Vučić se bori za vlast, a ne za Kosovo

Evropska unija i međunarodna zajednica u širem smislu pristali su na Vučićevu igru da je on lično jedina adresa sa kojom se u Beogradu treba razgovarati o budućnosti Kosova. Vučić zaista ima najveću moć i kontroliše i formalne i neformalne poluge moći, poput kriminalnih grupa okupljenih oko Milana Radoičića i Zvonka Veselinovića, ali ovakvim stavom EU zapravo legitimizuje ovo stanje otimanja države i pristaje na njega. Srbija nije kraljevina ili despotija da bi jedan čovek u njoj donosio sve odluke bez ikakve kontrole. Predsednik ima vrlo ograničena ovlašćenja, a opozicija bi trebalo da ima kontrolnu ulogu u svim procesima u državi, pa tako i u pregovorima o Kosovu, ali čini se da to i ne zanima previše one u čije smo institucije i stanje demokratije zagledani kao primer kojem težimo. Da će nastaviti istim putem pokazuje i način na koji se pred građanima Srbije tematizuje tajni francusko-nemački predlog. Umesto da se o njemu napravi široka rasprava u javnosti i da se otvori pitanje šta on donosi za život ljudi, da li predstavlja trajno rešenje koje će voditi pomirenju i stabilnosti, saradnji i novom dobu odnosa u našem regionu, njegova interpretacija prepuštena je u potpunosti Aleksandru Vučiću. I da li onda treba da nas čudi što je Vučić najbanalnije izokrenuo celu situaciju i iskoristio tajnost predloga da pitanje podrške okrene isključivo prema sebi lično, tražeći blanko podršku da potpiše ili odbije ono što se u tajnom predlogu nalazi, nudeći na kašičicu svakom od aktera šta želi da čuje. On nema nikakve vizije i želje da se iskorači iz sadašnjeg nepodnošljivog stanja dugogodišnjeg konflikta, već isključivo želju da izbegne pad rejtinga i da ostane na vlasti. Bleda opravdanja međunarodnih aktera da se na ovaj način pomaže predsedniku da promeni kurs i prigrabi evropsku budućnost, koja čujemo kada govore o usklađivanju spoljne politike sa EU, nama koji živimo u Vučićevom matriksu mogu, u najboljem slučaju, delovati naivno, a pre lažno. Vučić je najveća prepreka i evropskim integracijama i rešavanju problema na Kosovu. Ne može onaj koji se na vlasti održava zloupotrebom medija i krađom izbora sad odjednom da uvodi evropske standarde medijskih sloboda i poštenih izbora jer bi to vodilo upravo njegovom padu. Ne može onaj koji ima duboke veze sa organizovanim kriminalom odjednom da poštuje zakone, jer bi se njegovi najbliži našli iza rešetaka. Za Kosovo neće biti dobrog rešenja dok je on na vlasti, jer Vučić ne pregovara o interesima građana, već samo oko svojih interesa. To je ključni problem koji Srbija ima u ovom procesu, na šta smo i upozoravali predstavnike međunarodne zajednice. Ukoliko se želi napraviti pravi iskorak iz dosadašnjeg načina pregovora, a ako želimo da iko ostane na Kosovu, mora se postići sporazum koji će, s obzirom na eksplozivni potencijal krize i nerazumne politike kojima se reaguje na krizu, sprečiti sukob sa nepovratnim posledicama, građanima pružiti najviše standarde zaštite i omogućiti rešavanje životnih problema koji ih opterećuju. Dakle, potrebno je fiksirati najbolje stanje za obe zajednice, koje će omogućiti pomirenje i buduću saradnju na stvaranju regiona bez sukoba, sa najvišim standardima života. Pitanje priznanja ne mora biti prepreka za postizanje ovakvog sporazuma. Ne davimo Beograd se zalaže za suštinsku autonomiju za Srbe kroz formiranje Zajednice srpskih opština koje bi imale nadležnosti u domenu obrazovanja i zdravstva, uz maksimalnu zaštitu pojedinačnih i kolektivnih prava Srba, uključujući i pravo na posebne veze sa Srbijom, kao i maksimalnu zaštitu kulturne, istorijske i umetničke baštine. To je nešto što ne može i ne sme biti problem Prištini i ne vidim razlog da se ovi standardi sprečavaju. Ne vidimo ni razloga da Srbija ne pokaže dobru volju i otkloni slične prepreke za građane albanske zajednice. Neophodna je relaksacija rešavanja tehničkih pitanja koja mogu imati velike pozitivne uticaje na stanovništvo. Nije svako tehničko pitanje put u priznavanje nezavisnosti ili „otpriznavanje“. Dajte da se ljudima omogući da mogu da se kreću, da rade, da trguju, da se obrazuju, da se efikasno leče itd. Mora se omogućiti normalan život svima na Kosovu i pre konačnog rešenja statusa Kosova, koje se ionako neće rešiti ovim sporazumom. Konačni sporazum neće imati nikakvu svrhu ako ljudi izgube svoju budućnost na Kosovu (a hiljade ljudi već odlaze ili su otišle), a Kosovo se pretvori u poligon za kreiranje uvek novih kriza. Kako bi se sprečilo da se rešenje odlaže unedogled, a tinjajući - ili možda i ne tako tinjajući - sukob nastavi, neophodno je da Evropska unija ponudi stvarnu i opipljivu budućnost evrointegracija za ceo region, što bi bila garancija pre svega standarda života ljudi, stanja demokratije i zaštite ljudskih prava za sve.