Kakve institucije, takva i očekivanja

Možda godina za nama na prvi pogled ne ostavlja utisak intenzivne gradnje svuda gde može i ne može, kao što je bio slučaj u prethodnoj, međutim, to je samo prvi utisak i znak da smo se jednostavno već navikli na kranove, uništene arheološke iskopine, posečene drvorede i slično. Nadležne institucije i organi ni ove godine nisu izneverili naša očekivanja, pa vam predstavljamo urbanistički pregled 2022. godine kroz listu od top 10 projekata, planova, ideja i zamisli koje su nam najduže ostavile vilice otvorenim. Napomena: Prošlogodišnji urbanistički pregled godine brojao je top 15 urbanističkih momenata (jer je 10 premalo), ali ćemo ove godine listu ipak završiti na broju 10 - ne zato što su nakon burne 2021. institucije i gradski urbanisti otišli na zasluženi odmor, već, podsetićemo vas, ove godine su ruke bile pune posla na drugim frontovima. Te, umesto bušenja po Beogradu, svedočili smo bušenjima po demokratiji, plućima naroda i tu i tamo ponekom zdravom razumu. U svakom slučaju, obećavamo da će vam i 10 biti previše. 10. Neboderi na Bežanijskoj kosi Počnimo od dobro poznate matrice i samo još jednog u nizu primera koji višestruko dokazuje da je (za neke) grad postao poligon za umnožavanje kapitala, krov nad glavom isključivo investicija i mehanizam za legalizaciju nelegalno stečenog novca, a javni interes prevaziđen koncept. Međutim, u moru sličnih, ovaj primer se ipak izdvaja. Pre svega, ispunjava gotovo sve varijante, kombinacije i scenarije investitorskog urbanizma. Neboder 100+ metara visine? Ima, tri komada. Izgradnja preko zelenila i/ili drugih, sličnih, rekreativno-sportsko-kulturno-kakvih površina? Tako je. Protivzakonito? Još pitate! Jedino nedostaje jedno vodoizvorište, klizište ili arheološko nalazište, no dobro - mora nešto da ostane i za ostatak teksta. Drugi razlog, koji uvek treba da bude istaknut kada pričamo o ovakvim slučajevima, jeste rađanje još jedne povelike grupe careva i carica ispred još jedne u nizu lokalne građanske inicijative - Bežanija ostaje, kosa prkosi! Srećom po sve nas, oni nisu usamljeni primer - ni u ovom gradu, ni u ovom tekstu - a njihovo angažovanje, akcije, peticija sa preko 5.000 potpisa, zagovaranje i borba mogu i treba da služe kao inspiracija svima. Tako su od plana koji predviđa dva solitera visine 100 m i jednog visine 120 m na mestu postojećih teniskih terena i uvođenja saobraćajnice preko postojećeg javnog otvorenog igrališta i zelenih površina, uspeli da izdejstvuju zaseban sastanak sa Komisijom za planove, kako bi se revidiralo plansko rešenje. Sastanak se, međutim, još uvek nije dogodio, ali oni vremenom postaju samo jači i spremniji. 9. Ekološka katastrofa i u vašem gradu - nova luka Beograda! Pored standardnih, već očekivanih eko-udara poput industrije, urbanizacije zelenih površina i negiranja postojanja problema, ova godina nam je donela i jedan specifičan eko-udarac na Beograd, koji ima potencijala da stvori još jednu, značajnu lepezu problema za postojeće, ali i buduće generacije. Plan nove Luke Beograd (konkretno, izgradnje terminala za rasute terete nove luke) predviđa nam, između ostalog, još jednu deponiju u srcu grada, smanjenje zelenih u korist saobraćajnih površina i nepovratnu ekološku katastrofu u nastajanju na površini ekološki značajnog područja ušća Save u Dunav, u blizini Bare Reve. Iako u planskoj dokumentaciji postoje mere koje treba preduzeti radi zaštite postojećeg biljnog i životinjskog sveta, postoji osnovana sumnja da će nova luka naneti nepovratnu štetu celokupnom biodiverzitetu, kao i stanovnicima grada. Čestitke svima! 8. Početak vaterpolo sezone na Savi - od mostova do splavova Ovo je bila velika godina za reku Savu. Pre svega, imamo plan za pešačko-biciklistički most, između savskih blokova i Ade Ciganlije, koji sa jedne strane pospešuje zeleniju mobilnost grada, ali sa druge preti da dodatno poveća saobraćajne gužve u bloku. Zatim, predlog rušenja Savskog mosta koji je i dalje u toku, te ostale stvarne i nestvarne namere grada, poput plana za splavove i uređenje Savskog keja po uzoru na „Sava promenadu”. Nakon dugogodišnje vežbe, plivanje ulicama Beograda dostiglo je 2022. godine svoj dosadašnji vrhunac. Ispostaviće se da je devastacija tla zbog prekomerne urbanizacije zapravo bila strategija pripreme naroda za uvođenje alternativnih metoda prelaska reka. Tako će građani uzvodno od Gazele imati priliku da na drugu obalu Save pređu uz pomoć pešačko-biciklističkog mosta, dok će za deonicu od Gazele pa sve do Brankovog mosta, biti obezbeđen prelazak reke leđno, kraul ili delfin - po sopstvenom izboru. 7. Centar sveta bez kanalizacije - EXPO i Nacionalni stadion u Surčinu Na javnom uvidu se nakon nekoliko meseci ponovo našao Prostorni plan područja posebne namene Nacionalnog fudbalskog stadiona. Ovog puta fokus nije bio na stadionu i dugu od 250 miliona evra, već na propratnim sadržajima. Konkretno, objektima hala gde je predviđeno održavanje specijalizovanog međunarodnog EXPO-a, za čiju je organizaciju 2027. godine Beograd podneo kandidaturu (čitaj: nije izvesno da će EXPO uopšte biti održan u Beogradu). Takozvana druga faza izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona na parceli od 130 hektara obuhvata izložbeni prostor sa sedam paviljona, smeštajne kapacitete i komercijalne sadržaje. Zajedno za samim stadionom, planirani projekat zauzeće 230 hektara (to su četiri Kalemegdana ili 20 ha više od Velikog ratnog ostrva) poljoprivrednog zemljišta koje se nalazi u okviru zone zaštite vodoizvorišta. Mnogi su primetili da, ukoliko EXPO (događaj za koji se predviđa 13,3 miliona posetilaca) za četiri godine ne bude održan u Surčinu (opštini koja još uvek nije u potpunosti pokrivena kanalizacionom mrežom), ovaj prostor bi svakako mogao da se iskoristi za prebacivanje Beogradskog sajma, budući da se prema GUP-u Beograda do 2041. godine predviđa da zona sadašnjeg Sajma postane zona kreativnih industrija. Kako zgodno! 6. Ozakoniti bezakonje - Reforma prostornog i urbanističkog planiranja U februaru 2022. godine Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture počastilo nas je Predlogom koncepta politike o reformi prostornog i urbanističkog planiranja u RS, kojim se predviđa digitalizacija planskog procesa (bilo bi okej da pod izgovorom dostupnosti ne predstavlja zloupotrebu digitalne nepismenosti većine (zvanično: 51 odsto stanovništva) i ograničavanje učešća javnosti u procesu urbanističkog planiranja (nikako ne bi bilo okej), a koje je već godinama kao superlepkom zalepljeno za zakonski minimum. Prema Predlogu reforme, koji je sa sajta MGSI misteriozno nestao nekoliko dana pred završetak javne rasprave, primedbe na planove mogli bi da podnesu samo „neophodni građani”, odnosno oni koji stanuju u neposrednoj blizini područja obuhvata plana ili imaju vrlo jasne interese za određenu lokaciju. Građani, dakle, ne bi imali pravo da brane Košutnjak, Makiš, savsko priobalje i slično. Drugim rečima, ukoliko niste komarac koji živi na Makišu, vaš interes ne mora biti prepoznat kao poseban, a vi i vaše mišljenje, prosto, ne moraju biti „neophodni” gradskoj upravi, te nemate prava da podnesete bilo kakvu primedbu dok planiraju da vam truju vodu koju svakodnevno pijete. Dok nadležne institucije kriju planove po mračnim hodnicima gradske uprave sve dok se ne usele bageri na gradilište, kolektiv Ministarstvo prostora (i ovo je potpuna besramna samopromocija) je napravio platformu Gde je plan? - mapu koja sadrži sve planove o kojima je neko uopšte počeo da misli. Dakle, ne usvojene, već planove za koje je tek donesena odluka, koji su u fazi izrade i/ili na (ranom) javnom uvidu. A kao beznadežni zaljubljenici u građansku borbu i lokalno samoorganizovanje - uz svaku fazu napisali smo i set uputstava za sve zainteresovane strane koja objašnjavaju kako, gde i zašto reagovati! Adresa je gdejeplan.ministarstvoprostora.org. 5. Nepremostive prepreke - bez zemljišta nema javnog interesa Za razliku od izgrađenog prostora koji može skoro pa neograničeno da ide u visinu, zemljišne parcele su ograničen resurs i zbog toga njihova vrednost igra važnu ulogu u ekonomiji i planiranju naših gradova. Međutim, usled intenzivne izgradnje kao ključne privredne delatnosti danas, (javno) zemljište se pretežno tretira kao profitabilna roba, a ne kao razvojni resurs za sve funkcije grada. Tako je u prethodnih godinu dana prodato više od 140.000 kvadrata javnog gradskog zemljišta - potencijalnih parkova, bolnica, škola, vrtića, sportskih i kulturnih centara. Protekla godina nije nikakav izolovan ili ekstremni slučaj. Situacija je ista već godinama i dešava se na nivou celog grada. Recimo, 2010. godine je jedna petina cele površine Beograda bila pod nekim zelenilom (evropski prosek je 40 odsto), a od tada do danas smo zauvek izgubili još dragocenih procenata. Nestajanjem zelenih površina, direktno se ugrožava funkcionisanje celog grada, jer one zadržavaju višak vode i smanjuju zagađenje vazduha i ukupnu temperaturu u gradu. Zavisno kako računate, koga pitate i šta ubrajate (npr. groblja?), procenat zelenih površina trenutno može iznositi i manje od 13 odsto. Konačne i zvanične informacije naravno nema, a i kako bi je bilo kada se svakodnevno menja? 4. Plombiranje Mirijeva i Višnjice Ove godine ni rub grada nije bio pošteđen planova nove izgradnje i plombiranja svake slobodne površine. Beograd ne bi bio Beograd kada nam se umesto zelenih površina ne bi širila gradilišta, a umesto drveća rasla visina građevinskih objekata, pa s tim u skladu, novi plan detaljne regulacije za Višnjički venac predviđa izgradnju stambenih objekata visine do 24 metra, ukidanje planiranih saobraćajnica i zelenih površina i stavljanje Despotovačkog potoka u cev. Time se, pogađate - narušava koncepcija uređenja ovog dela grada, dodatno se opterećuje infrastruktura i, naravno, dovodi životna sredina u opasnost. U susednom naselju, ovo ne bi bila nikakva novost. Možda deluje kao da se Mirijevo divlje širi poput šumskog požara, te da više nema mesta ni da se zabode suncobran, ali nije tako. Gradska uprava uspela je da pronađe jedan „neiskorišćeni zeleni džep“ za 187.064 m2 komercijalnih sadržaja i 12.085 novih stanovnika u 4.406 novih stanova. Na površini od oko 66 hektara, gde se trenutno nalazi oko 80 odsto prirodno regulisanih zelenih površina i na kojoj su evidentirana tri (!!!) klizišta površine od oko 26 hektara, planira se urbanizacija nakon koje će ostati svega oko 23 odsto zelenila. Budući da se još uvek nisu odlučili koji je redni broj u pitanju, mi ćemo ga zvati Mirijevo 99. Ovde pohvaljujemo još jednu inicijativu, Mirijevo zeleno i zdravo, koja neumorno brani javni ispred privatnog interesa. Bravo! 3. Daleko od očiju… PGR leve obale Dunava Proleće u Beogradu obeležio je jedan od, po obuhvatu, najvećih urbanističkih planova ovog grada. U pitanju je Plan generalne regulacije za područje gradske opštine Palilula, koje se nalazi van obuhvata GUP-a Beograda (Kovilovo, Padinska skela, Besni Fok, Komareva humka, Lepušnica), ukupne površine 28.000 ha… Ovaj plan je zapravo predstavljao osnov za implementaciju jednog neformalnog dokumenta - Master plana preduzeća Al Dahra Srbija. Šta PGR sadrži? Umanjenje poljoprivrednog zemljišta sa oko 17.000 hektara (70 odsto celog obuhvata plana) na oko 15.000 hektara (55 odsto celog obuhvata), kao i površina postojećih javnih službi sa 85 hektara na 68 hektara, dok se između ostalog predviđaju komercijalne delatnosti na oko 250 hektara i preko 1.000 hektara novih saobraćajnih površina. Šta PGR ne sadrži? Rešenje, promišljanje ili makar nabrajanje nagomilanih problema stanovnika leve obale Dunava koji žive kao taoci centralizacije glavnog grada. Tako je Planu generalne regulacije promaklo da reguliše kanalizacionu mrežu, lošu saobraćajnu infrastrukturu i nerazvijenu mrežu javnih službi, pre svega zdravstvenih ustanova, a onda redom i svih ostalih. 2. Ko ima, taj može (sve) - garsonjere za 800 evra Nakon godina (decenija) igranja na ivici, Beograd je ove godine zvanično dobio svoju prvu, pravu, veliku stambenu krizu. Dok se javnost raspravljala oko toga da li stanodavci Beograda drugim (trećim, petim, desetim) vlasničkim listom ostvaruju pravo da udruženo pošalju hiljade ljudi u beskućništvo, cene su rasle i rasle, a kombiji i kamioni za selidbe postali druga najunosnija investicija. Predloge rešenja čujemo na svakom koraku, od internet komentara, preko univerziteta, do opozicionih aktera, samo ne na dnevnom redu sednica. Proći će, kažu. I njima je kriza, kažu. I vi biste da možete, kažu. Hoćemo li pamtiti 2022. godinu kao sramnu epizodu ratnog profiterstva? Podstanari sigurno hoće, a ostali su možda već zaboravili. 1. Više sreće drugi put - vidimo se za 20 godina! Krovni strateški planski dokument Beograda - Generalni urbanistički plan do 2041. godine, napokon se u junu mesecu našao na prvom, ranom uvidu javnosti. Iako tekstualno i grafički inovativno predstavljen, u GUP-u se prepoznaju određene namere koje dovode u pitanje javni interes. To se prevashodno ogleda u strateškom opredeljenju GUP-a koji posmatra građevinsko zemljište prvenstveno kao resurs za ostvarivanje profita. U tom kontekstu GUP prepoznaje postojeće objekte i komplekse javnih službi kao osnov za decentralizaciju grada, gde bi se njihovim izmeštanjem na periferiju, usled „nefunkcionalnosti” ili „devastiranosti”, oslobodio prostor za uvođenje drugih javnih namena, ne nužno u javnom vlasništvu. Da ponovimo još jednom, dakle: vrlo eksplicitno, bez prikrivanja i uvijanja u ukrasni papir, GUP kaže da iz centra grada treba skloniti sve bolnice, škole, fakultete i druge javne objekte, kako bi se vredno zemljište oslobodilo za privatne investicije - privatne bolnice, škole, fakultete, zgrade i slično. Ovakvom postavkom principa i ciljeva GUP-a, gde tržišna logika ophođenja prema građevinskom zemljištu predstavlja strateški osnov za narednih 20 godina, dovodi se u pitanje celokupan javni interes razvoja grada, koji treba da bude primaran pri izradi svakog planskog dokumenta. Međutim, ono što pored „decentralizacije”, kreativnih industrija, pametnih gradova, hidroponike u poljoprivredi usled nedostatka zemljišta i preskupih zelenih fasada, nismo videli u GUP-u jesu rešenja. Adekvatna i realna rešenja za sve ove gore navedene i mnoge druge probleme koji se nisu našli u ovogodišnjem pregledu. Rešenja koja ne stvaraju nove probleme. Rešenja koja je neko pažljivo promislio imajući u vidu potrebe svih stanovnika Beograda. Rešenja koja neupitno poštuju i prioritizuju javni interes. Takvih rešenja nema, makar ne u narednih 20 godina. Više sreće drugi put! Katarina Živković i Antonije Ćatić