Vekovnici i savremenici

U vremenu kada se mnogi naši političari na najmaštovitije načine trude da zaobiđu Brisel - neko sa manje, a neko sa više uspeha - srpski stripski poslenici ga već decenijama „napadaju“ sa svih strana. Ne zbog pristupnih pregovora ili zbog eventualnog objavljivanja! Naši stripari su već odavno svojim kvalitetima i radom prevazišli ponižavajuće statuse nekakvih kandidata! To s francusko-belgijskim izdavačima rešeno je još pre 35 godina, kada je bar deceniju najuticajniji i najvažniji planetarni stripar Žan Žiro - Mebijus, od nebrojenih pretendenata iz celog sveta, lično sa scenaristom Alehandrom Hodorovskim oko 1987. odabrao Novosađanina Zorana Janjetova da, prvo privilegovano, koloriše njegove originale, a potom i da samostalno crta njihovu čuvenu seriju o Inkalu! Ne! LJuta rana i tiha patnja nam je bio briselski Muzej stripa, verovatno najveći u Evropi, a sigurno jedan od nekoliko najvažnijih u svetu. Kakva je situacija bila i kako se, na primer, 2004. godine gledalo na Srbiju, godinama posle petooktobarskih promena, videlo se i po tome što nam se čak ni na imejlove (o pismima da i ne govorimo), kojima smo im besplatno nudili štampane kataloge srpskih stripskih izložbi, važne domaće albume i naše teorijske publikacije - nisu udostojili bilo kakvih odgovora. Bar ono: veri inčrsting, javićemo vam se, imaćemo u vidu, samo vredno radite i dalje... No, Marko Stojanović (Leskovac, 1978) svojim je višegodišnjim komplikovanim zaobilaznim taktikama i strategijama konačno isposlovao da se 21. decembra u tom Muzeju, pored ostalih balkanskih celina, otvori i postavka srpskih stripova o ne samo našoj istoriji stripa, već i o ovdašnjem stripskom viđenju istorijskih tema, kao i o raznim stereotipima koji se provlače kroz stripove. Čitavo to dešavanje u velikoj meri je pomogla belgijska ambasada u Beogradu, a posebno je snažnu ličnu podršku dao Adam Kun, doskorašnji ambasador Kraljevine Belgije u Srbiji, koji je - verovatno u retkim trenucima dokolice - pažljivo sagledao i procenio ovdašnju stripsku scenu pa, možda, razbio i sopstvene stereotipe o nama, nagoveštene prethodno u tekstu. Podsetimo se, Stojanović već oko četvrt veka drži školu stripa u Leskovcu, profesor je engleskog, piše stripska scenarija (13 albuma Vekovnika, nekoliko albuma Beskrvnih, priče o Prvom svetskom ratu, za američko tržište osmišljava vesterne i fantastične priče, za Kineze stripski adaptira njihove pisce...), uređuje niški Strip Pressing, jedan od dva preostala stripska časopisa u Srbiji, a uz sve to i organizuje godišnju Balkansku smotru mladih strip autora, sa hiljadama učesnika i prisutnih. Prošlog leta je tamo na 24. smotri održano i nekoliko izložbi o belgijskim stripovima, opet uz prisustvo ambasadora. U poslednjem katalogu beogradskog Salona stripa u SKC-u obeležen je zasebnim tekstom ne baš mali jubilej, 15 godina od početka objavljivanja Vekovnika, serije na kojoj su kao crtači sarađivali još neizbrojani stripari iz Srbije, Hrvatske, cele bivše SFRJ i mnogih evropskih zemalja. Sama izložba 15 godina Vekovnika, pored Beograda, postavljena je još u Nišu i Raški. Prevodi su objavljeni kao štampana izdanja u Bugarskoj i Rumuniji, jedan strip iz Vekovnika osvojio je najveću severnomakedonsku stripsku nagradu Zlaten strip na 19. međunarodnom salonu stripa u Velesu, novosadski književni časopis za kulturu Polja posvetio je Vekovnicima temat, negotinski književni časopis Buktinja objavio je strip od 22 strane iz podserije („spin-ofa“) Beskrvni, a u leskovačkom književnom časopisu Naše stvaranje su se Vekovnici našli na naslovnoj strani. Štampu čeka, i vodiće se nažalost kao izdanja iz 2022. godine, 13. album Izbor i treći integral Čudovišta i duhovi (dosadašnji albumi Vekovnici br. 5 i 6). Kakva energija! Mudro je i što Stojanović, pored ostalih, već godinama održava sjajne veze i sa striparima iz Rumunije i Bugarske, država koje su već članice Evropske unije. Can for Balcans čine izložbe i teorijska izučavanja stripskih scena. To je projekat stvaranja mreže istorijskog stripa na Balkanu, koja se kroz program Kreativna Evropa realizuje upravo uz svakojaku podršku EU. U njemu partnere čine rumunski Regionalni muzej u Brašovu - pazite sad - albanski Nacionalni istorijski muzej u Tirani, Strip centar Makedonije iz Velesa u Severnoj Makedoniji, belgijski Muzej stripa iz Brisela i Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ iz Srbije. Bio je raspisan i veliki internacionalni konkurs za strip sa temom „Balkan kroz istoriju“. Izloženi su kako isprintani nagrađeni radovi, tako i na ekranima prikazivani stripovi, uz detaljan digitalan pregled istorijskog stripa u Rumuniji, Srbiji, Makedoniji i Albaniji. Velika izložba bila je tokom oktobra postavljena u Regionalnom muzeju u Brašovu, a novembra u Nacionalnom istorijskom muzeju u Tirani. Otvaranju u Muzeju stripa u Briselu prisustvovali su predstavnici Leskovačke škole stripa Marko Stojanović i Aleksandar Stamenković, bivši ovdašnji belgijski ambasador Kun, ambasadorka Rumunije Andrea Pasternac i ambasador Srbije u Belgiji Aleksandar Tasić. Reprodukcije najznačajnijih likova i izdanja, kao rezultati temeljnog istraživanja posvećenog samoj istoriji Srbije, Balkana, istoriji srpskog stripa i istorijskom stripu u Srbiji, koje su potpisali Marko Stojanović, Nikolaj Pepene i još jedan poznavalac, našle su se u elitnom prostoru, izloženi rame uz rame sa svetski poznatim junacima poput Tintina, Asteriksa, Taličnog Toma, Štrumpfova, Trinaestice, Gaše i drugih. Tu su izloženi i srpski časopisi i edicije Mika Miš, Mikijevo carstvo, YU strip, Politikin Zabavnik, Stripoteka, Strip zabavnik, Linije fronta, Nikad robom, Do pakla i nazad i još neki, kao i likovi Hajduk Stanko, Dikan, Mirko i Slavko, Poručnik Tara, Troje nesalomljivih i još mnogi nezaobilazni junaci srpskog stripa. Izložba, za čiji je jedan od zaštitnih znakova organizator odabrao Marka Kraljevića u prirodnoj veličini, protagonistu Vekovnika, za publiku koja iz celog sveta svakodnevno dolazi u ovoj jedinstveni muzej, bila je otvorena do 8. januara. Slobodan Ivkov