Čeka li Srbija pravu ponudu Zapada

Neki je preziru, drugi joj se dive, ali čini se da je meka moć Rusije sveprisutna i da baca u senku druge veze Moskve sa balkanskom zemljom, kao što je energetska saradnja i zajedničko protivljenje kosovskoj nezavisnosti. Koristeći istorijsku ozlojeđenost mnogih Srba prema Zapadu, Rusija uživa ogromno poštovanje i popularnost u srpskom društvu. Ali koliko je ta popularnost održiva u svetlu tekuće invazije Kremlja na Ukrajinu? I kolika su stvarna ograničenja koja ona nameće spoljnoj politici Srbije? Istraživanje javnog mnjenja koje su Fondacija za otvoreno društvo i Datapraxis sproveli u 22 zemlje sredinom 2022. godine (Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) imao je ekskluzivan uvid u nju), otkriva da je do sada invazija Kremlja na Ukrajinu u iznenađujuće maloj meri promenila stav Srba prema Rusiji. Srbija je i dalje globalno izolovan slučaj po pitanju proruskih sentimenata čak i u poređenju sa zemljama u razvoju koje su skeptične prema Zapadu. Dovoljno je reći da čak 63 odsto anketiranih Srba smatra Zapad odgovornim za izbijanje rusko-ukrajinskog rata, što je znatno veći procenat nego u drugim zemljama gde je sprovedena anketa, uključujući i Indoneziju (50 odso),Tursku (43 procenta), i Indiju (34 posto). U kasnijem delu godine, BCBP je sproveo drugu anketu da bi dokučio razloge za takvu popularnost Rusije kod Srba. Prkoseći udžbeničkoj definiciji meke moći, koju je američki teoretičar međunarodnih odnosa DŽozef Naj definisao kao sposobnost neke zemlje da utiče na druge silom privlačenja, privlačnost Rusije za Srbe manje je utemeljena u tome šta ta zemlja jeste, a više u onome šta nije. Kulturna i istorijska bliskost, pravoslavno i slovensko bratstvo – svi ti koncepti su sekundarni u odnosu na prostu činjenicu da Rusija, jednostavno, nije Zapad. Kapital ruske meke moći u Srbiji uglavnom je proistekao iz gorkih sećanja na devedesete godine, osećaja odbačenosti i izolovanosti od strane Zapada, frustracije zbog kosovske nezavisnosti i predstave o Rusiji kao kontrateži primatu Zapada. Ključni razlog za rusku popularnost kod Srba nema ništa sa privlačnošću ruskog političkog i društvenog modela, a ima sve sa činjenicom da šira srpska javnost vidi Rusiju kao alternativu Zapadu, za koji Srbi osećaju da ih je izdao, napustio i nikada nije istinski prihvatio. Razočaranje Srba cenom za tranziciju zemlje ka demokratiji i tržišnoj privredi takođe daje vetar u leđa proruskim narativima, budući da se i ta tranzicija vezuje za Zapad. To dovodi do zapanjujuće nerealne slike sveta u očima mnogih Srba. Anketa BCBP otkrila je da 51 odsto Srba smatra Rusiju najvažnijim međunarodnim partnerom Srbije, dok je 66 posto anketiranih Rusiju nazvalo „najvećim prijateljem“ zemlje. Rusija se takođe naširoko doživljava i kao nesebičan saveznik, sa samo 28 posto ispitanika koji su izjavili da Moskva vodi računa o svojim interesima, a ne srpskim. To je dvostruko manje nego u slučaju EU (56 procenata). Privlačnost Rusije za Srbe toliko je izražena da 45 odsto ispitanih iracionalno veruje da će biti dominantna sila u XXI veku, nasuprot 23 posto onih koji smatraju da će to biti Kina i 18 odsto onih koji u toj ulozi vide SAD. Još nešto što ide u prilog mekoj moći Rusije u Srbiji je nerešeni kosovski spor. Srpski političari osećaju obavezu da se protive nezavisnosti Kosova dok god je javnost protiv toga, a to povlači potrebu za diplomatskom zaštitom Rusije. Istraživanje pokazuje da 45 posto Srba Kosovo smatra prioritetom u spoljnoj politici, doživljavajući ga kao „veoma važno“, dok 52 odsto veruje da Srbija ne treba da prizna nezavisno Kosovo. Rusija će to spremno koristiti, redovno ponavljajući svoju spremnost da Srbiji ponudi garancije da Kosovo nikada neće dobiti puno međunarodno priznanje. Sve ovo, međutim, ne bi imalo toliko uspeha da nije pomoći lokalnih elita. Neposredno prisustvo Rusije na srpskoj medijskoj sceni ograničeno je na veb portal Sputnjik i nedavno osnovanu srpsku redakciju informativnog sajta Raša tudej Balkan. Publika ova dva medija je daleko od brojne, budući da se većina srpske javnosti napaja proruskim narativima koje joj plasiraju domaći srpski mediji, naročito provladini tabloidi. Na ovaj način, srpska vladajuća koalicija izvlači korist iz proruskih osećanja prisutnih uglavnom u bazi sopstvenih glasača. Naše istraživanje pokazuje da Srbi više naginju Zapadu ili Rusiji u zavisnosti od toga koji TV kanal gledaju, pri čemu provladini mediji podstiču proruske sentimente. Profitirajući na proruskom opredeljenju kod kuće, predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću Moskva dobro dođe i kao strašilo u komunikaciji sa Zapadom. Narativ o ruskoj pretnji i radikalnim proruskim Srbima koji teže da osvoje vlast pomažu mu da odbija kritike Zapada na račun nazadovanja demokratije u Srbiji. Ova dvostruka pogodnost, međutim, ima svoju cenu i značajno sputava Vučićev režim u izboru politike koju će voditi, posebno po pitanju Kosova. Popularnost Rusije izuzetno otežava svakoj srpskoj vladi činjenje ustupaka za kosovsku nezavisnost, jer teško da može dozvoliti sebi da se manje svesrdno zalaže za teritorijalnu celovitost Srbije nego što to čini Kremlj. Srpski političari moraju imati obzira prema ruskom stavu u odnosu na Kosovo jednostavno da bi izbegli negativne posledice na unutrašnjem planu kao manje patriote od Rusa u pogledu srpske teritorije. Oslanjanje na popularnost Rusije kod kuće postalo je još veći balast nakon što je početkom godine Moskva napala Ukrajinu. Srpsko rukovodstvo našlo se između čekića i nakovnja i sada je izloženo sve većem pritisku Zapada da uvede sankcije Rusiji. Ali, plaši se tog poteza jer bi takav korak sigurno oslabio podršku domaće javnosti. Prema rezultatima istraživanja BCBP-a, većina Srba protivi se uvođenju sankcija protiv Rusije. Čak 44 odsto je protiv sankcija zato što ih je Srbija i sama iskusila devedesetih godina, 24 procenta smatra da je Rusija najveći prijatelj Srbije, a 12 posto zbog interesa Srbije na Kosovu. Paralele sa Srbijom iz devedesetih godina još su jedan dokaz da je stvarni koren ruske privlačnosti u iskustvu iz sopstvene prošlosti. Ipak, i popularnost Rusije u Srbiji ima svoje granice i ne dozvoljava Kremlju da manipuliše odlukama o politici ove zemlje kako njemu odgovara. Da bi održala svoju privlačnost, Moskva zavisi od lokalne provladine propagandne mašinerije, koju vode lokalne elite i koja oblikuje narative po njihovim interesima. Istraživanje BCBP-a pokazuje da 46 odsto anketiranih Srba smatra da Srbija treba da ostane neutralna u odnosu na rusko-ukrajinski rat, što potvrđuje tezu da je balansiranje najjeftinija strategija srpske vlade. Bez obzira na snažno saosećanje sa Rusijom, javno mnjenje u Srbiji veruje da Srbija treba da vodi uravnoteženu spoljnu politiku i da se drži podalje od međunarodnih sukoba. Podložna pritiscima iz Moskve, Srbija će i dalje oklevati da preduzme bilo kakve antiruske korake. Maksim Samorukov gostujući istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku i saradnik Karnegi zadužbine za međunarodni mir Dr Vuk Vuksanović viši istraživač u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku i saradnik LSE IDEAS, Spoljnopolitičkog instituta pri Londonskoj školi ekonomije i političkih nauka Ovaj tekst je baziran na izveštaju čiji su koautori za Beogradski centar za bezbednosnu politiku