliko bi Srbiju koštalo odustajanje od evropskih integracija, rekao da moramo da počnemo da se ponašamo „muški“ i da moramo „prekinuti taj ludi evropski put koji nas vodi u zid“, optuživši neke tamo neodređene subjekte, među njima i pomenutu novinarku, da Srbiju posmatraju kao prostitutku kod koje se sve meri novcem i ekonomskom koristi. Nije trebalo mnogo vremena da se sada već solidno osetljiva javnost pobuni i zatraži izvinjenje, pa čak i ostavku Jovanovića na mesto poslanika. Ostavke naravno nije bilo, ko bi to još pa i očekivao, ali izvinjenja jeste. Donekle. Realno, bilo je bangavo taman koliko uvredljiva stilska figura koja je do njega dovela. Jovanović se novinarki izvinio u stilu „izvinite što ste se uvredili“, a nije propustio ni priliku da istakne kako su u stvari muškarci u celoj priči žrtve, jer se „muška reč u svakoj situaciji automatski tumači na najnegativniji mogući način i da se odmah poteže teška artiljerija poput olako iznetih optužbi za seksizam i mizoginiju“. A on je čak rekao, citiramo, da novinarku niko ne pita ono gadno pitanje jer bi to, jelte, bilo uvredljivo i ispod svakog nivoa. Dakle, ogradio se čovek i čemu sada sva ta frka? U stilu onog starog vađenja „ja bih sad mogao da kažem da ste vi takvi, takvi i takvi (izvređaš sagovornika na mrtvo ime), ali ja to neću da kažem (iako defakto jeste rečeno) jer sam pristojan i ne želim nikoga da vređam“. Jovanović je, dakle, uspeo da i pored ograde bude veći Gašić od Gašića, koji nije čak ni pokušao da se ograđuje od onoga što govori. On je sav svoj primitivizam sasuo direktno, bez ikakve zadrške, i opet je to nekako zvučalo manje gadno, ako je te stvari uopšte moguće porediti, nego u slučaju njegovog mlađeg i naizgled prefinjenijeg kolege sa Sorbone. No, videćemo do kada će potrajati Jovanovićevih pet minuta mizogine slave. S obzirom na atmosferu koja prožima političku scenu poslednjih meseci, deluje da nećemo morati dugo da čekamo na nekog novog gašića. Ili na nekog novog jovanovića, ako taj novi kandidat bude baš preterao.