Prosvetljujući efekti

One svedoče o savremenosti na autentičan način. Svaka iz svoje jedinstvene perspektive. Uprkos svesti da je prostor slobode dvosekli mač nevidljivosti. Ili ćete biti ugušeni kakofonijom mnoštva, ili izopšteni odsustvom slobode. U šta se pretvorio naš svet? Gde su koreni te promene i kuda nas one vode? Zajedno sa umetnicama sakupljamo fragmentirane odgovore suočavajući se i promišljajući našu razbijenu stvarnost. Fascinantan je svet umetničkih radova Milice Tomić. Strukturiran je tako da vam ne dozvoljava da ga prihvatite polovično. Morate ga integrisati u celosti. Na taj način ona izbegava banalizaciju složenih tema koje u njima razmatra. Ono što vas kao posmatrača istovremeno zbunjuje, ali i zadivljuje je način na koji ona, koristeći vrlo jednostavne dokumentarne konverzacijske forme, dovodi različite elemente u vezu, da bismo u razotkrivanju njihovih međusobnih relacija došli do prosvetljujućeg efekta. Ono što vas uvek iznenadi je hrabrost Milice Tomić u nastojanjima da neprekidno prekoračuje prostor sigurne zone. Bilo da govori o poziciji umetnosti i umetnika u savremenom svetu, ili da svedoči o mestima na kojima se zločin rađa, ili o procesima koji zločine brišu kao da ih nije ni bilo. Radovi Biljane Đurđević suočavaju nas sa opasnošću u iščekivanju, jer govore o globalizovanim procesima degradacije ljudske jedinke u pogledu odlučivanja, ponižavanja u susretu sa nasiljem koje niste u prilici da zaustavite, sa svakodnevnim obespravljivanjem, nedostatkom i brisanjem slobode i dostojanstva. Bilo da je reč o ekonomskoj ili političkoj represiji, ona deluje zlokobno i konačno. Smrtonosna i u etičkom i u fizičkom smislu. Monumentalnost njenih slika čini nas i saučesnicima i svedocima jezivog filma koji se nemo odigrava pred nama. Tanja Ostojić već decenijama ponovo stvara i osvaja svoj umetnički prostor. U ovom koji se, između ostalog, bavi slojevitošću fenomena migracija, uključila je za trinaest godina više od 170 učesnika. Prisilne ili željene - razlozi su različiti: ekonomski, politički, klimatski, ratni, kreativni. Neverovatno je do koje mere performativno izvođenje svakodnevnih izgnaničkih aktivnosti može izazivati politične reakcije – od desničarskih u Austriji, do represivnih u Turskoj. Izuzetno je i do koje mere umetnica u ovom projektu čini vidljivom selektivnu primenu ili izostanak primene zakona, ali i ranjivost migrantske pozicije u određenim situacijama i društvima. Obeležavanje stogodišnjice rođenja Olge Jevrić bila je prilika da se podsetimo inovativanog karaktera njenih skulptura, kako u pogledu izraza, tako i u pogledu materijala koje je koristila za njihovu izradu. NJene jedinstvene apstraktne forme od feroksida, gvozdenih šipki i cementa deo su vrhunske svetske skulptorske tradicije sredine dvadesetog veka. Izložba je bila prilika i da uočimo iznenađujuće odjeke njenih rešenja u radovima savremenih skulptora, Mrđana Bajića na primer. Najzad, skup izložbi koje su u Novom Sadu bacile drugačije svetlo na tradiciju ženskog stvaralaštva, otkrile su nam i činjenicu da čak četvrtinu od ukupnog broja dela koje čuva legat Pavla Beljanskog čini žensko stvaralaštvo i da je to redak primer u međunarodnim okvirima. Svako ko bar malo poznaje istoriju ženskog aktivizma u našoj zemlji, zna da je tako nešto bilo moguće samo u Novom Sadu. Zato svi komplimenti kustoskinjama. Snežana StamenkovićTOP LISTA Milica Tomić: How on Earth?, izložba u okviru 59. Oktobarskog salona Biljana Đurđević: Studija slučaja (Case Study), Salon Muzeja savremene umetnosti Tanja Ostojić: Mis(s)placed Women? (2009-2022), Depo, Istanbul Olga Jevrić: Kompozicija i struktura, Galerija SANU Umetnički program Heroine, šest izložbi u okviru programa Novi Sad Evropska prestonica kulture