Bitka za oružje između dve struje SNS-a

Situacija u Zastava oružju, najstarijem industrijskom preduzeću na Balkanu, koje na jesen obeležava 170 godina rada, nikada, osim u Prvom i Drugom svetskom ratu i tokom NATO bombardovanja, kada je porušeno blizu polovine proizvodnih objekata, nije bila teža nego krajem prošle i početkom ove godine. Dugovi državne fabrike za proizvodnju naoružanja i vojne opreme premašili su 20 milijardi dinara. Sasvim simbolično, dostigli su 170 miliona evra, u proseku po milion evra za svaku godinu postojanja. Od toga, oko 100 miliona evra su neizmirene poreske i druge obaveze prema državi na svim nivoima, pa je Vlada Srbije nedavno odlučila da država Srbija i 15 lokalnih samouprava (Kragujevac, Beograd, Kraljevo, Novi Pazar, Jagodina, Čačak, Trstenik, Batočina, Knić, Ivanjica…) konvertuju svoja potraživanja u ulog u kapital kragujevačke vojne fabrike. Finansijski stručnjaci taj potez upoređuju sa presipanjem iz šupljeg u prazno, jer od te konverzije teško da će biti neke vajde, kako za dužnika, Zastava oružje, tako i za njegove poverioce. Poseban je problem što je gubitak fabrike za 36 miliona evra veći od vrednosti ukupnog kapitala. To zapravo znači da je najstarija i najznačajnija domaća vojna fabrika praktično bankrotirala, iako vlast zvaničnu odluku o bankrotu nastoji da izbegne po svaku cenu, kako bi, s jedne strane, sačuvala kakav-takav socijalni mir u radničkoj prestonici Šumadije, a s druge strane izbegla opravdane kritike da je takvom raspletu sama doprinela, jer je pogubnom kadrovskom politikom dovela preduzeće u gotovo bezizlaznu situaciju. Kao da sve to nije bilo dovoljno, vlast je u poslednja tri-četiri meseca novim marifetlucima vezanim za izbor novog generalnog direktora, dodatno zakomplikovala situaciju, gurajući kragujevačku fabriku oružja i njenih oko 2.500 radnika u poslednji čin dugogodišnje agonije. Nadzorni odbor Zastava oružja prošle jeseni dva puta je raspisivao konkurs za izbor generalnog direktora fabrike, pošto je dotadašnjem, Mladenu Petkoviću, mandat i definitivno istekao 21. decembra 2022. Prvi konkurs raspisan je u oktobru i na njega su se javila sedmorica kandidata, među kojima i Mladen Petković. Kako na tom konkursu direktor nije izabran, to je, uporedo sa raspisivanjem novog konkursa, Petković imenovan za v. d. direktora fabrike do 21. decembra. Nadzorni odbor ni do tog roka nije izabrao nikoga od osmorice kandidata, tako da Zastava oružje od 21. decembra, kada je Petkoviću istekao i v. d. status, nema generalnog direktora. Time je u svakom pogledu ionako devastirana i ugrožena fabrika ušla u fazu apsolutnog bezvlašća i rasula. Nadzorni odbor je, doduše, u međuvremenu izvršnom direktoru za proizvodnju Darku Ranđeloviću po treći put od maja prošle godine, kada je stekao uslov za penziju, produžio v. d. mandat na toj funkciji za još četiri meseca. S druge strane, izvršnu direktorku za ekonomske i pravne poslove Milenu Milinković je, suprotno odredbama Statuta preduzeća, ovlastio da zastupa fabriku (potpisuje ugovore i slično) do izbora generalnog direktora, saznaje NIN od zaposlenih i predstavnika sindikata u ovom preduzeću. Isti izvori navode da Nadzorni odbor već 19 dana odbija da postavi generalnog direktora Zastava oružja, zbog čega preduzeće iz dana u dan tone u sve veće probleme i totalnu neizvesnost. Iako je Nadzorni odbor ovlastio izvršnu direktorku Milenu Milinković da do daljeg zastupa fabriku, Statutom firme definisano je da Zastava oružje može da zastupa samo generalni direktor i da on jedini može pismeno dati drugom licu punomoćje za zastupanje preduzeća iz okvira njegove nadležnosti. Ovo je deo interne informacije Samostalnog sindikata, koji okuplja više od 1.800 od oko 2.500 oružara, dostavljene pre nekoliko dana svim zaposlenima i u koju je NIN imao uvid. Suština je, dakle, da po mišljenju sindikalaca Nadzorni odbor ne bi smeo da mimo Statuta uvodi novu praksu i da ovlašćenja, predviđena samo za generalnog direktora prenosi i na druga lica, po sopstvenom nahođenju. Taj sindikat je zbog nefunkcionisanja Nadzornog odbora i produbljivanja haosa u fabrici, u utorak, 10. januara, kada ovaj broj NIN-a ide u štampu, u fabričkim pogonima ponovo organizovao jednočasovni štrajk upozorenja. S obzirom na činjenicu da Ministarstvo odbrane i Vlada Srbije tolerišu bezakonje i ne preduzimaju ništa da spreče nezakonito ponašanje upravljačke strukture u preduzeću, kojoj predsedava pukovnik Vojske Srbije Ivica Marjanović, Štrajkački odbor će narednih dana morati da donosi nove odluke kako bi se sprečilo totalno urušavanje preduzeća, poručuju iz Samostalnog sindikata, koji je pred kraj prošle godine, po ko zna koji put, od nadležnih zatražio smenu Ivice Marjanovića sa funkcije predsednika Nadzornog odbora, uz obrazloženje da je svojim odlukama „razorio fabrički sistem“. Nedugo posle Samostalnog, 9. januara oglasio se Industrijski sindikat Zastava oružja, koji očito podržava pukovnika Marjanovića i koji je radnike fabrike obavestio da je „odlukom Nadzornog odbora imenovan zastupnik fabrike sa ovlašćenjima generalnog direktora“. U ovom sindikatu smatraju da štrajk šteti interesima fabrike i ugrožava stabilnost njenog poslovanja, te apeluju na sve zaposlene da „ne učestvuju u aktivnostima neodgovornih pojedinaca, čiji je jedini interes stvaranje atmosfere straha u fabrici, radi zadovoljenja ličnih ambicija“, aludirajući očito na predsednika Samostalnog sindikata Dragana Ilića. NJega je, naime, Marjanović svojevremeno tužio, ali je izgubio sudski spor. Ključno je pitanje, još bez odgovora, zašto Nadzorni odbor za generalnog direktora nije izabrao nikog od osam prijavljenih kandidata, od kojih su sedmorica stručnjaci Zastava oružja, dok je osmi penzionisani pukovnik Mladen Pantić, nekadašnji direktor Vojnotehničkog instituta, koji je obavljao brojne odgovorne funkcije u Ministarstvu odbrane? Za neke od zaposlenih i to je pokazatelj neodgovornosti Nadzornog odbora, jer bi u suprotnom reagovao i pre nego što je doskorašnji generalni direktor Mladen Petković spustio Zastavu „na pola koplja“ i doveo preduzeće do ruba tragedije. Drugi sagovornici NIN-a, bliski Ministarstvu odbrane, ističu da se ne radi samo o nesposobnosti i neodgovornosti Nadzornog odbora, već da suština problema leži u sukobu interesa najvećeg balkanskog trgovca oružjem, kontroverznog biznismena Slobodana Tešića, bliskom vrhu SNS-a i pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića. Oni tvrde da predsednik Nadzornog odbora, pukovnik Ivica Marjanović slovi za čoveka od poverenja Nenada Miloradovića, a da je javna tajna da su prekomandu Mladena Petkovića u decembru 2018. iz valjevskog Krušika u Kragujevac isposlovali upravo Slobodan Tešić i Bratislav Gašić, tadašnji šef BIA, koji je pre toga bio ministar odbrane, sada je ministar unutrašnjih poslova, a za svaki izvoz oružja iz Srbije neophodna je saglasnost i sve tri ove institucije. Mesto za Petkovića u Zastava oružju oslobođeno je tako što je prethodno smenjen menadžment fabrike, iako je ona u prethodne četiri godine sasvim solidno poslovala. Za Krušik se to ne bi moglo reći, s obzirom na istinu koja je kasnije isplivala na videlo, zahvaljujući uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću, koji je obelodanio delove sumnjivih poslova Krušika sa Tešićem, firmom GIM, koju je zastupao pokojni otac tadašnjeg ministra policije Nebojše Stefanovića i Internešenel golden grupom iz UAE, koju je zastupao bivši generalni direktor Zastava oružja Rade Gromović. Iz dobro obaveštenih izvora NIN saznaje da se prilikom nedavnog većanja o izboru novog generalnog direktora Zastave oružja, Nadzorni odbor podelio upravo na liniji sukoba između dve struje unutar SNS-a, koje predvode Tešić i Miloradović. Jedan član NO je zastupao interes Tešića i glasao da Petković ponovo bude izabran za direktora. Drugi se navodno izjasnio da je za njega najbolji kandidat za upražnjeno mesto Saša Milošević, nekadašnji direktor marketinga Zastava oružja, dok je treći, pripadnik Generalštaba Vojske Srbije, bio za kandidata „sa strane“, s tim što se poslednjih dana po fabričkim kuloarima šuška da je Tešić uspeo da ga „ubedi“ da je Petković, ipak, najbolji kandidat. U takvoj situaciji, u Ministarstvu odbrane je, prema nezvaničnim ali ne i nepouzdanim informacijama, krajem decembra odlučeno da v. d. izvršnog direktora za proizvodnju Darka Ranđelovića postave za v. d. generalnog direktora, sa mandatom od četiri meseca. Nakon burne reakcije jednog od kandidata, ta odluka je istoga dana poništena, a Ranđeloviću je po treći put produžen v. d. mandat na mestu izvršnog direktora. Zastava oružje je u 170. godinu postojanja ušla obezglavljena, prezadužena i u gubicima do guše. Fabrika već nedeljama praktično stoji, novca za nabavku repromaterijala nema, a dobavljači kojima oružari već mesecima pa i godinama ništa ne plaćaju, više ne isporučuju svoje proizvode „na lepe oči“. Donedavni direktor razvoja otišao je u SAD i sada radi za Senčeri arms, nekadašnjeg Zastavinog partnera, ali se niko od nadležnih ne uzbuđuje zbog toga. Oružje iz Kragujevca, u znatno manjim količinama od predviđenih, izvozi se uglavnom u Ameriku, gde čikaška kompanija Zastava arms USA, prerađene vojne „papovke“ prodaje kao lovačke karabine. Neki od zaposlenih uvereni su da se sve radi sa jasno namerom, da se Zastava oružje „pakuje“ za dokapitalizaciju ili privatizaciju. I dodaju da bi se u tom slučaju malo ko iznenadio ako za strateškog partnera bude odabrana baš kompanija Zastava arms USA. S tim u vezi Samostalni sindikat ocenio je kao sramotnu procenu vrednosti ukupne imovine Zastava oružja iz 2020. na 47 miliona evra, uz obrazloženje da samo 45 hektara fabričkog kruga u strogom centru Kragujevca vredi bar 100 miliona evra. Bivši generalni direktor Zastava oružja, Dragoljub Grujović, koji je 2007. u Kragujevac doveo čuveni američki Remington i slovi za jednog od najboljih domaćih poznavaoca oružarskog biznisa, smatra da fabrika u Kragujevcu vredi najmanje pet puta više od procenjene vrednosti. Da li je onda čudno što Zastava oružje poslednjih godina nezaustavljivo tone? Krušik je već potonuo, mnogi „nišane“ i čačansku Slobodu, „Milana Blagojevića“ iz Lučana, užički Prvi partizan… Da li je, posle PKB-a, Instituta „Jaroslav Černi“, RTB-a Bor, najplodnijeg poljoprivrednog zemljišta u Vojvodini i drugih resursa, na red došla i vojna industrija? Zoran Radovanović