У Нову годину свако улази с надом да ће нешто лепо и значајно у њој да му се догоди. Четрдесетдвогодишњу Јасмину Закић из Идвора такве су наде напустиле. Њеног сина Ненада више нема, а правду за њега она не очекује, јер „правде нема у овој држави“. Јасминин једини циљ је да се чује како се овде поступа „са неким ко над децом врши насиље“ и како се ово заташкава, иако ће „та деца можда и сама постати насилна, видевши да се насилништво не кажњава“.