Bajden u Trampovim cipelama

Posle toliko optužbi na račun Donalda Trampa, uključujući i skandal sa ukradenim dokumentima, demokrate su se sada našle u istoj situaciji, sa sasvim moguće pogubnijim krajem. Američki mediji bave se poređenjem dva ista skandala, mereći koji je predsednik uzeo više poverljivih dokumenata, šta je strašnije, ko je više kriv. Tu priliku sada im je pružio DŽo Bajden, kod koga su pronađeni papiri sa poverljivim podacima iz vremena kad je bio potpredsednik, za koje će se tek utvrditi od kolike su važnosti, a reklo bi se da su od velike. Za vladu koja je obećala da će njen rad biti transparentan i da se neće ponoviti ono što je radila prethodna, ovo je snažan udarac, jer se upravo ispostavlja da radi isto što i prethodna. Čini se uzaludnim napor da se ta dva slučaja razdvoje, da se upoređuje koji je gori, da se umanji značaj otkrića da predsednici poverljive dokumente nose kući, skrivaju u garaži i zaboravljaju u vikendici. Istraga je od 2. novembra, kada je FBI počeo da „češlja“ da li su poverljivi dokumenti uzeti, da li je prekršen zakon i kada su pronađeni prvi papiri u njegovoj bivšoj kancelariji u Vašingtonu, još iz vremena kada je bio potpredsednik, a potom 20. decembra kada ih je pronađeno još u njegovoj kući u Delaveru, do 9. januara kada je zvanično objavljeno da su pronađeni dokumenti u Bajdenovoj kancelariji u Univerzitetu Pensilvanije, pokazala da je aktuelni predsednik ostavljao za sobom i dokumente na kojima je naznačeno da su strogo poverljivi. NJegov tim naglašava da su njegovi advokati kontaktirali sa Ministarstvom pravde i da je predsednik spreman da sarađuje, da nema šta da krije i da je sve transparentno. Ali nema načina da ta retorika sakrije činjenicu da, ne smo da je prekršio zakon, već ga je prekršio na isti način na koji i njegov prethodnik. Merik Garland, državni tužilac, čovek koji je optužen za zloupotrebu položaja u slučaju istrage protiv Donalda Trampa, sada mora da brani sebe i svoje ministarstvo od istih napada kakve su američki glasači već gledali i da učini sve ne bi li sačuvao koliko-toliko poverenja. Zato je izabrao Roberta Hura, bivšeg tužioca Merilenda, koga je svojevremeno postavio Tramp, da u ovom slučaju bude specijalni tužilac, čime bi mogao donekle da umiri sumnje u način na koji će se slučaj voditi. Nezadovoljstvo već raste i zbog načina na koji je vođena dosadašnja istraga, širi se i na ministarstvo i na vladu i na predsednika, ali i zbog činjenice da su informacije skrivane i na način na koji su procurile u javnost, preko medija. Bajdenovi advokati insistiraju na tome da je reč o malom broju dokumenata, kako tvrde, nisu bili previše važni, ali zvanično još nije objavljeno šta se nalazilo u njima. Mediji nagađaju da nisu bili tako nevažni, a republikanci insistiraju na tome da je predsednik odneo sa sobom ono što nije smeo i da je to skandal ravan onom kakav se dogodio Trampu. Sa druge strane, značaj dokumenata biće važan za proces, jer razliku čini šta se u njima nalazilo, kao što nije nevažno ni da li ih je više stotina ili desetak, kako tvrde Bajdenovi advokati. Odbrana, međutim, ne može da negira ono što je javnost već uočila, jer je postalo previše očigledno, predsednikovu rasejanost, nedostatak koncentracije i slabije pamćenje. I u ovu godinu on je ušao načinivši isti lapsus koji je do sada ponovio više puta, Kamalu Haris, potpredsednicu, nazvao je predsednicom. Mesec dana pre toga, tokom posete Volodimira Zelenskog, pomešao je ukrajinski i iranski narod, tokom cele prethodne godine događalo mu se da zaboravi imena, čak i da zaboravi da je jedna senatorka umrla. Kada su otkriveni prvi dokumenti koje je zadržao u svojoj bivšoj kancelariji, bio je veoma iznenađen i izjavio je da ne zna šta je u dokumentima. Ovaj udarac dolazi u trenutku kada mu rejting raste i kada inflacija usporava, ali glasačima, umornim od skandala ove vrste, biće potrebni veći uspesi da bi prihvatili da predsednik zaboravlja poverljive dokumente. Najveća nevolja je što nije jedini i što treba čekati da se odmeri suština tih dokumenata, koja je važnija od broja, pa će se meriti pravda, a onda treba odlučiti kome treba verovati, bivšem predsedniku koji gomila državne dokumente ili sadašnjem koji ih zaboravlja. Ivana Janković