Moć vruće rakije

U selo Vrgudinci, kod Bele Palanke, a kod Slave iz Beograda, otišao sam sa Bracom na vruću rakiju koju nisam pio godinama. Verovatno, zbog nekog lošeg iskustva. Jer, vruća rakija i te kako zna da zašašavi čoveka... Elem, pozivu na vruću rakiju nisam odoleo i Braca i ja smo se negde oko podneva stvorili kod Slave. Vruća rakija bila je već skuvana i podlo me je mamila. Popio sam, gotovo naiskap, dve ne baš male čašice. I tu je trebalo da stanem. Ali, hoćeš! Miris vruće rakije uvijao se oko mene kao neka raskalašna kafanska pevačica, i mamila me, mamila... Koliko se sećam, popio sam bar još dve čašice, a za dalje ne znam šta je bilo, ne znam šta sam sve baljezgao, lupetao. Sećam se samo da sam Bracu ubeđivao da ima ćerku, a on ima samo dva sina. Ali, ne sećam se, recimo, da me Braca ubacio, kao vreću, u njegov „mercedes“ i da smo išli u „Špaj“ na kasni doručak, da smo pojeli po tri jaja na oko sa slaninom i pili crno vino, što me je dotuklo. Tako da se ne sećam da me Braca dovezao do Mokre i da sam, pred kapijom, posrnuo... Tek predveče, kada sam se naspavao, mozak je počeo da mi radi, i, radio je, bogami, izvrsno! Jer, bio mi je, zaista, smešan članak u izraelskom Jerusalim postu u kome neki poslanik Boaz Toporovski tvrdi da je „Vučić sprečio treći svetski rat“. Šatro, da je neki Srbin ranjen na Kosovu i da je srpska vojska tamo ušla, „NATO bi odmah reagovao, a onda bi se umešala i Rusija“. E, sad, da li po zakasnelom dejstvu vruće rakije, ovako sam razmišljao - prvo, treći svetski rat odavno je počeo, još pre Ukrajine. A da je srpska vojska i ušla na Kosovo, ništa se ne bi desilo! Kakav rat NATO-a i Rusije, kad Rusi, evo, ne mogu da izađu na kraj ni sa Ukrajinom. A prema prognozama 167 svetskih eksperata, „Rusija se polako raspada“, a i u Americi „nastaje haos, možda i građanski rat“. A ovako, šta imamo? Osim što je pripadnik kosovske policije pucao na srpskog dečaka i mladića i što su uhapšeni Srbi koji su za Badnji dan pucali u vazduh, u crkvenom dvorištu. Imam, doduše, i ja muke sa Srbima, tačnije sa onima koji slave srpsku Novu godinu 14. januara, ponosno ističući da je to po julijanskom kalendaru. A Julije Cezar je, bukvalno, preuzeo stari srpski kalendar po kome Nova godina počinje 22. decembra! Jer, tada počinje novi godišnji ciklus i dan počinje da duža. Tada je Božić, Srbi moji, jer rađa se mlado Sunce kome se loži badnjak da mu bude toplije. Nego Srbi su zaboravili da slave mlado Sunce i zamenili ga, doduše, na silu, judeohrišćanstvom, a ono im je i odredilo da Novu godinu slave tek 14. januara?! Pa se onda čudimo šta nam se sve dešava i to vekovima! Da ironija bude veća, u našem crkvenom kalendaru je, pod 14. januarom zapisano crvenim slovima Obrezanje Gospodnje. A moramo li i to da slavimo? To sam pitao vladiku Amfilohija, na jednom ručku kod Milića od Mačve, na Zvezdari. Vladika je, uvređen pitanjem, ustao usred ručka i napustio Milićev dom. I, evo, posle toliko godina, Obrezanje Gospodnje još uvek nije izbačeno iz crkvenog kalendara. K. G. Jung, moj guru iz Švice, kaže: „Dobro je što ti vruća rakija nije mozak popila. Jer, i ja, evo, mislim da ni NATO, ni Rusija ne bi prstom mrdnuli da su srpski vojnici ušli na Kosovo. A Srbi moraju da skupe hrabrost i da se vrate starom srpskom kalendaru po kome smo u 7531. godini.“ Na sve to će moja Crna da kaže: „Meni je najvažnije da si se ti oporavio od proklete vruće rakije! A za ostalo ćemo lako!“