Politički aneks Kumanovskog sporazuma

Više od deset godina Vučić sam odlučuje o svemu, pregovara o Kosovu ne konsultujući se ni sa kim, tvrdi da ima ubedljivu podršku građana, prijatelje u svetu, da Srbija nikada nije bila jača i uglednija, a onda nam saopštava kako je dobio plan u čijoj izradi nije učestvovao, niti se išta pitao. Pored toga, ne može da priča o njemu, jer je tajan. Mi ne znamo da li je tačno da mu je plan upućen u formi ultimatuma i da li postoje ozbiljne pretnje ukoliko se on ne prihvati. Vučić to tvrdi, diplomate ga demantuju. Kreatori tog plana nas nisu ništa pitali, niti su se konsultovali sa nama pre nego što su ga sačinili. Dakle, to je plan upućen Aleksandru Vučiću. On je plod njegove pregovaračke veštine i od njega se očekuje da ga sprovede. Drugim rečima, oni očekuju da ispuni ono što je obećao još pre nego što je dobio podršku 2012. godine. Šta bismo mi uradili u ovakvoj situaciji? Lakonski odgovor je da ne bismo došli u ovakvu situaciju. Drugim rečima, naša pozicija bi bila daleko bolja da smo iskreno bili posvećeni EU integracijama. Srbija bi iznutra bila bolja za život, a spolja pouzdan partner čiji se stavovi pažljivije slušaju i uvažavaju. Na osnovu onoga što smo mogli da vidimo u medijima, plan koji se nudi je jedna vrsta političkog aneksa Kumanovskom sporazumu. To je plan ispostavljen Vučiću koji kontroliše sve institucije i ogromnu većinu medija i od njega se očekuje da uz pomoć tih resursa koje su mu tolerisali 10 godina sada sprovede u život taj plan. Ali niko ne može očekivati od nas, koji smo žrtve njegove autokratije, da ga podržimo u tome ili u bilo čemu drugom, da pristanemo da cela Srbija plaća ceh njegove nekontrolisane vladavine i grehova iz prošlosti. Imamo li mi rešenja? Imamo, kao što smo imali i do sada, ali to izgleda više nije važno, pa će se građani odlučivati između onoga što im je ponuđeno i onoga što bi mogle biti posledice neuspeha sprovođenja takvog plana. Priča se, neformalno, da posledice mogu biti usporavanje ili prekid evropskih integracija. No, mi se već suočavamo s tim, jer nema vladavine prava, nema slobodnih medija, nema slobodnih i poštenih izbora, nema borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala… A nema ni usklađene spoljne politike, naročito u pogledu odnosa prema ratu u Ukrajini. Dakle, evrointegracije je zaustavila sama Srbija. Zabluda je to da nema napretka u procesu evropskih integracija zato što nije rešen kosovski status ili zato što eventualno neće biti prihvaćen plan u neizmenjenom obliku. Bez obzira na sudbinu tajnog plana, najveće sankcije za Srbiju biće ostanak na vlasti autokratskog režima Aleksandra Vučića. Ako Srbija ne postane uređena demokratska država, biće osuđena na propast, sa Kosovom ili bez njega. Ne bi trebalo tražiti jednostrana nametnuta rešenja koja će da budu zametak nekih budućih sporenja i sukoba, nego rešenja koja će biti okrenuta zajedničkoj budućnosti. Rešenja koja će ići ka tome da Kosovo bude i srpsko i albansko i evropsko. Mi ne nudimo gotovo rešenje, nego principe na kojima bi se zasnivalo to rešenje: demokratski način rešavanja problema koji uključuje institucije i građane i okvir za rešavanje problema koji bi uključio etnička prava, istorijska i stečena prava, kao i međunarodne principe teritorijalnog integriteta i prava na samoopredeljenje. Da smo bili u prilici posvećeno bismo radili na normalizaciji odnosa sa Albancima, ne bismo provocirali sukobe i dizali tenzije, a za Srbe bismo tražili konsocijativni model zajednice – u kojem bi oni sami odlučivali o pitanjima koja su im od vitalnog značaja, bez obzira na konačan status. Bili bismo saveznici pregovarača, a ne potencijalni protivnici kakvima nas doživljavaju sada. Stav koji glasi: pusti sad demokratiju, ljudska prava, medijske slobode – prvo da rešimo status pa ćemo posle da se pozabavimo time – pogrešan je i ne donosi dugoročnu stabilnost, nego klicu nekog sukoba ili revanšizma u budućnosti. Da li je kasno da se proces resetuje na demokratska podešavanja? Ako nije kasno spremni smo da se uključimo u dijalog sa evropskim posrednicima. Ako je kasno, onda ništa. O tome nema i ne može biti dijaloga sa Vučićem, jer ne može biti „nacionalnog jedinstva“ sa onima koji su 10 godina uništavali Srbiju zarad lične koristi, sa onima koji su nas godinama pljačkali, zarobili državu, medije i institucije, zadužili i naše unuke… Iskrena posvećenost EU integracijama podrazumeva da se bude protiv Vučićeve autokratije.