Svedočenje o ljudskosti, pravičnosti i korektnosti

Dana 8. januara 2023. u Parizu je preminula Dragana Đurić, univerzitetski profesor, redovni član Naučnog društva ekonomista Srbije, bivši dekan Akademije za trgovinu i bankarstvo BK univerziteta, savetnik za ekonomske odnose predsednika SRJ, cenjeni i široko priznati ekspert za međunarodne finansije i EU. Kada premine neko u koga imate poverenje, ne samo kao u kolegu, stručnjaka, već i kao čoveka i prijatelja, pa pokušavate da o tome ostvarite i pisano slovo na papiru, to se onda uobičajeno naslovljuje kao In memoriam, ali mi se to u uvom slučaju čini prilično bezbojno, pa ću ga zamisliti kao jedno sećanje i svedočenje o ljudskosti, pravičnosti i korektnosti. Da li je to suviše neutralno i formalno, ili pak lično i emotivno, ali, neki ljudi zaslužuju društvenu pažnju i vrednovanjem, svojom širokom kulturom, tolerancijom, diskrecijom, požrtvovanošću... A iznad svega smislom za pravdu i vladavinu prava, valjda onim čega ponajmanje imamo u našem društvenom okruženju. Kada smo se prvi put sreli kao učesnici jedne tribine u Domu omladine u Beogradu, valjda u kasnu jesen 1991. organizator je bio tek osnovani sindikat UGS Nezavisnost. Tema rasprave odnosila se na posledice „Deklaracije o Jugoslaviji“ 8. novembra 1991. u Rimu i sankcija Evropske ekonomske zajednice (EEZ) prema Srbiji i Crnoj Gori, usled njihove uloge u („mirnom“) raspadu SFRJ. Dragana je veoma nadahnuto, ali i izuzetno kompetentno govorila o posledicama sporazuma o trgovini i saradnji, uvođenju kvantitativnih ograničenja za tekstil, skidanje zemlje sa Opšte liste preferencijala, suspenziji korišćenja PHARE programa.... Nažalost, skoro ništa od naših prilično neveselih poruka nije ostavljalo konkretan utisak. Kao da se raspad tržišta, spoljna izolacija, nadolazeća hiperinflacija, skoro neminovni put u siromaštvo... dešavaju nekom drugome, a ne građanima Srbije. Uprkos tome, bilo je jasno, hteo to ko da prizna ili ne, da tadašnja srpska, Miloševićeva politika vodi u nove konfrontacije i izolaciju, a iz svega pokušava da se čupa jalovim populizmom, prilično sličnim ovom današnjem, po sistemu: „svega imamo – a nije važno odakle nam“. Naime, tadašnji, kao uostalom i sadašnji političari, sve moguće eksterne pretnje i izazove iz sveta imaju manir da predstavljaju kao manje-više nebitne, pa je tako neposredno pre te naše tribine, tadašnji ambasador SFRJ (ime više zaista nikom nije važno) poslao iz Brisela „saopštenje“ po kojem su sankcije EEZ prema Jugoslaviji samo još jedno „rutinsko saopštenje“, bez konkretnog značenja. Skoro sve kasnije bitke za demokratiju i reforme, posebno one u vidu poruka raznim slušaocima (koji uopšte hoće da slušaju i razmišljaju) vodila je, pre svega, preko naučno-stručnih asocijacija, savetovanja, tribina, novinskih tema, radio-emisija, jer u to vreme društvenih mreža nije ni bilo, a i interneta (za nas) kao da nije bilo. Evo, i u vremenu u kome nas koleginica Dragana Đurić napušta, opet se govori o usaglašavanju međunarodnih stavova i politika, opet je Kosovo vododelnica naših podela i geopolitičkih iskušenja i opet je populizam dominantna nacionalna politika. Kao da je sve stalo tokom poslednje tri decenije ili se mi „vrtimo u krugu tom“ (Josipa Lisac), samo sa drugim, ili možda drugačije odevenim igračima - artistima i modelima. Petar Đukić