Zečevi, vukovi i nedosanjani snovi

Jedna od najdinamičnijih godina u odnosima između Srbije i Kosova završila se mirnim uklanjanjem barikada sa puteva u severnim opštinama u kojima dominantno žive Srbi. Barikade su podignute nakon hapšenja bivšeg kosovskog policajca Dejana Pantića, a uklonjene na zahtev predsednika Aleksandra Vučića nakon postignutog „dogovora“. Nije jasno s kim je postignut taj „dogovor“, jer je iste večeri Aljbin Kurti demantovao postojanje takvog akta. Možda sa EU i SAD, koje su se oglasile zajedničkim saopštenjem u kojem su potvrdile ranije iznete tvrdnje Vlade Kosova da ne postoje tajni spiskovi za hapšenje Srba na severu Kosova. Istog dana i Kfor se oglasio saopštenjem u kojem su takođe iznete već dobro poznate činjenice da jedinice Kosovskih bezbednosnih snaga (kolokvijalno poznate kao Vojska Kosova) ne mogu biti raspoređene na severu Kosova. Otuda „dogovor“ nije doneo ništa što nije bilo poznato i ranije. Jedina razlika je da je „dogovorom“ omogućeno premeštanje uhapšenog Pantića iz policijske baze na Jarinju u kućni pritvor, što je Vučiću bio dovoljan „Lajbnicov razlog“ da zatraži od lokalnih Srba uklanjanje barikada. Još iste večeri bilo je jasno da Srbi sa severa Kosova nisu zadovoljni postignutim „dogovorom“ i Vučićevim argumentima za ukidanje barikada. Jasno im je da nijedan od njihova tri zahteva nije ispunjen: nisu oslobođeni svi policajci uhapšeni tokom decembra, nisu povučene specijalne policijske snage, a nisu ni sigurni u garancije da ne postoje spiskovi za hapšenje. NJihovo nepoverenje najbolje se može videti iz izjave jednog od učesnika sastanka sa Vučićem, „loviće nas kao zečeve“. Vučić je pokušao da umiri uzavrele strasti rečima „ukoliko vas ulove kao zečeve, pretvorite se u vukove“. Reklo bi se uzalud, jer je ubrzo postalo jasno da zahtevom da se mirno uklone barikade nisu razočarani samo čelnici Srba koji su razgovarali sa Vučićem, već i većina naroda na severu Kosova. Razlog zašto su Srbi toliko razočarani postignutim „dogovorom“ i mirnim uklanjanjem barikada pre svega leži u činjenici da su njihove vođe poverovale da mogu samostalno da vode bezbednosnu politiku na severu Kosova, i da će zvanični Beograd bezrezervno i neograničeno podržati njihovu odluku da blokiraju ključne saobraćajnice na ovom prostoru, čak i u okolnostima izvesnog sukoba sa specijalnim policijskim snagama Kosova ili Kforom. NJihovo ubeđenje ohrabreno je višestrukim ratobornim izjavama samog predsednika Vučića i najviših zvaničnika Vlade Srbije, dodatno osnaženo podizanjem borbene gotovosti i razmeštanjem vojske u kopnenoj zoni bezbednosti prema Kosovu, i na kraju cementirano militantnim analizama u dugometražnim emisijama u prorežimskim medijima i bombastičnim naslovima u tabloidima. Kao rezultat ovih propagandnih aktivnosti, narod na severu Kosova je poverovao da je pitanje trenutka kada će Vojska Srbije ući na sever Kosova i razmestiti svoje jedinice na levoj obali reke Ibar u podeljenoj Kosovskoj Mitrovici, što je njihov nedosanjani san još od 1999. Slično se desilo i 2011, kada su neke druge vođe Srba sa severa Kosova takođe mislile da barikadama mogu samostalno voditi bezbednosnu politiku. Tadašnja kriza je završena smenom režima u Beogradu, kada su umesto neodlučnih demokrata došli ambiciozni naprednjaci koji su potpisali sa Prištinom Briselski sporazum čime su kreirani pravni i bezbednosni instrumenti za izgradnju (kakvog-takvog) mira na severu Kosova. Potpisivanje Briselskog sporazuma oteralo je ondašnje lidere Srba na severu Kosova u politički zaborav, a u Srbiji je izazvalo jačanje Srpske napredne stranke i njihovu stabilizaciju na vlasti uprkos četiri izborna ciklusa. Na Kosovu se desilo upravo suprotno, Briselski sporazum je doneo političku nestabilnost koja je rezultirala padom pet vlada Kosova i organizovanjem četiri ciklusa vanrednih parlamentarnih izbora. Na poslednjim izborima Kurti je ostvario istorijski rezultat sa osvojenih više od 50 odsto glasova. Nakon izbora formirao je vladu kojom je započeo rušenje Briselskog sporazuma i ključnih institucija kreiranih u okviru dijaloga. Ovo ne treba da iznenađuje, jer je Kurti svoju političku karijeru izgradio upravo na protivljenju dogovorima sa Srbijom postignutim u Briselu. Definitivni kraj epohe Briselskog sporazuma desio se izlaskom Srba sa severa iz svih kosovskih institucija i poslednjim barikadama. Ranjavanje Stefana Stojanovića (11) i Miloša Stojanovića (21) u Gotovuši kraj Štrpca i prebijanje Stefana Tomića (18) u Klokotu tokom božićnih praznika jasno ukazuju da je teško sačuvati mir između Srba i Albanaca i u drugim krajevima Kosova južno od reke Ibar. Nakon ovih dešavanja svim akterima u procesu dijaloga postaje jasno da je potrebno kreirati nove mehanizme koji bi garantovali mir između lokalnih Srba i vlasti na Kosovu i doprineli izgradnji boljih odnosa između Beograda i Prištine. Iako je sredinom 2022. najavljen rad na novom Sporazumu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, u javnosti poznatom kao Šolc-Makronov ili Evropski plan, realizacija ove ideje nije bila moguća u uslovima bezbednosne krize na severu Kosova. Uklanjanjem barikada i završetkom novogodišnjih praznika kreće snažna diplomatska aktivnost, koja u ovom trenutku ima za cilj kreiranje mehanizama za uspešno vođenje pregovaračkog procesa kako bi se postigao Sporazum u razumnom vremenskom okviru. Sasvim je sigurno da će pregovaračkim stranama biti jasno stavljeno do znanja šta se očekuje od njih kako bi došlo do suštinskih pregovora u narednom periodu. Kao najvažnija karika u tom procesu može se posmatrati poseta savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea Prištini i Beogradu, a zatim i posete Miroslava Lajčaka, Gabrijela Eskobara, Jensa Pletnera i Emanuela Bonoa. Te posete jasno ukazuju da dolazi vreme ozbiljnih pregovora između Beograda i Prištine. Na stolu će biti otvorena sva pitanja, i to ne samo ona vezana za odnose između Srbije i Kosova, kao i odnose između Srba i Albanaca, već i pitanja regionalnih i evropskih integracija, verovatno i pitanja od značaja za globalnu bezbednost, energetsku stabilnost i ekonomski razvoj. Budući pregovori svakako neće biti jednostavni, jer istraživanja javnog mnjenja pokazuju da ni u Srbiji, ni na Kosovu ne postoji podrška građana za potpisivanje novog sporazuma o normalizaciji. To je, između ostalog, rezultat i zapaljive retorike i neprikladne komunikacije koju političari iz Beograda i Prištine svakodnevno koriste kako bi demonizovali suprotnu stranu. U takvim okolnostima biće teško postići sporazum prihvatljiv opštoj populaciji, što se može loše odraziti na rezultate nekih budućih izbora nakon potpisivanja sporazuma. Toga su svesni i Vučić i Kurti, pa se ne treba iznenaditi ako se uskoro raspišu vanredni parlamentarni izbori i u Srbiji i na Kosovu, čime bi postojeće političke elite učvrstile vlast pre potpisivanja novog sporazuma. Izbori će takođe kupiti dodatno vreme tokom pregovora, bilo kao taktička vežba za odlaganje procesa ili za bolju komunikaciju odredaba budućeg sporazuma sa građanima. Postoji mogućnost da vladajuće elite podele odgovornost postizanja novog sporazuma sa opozicionim strankama tako što će ih uključiti u pregovaračke timove, ali ovaj scenario je manje izvestan iz više razloga. Na kraju, ostaje velika nepoznanica kako sačuvati mir na severu Kosova tokom predstojećeg pregovaračkog procesa, naročito u okolnostima nedostatka srpskih policajaca, sudija i lokalnih vlasti. Poslednja kriza sa barikadama je pokazala da međunarodna zajednica neće dozvoliti rešavanje problema vojnim putem, ali dalja prisutnost specijalnih policijskih snaga na severu Kosova svakako može izazvati nove nemire i sukobe. Posle uklanjanja barikada formacije specijalnih policijskih snaga ne samo da se nisu povukle sa severa Kosova, već su dodatno ojačale svoje fortifikacije na ključnim magistralnim pravcima. Postoji velika verovatnoća da će doći do incidenata između ovih snaga i lokalnih Srba, što svakako stvara dodatni bezbednosni izazov i potencijalnu krizu u procesu pregovora o normalizaciji. Otuda je od strateške važnosti da Kfor i Euleks vrše monitoring ponašanja specijalnih policijskih snaga na severu Kosova, što su se i obavezale i u okviru „dogovora“ o uklanjanju barikada.