Igre bez granica u režiji države

Iako je Mladenu Petkoviću četvorogodišnji mandat istekao još 17. novembra 2022, strateški važna fabrika za bezbednost zemlje, Zastava oružje još nema novog generalnog direktora. Zašto? Ne zna se. U Vladi i Ministarstvu odbrane „mudro ćute“ ili izjavama unose dodatnu konfuziju u kadrovsko-poslovni galimatijas kakav se ne pamti u istoriji najznačajnijeg preduzeća iz namenske industrije koja će krajem 2023, ako preživi, obeležiti 170 godina postojanja. Kada je Petkoviću istekao mandat, na prvi konkurs prijavilo se sedam kandidata, ali Nadzorni odbor (NO), čiji je predsednik pukovnik Ivica Marjanović, iz javnosti nepoznatih razloga, nije izabrao nijednog, pa je 3. novembra raspisan novi konkurs, na koji se javilo osam pretendenata. NO je, opet bez ikakvog obrazloženja, odbio da izabere novog direktora i imenovao Petkovića za v. d. direktora - do 21. decembra. Od tada Zastava je praktično obezglavljena. NO je to pokušao da zabašuri, imenovanjem Darka Ranđelovića i Milene Milinković za v. d. izvršnih direktora za proizvodnju i ekonomske i pravne poslove, pri čemu je, suprotno odredbama Statuta, Milinkovićeva ovlašćena da zastupa fabriku do izbora direktora. Zaposleni tvrde da je ovo slučaj bez presedana, a dodatni problem je što se godinama, otkako je Petković „prekomandovan“ iz valjevskog Krušika, stanje u Zastavi svakog dana pogoršava. Radnici nisu sigurni da li bi im decembarska plata „legla“ 5. i 20. januara da, kako kažu, MUP Srbije nije uplatio avans od oko 500 miliona dinara za ugovorene pištolje i puške. Deo tog novca iskorišćen je da se plate dugovanja nekim dobavljačima, pre svega proizvođačima municije. Bez metaka ne može da se proveri ni kvalitet proizvedenog oružja, zbog čega, kako NIN nezvanično saznaje, nije mogla blagovremeno da se isporuči roba vredna 15 miliona dolara. MUP je novac uplatio, ali niko ne zna kada će dobiti oružje. Tim pre što ni posle dve godine Vojsci Srbije nisu isporučeni pištolji i modularne puške, plaćene 240 miliona dinara još krajem 2020. O tome je NIN već pisao, a tu informaciju potvrdio je nedavno i ministar odbrane Miloš Vučević. VS, naime, ne želi da primi pištolje zbog uočenih nedostataka, a u Zastavi ne uspevaju da ih otklone. Ne uspevaju zbog sukoba menadžmenta i NO, ali i zato što se, tvrde zaposleni, godinama umesto majstora i stručnjaka zapošljavaju samo partijski lojalni kadrovi, a istovremeno je iz fabrike oterano 13 izvršnih direktora. A kao primer kako se vodi kadrovska politika, navode da je Petković u januaru 2019. za izvršnog direktora za pravne i ekonomske poslove postavio člana SNS-a iz beogradske opštine Vračar, koji je po zanimanju bio - nutricionista. A kada se, nepunih godinu dana docnije, to otkrilo, hitno je iz Zastave prekomandovan u jednu od državnih agencija u Beogradu. Pojedini sagovornici NIN-a smatraju da bi na kraju u MUP-u mogli završiti pištolji koje je Zastava još krajem 2014. izvezla u Egipat, ali su odatle svi do poslednjeg vraćeni u Kragujevac, na „doradu“, već početkom 2015, zbog lošeg kvaliteta. Uz to, pitanje je i kome će MUP moći da se žali, jer Zastava nema direktora, a niko osim njega ne može da zastupa preduzeće. Tim pre nije jasno zašto država, kao vlasnik fabrike, odugovlači sa imenovanjem direktora i pušta da nekada veliki izvoznik i ponos srpske namenske industrije srlja u propast. Nedavno se ovim povodom oglasio i predsednik Aleksandar Vučić i najavio dolazak u Kragujevac i razgovor sa predstavnicima radnika i poslovodstvom (nije objasnio kojim). Avansno je za probleme okrivio radnike „koji masovno odsustvuju sa posla“ i kazao da od oko 2.500 oružara na posao svakog dana ne dolazi oko 700. To i nije daleko od istine, ali nije pominjao odgovornost uprave koja nije ni pokušala da spreči opšte rasulo. Govoreći o Zastavi, Vučić nijednom nije pomenuo Petkovića, ali mu je, kako navode izvori NIN-a, na nedavnom sastanku sa rukovodiocima pet domaćih vojnih fabrika navodno rekao da „zaboravi na Zastavu“. Ministar odbrane Vučević na Juronjuzu 19. januara, komentarišući situaciju u Zastavi, rekao je da će „biti doneta odluka u smislu sastava Upravnog (Nadzornog) odbora i da njih čeka odluka oko izbora novog direktora“. Probleme je ocenio kao „dubinske“ i konstatovao da Zastava nije Vojsci isporučila sve što im je država naručila i platila. A na pitanje ko je odgovoran za to, Vučević je rekao da bi na to pitanje trebalo da odgovori – direktor. Nije precizirao da li misli na Petkovića. „Pitajte ih zašto nisu isporučili, ko im je tada bio kriv… Predsednik je primio rukovodstva pet fabrika iz sastava odbrambene industrije i angažovane su eksterne revizorske kuće da urade presek stanja. I u nekima je stanje dobro, a u drugima katastrofalno. Da čujete koliko ljudi dnevno odsustvuje sa posla, to je da poludite. Pitamo se gde su modularne puške i pištolji. Stanje u Zastava oružju je trenutno najalarmantnije“, rekao je Vučević. Ništa tu ne bi bilo sporno da predstavnici zaposlenih od Vlade i Ministarstva odbrane već pet godina bezuspešno ne traže da smeni članove NO ili da oni podnesu ostavke. A što se tiče novog direktora, on je mogao da bude izabran i prošlog petka, na sednici NO, koja zbog najavljenog protesta oružara nije održana u upravnoj zgradi Zastave, već u Beogradu, najverovatnije u sedištu Vojne kontrole Ministarstva odbrane, čiji je rukovodilac pukovnik Ivica Marjanović, predsednik NO Zastave. A NIN saznaje da se, umesto o novom direktoru, raspravljalo o poslovanju u prvih devet meseci 2022, a ni naši izvori ne znaju da li je razmatran i da li je uopšte i napravljen plan poslovanja za 2023. Upućeni tvrde da se sada čeka da se najpre izabere novi NO, koji će potom izabrati direktora i da dosta toga zavisi od pomoćnika ministra odbrane Nenada Miloradovića, koji je na toj funkciji preživeo trojicu ministara odbrane, Zorana Đorđevića, Aleksandra Vulina i Nebojšu Stefanovića, a na smotrama naoružanja uvek je u neposrednoj blizini Aleksandra Vučića. Drugu struju koja dosta utiče na kadrovska rešenja u vojnim fabrikama predvodi najveći trgovac oružjem na Balkanu Slobodan Tešić, koji lobira da Petković ostane još jedan mandat prvi čovek Zastava oružja, iako je u prethodne četiri godine fabriku doveo do ivice provalije. Kako god se okončala ova kadrovska rašomonijada, zaposleni strahuju da im spasa nema bez ozbiljnih rezova, koji podrazumevaju restrukturiranje i verovatno stečaj sa unapred pripremljenim planom reorganizacije (UPPR), nakon čega bi morale da slede značajne investicije u nove pogone, opremu i razvoj. Ostaje da se vidi da li će to biti recept da na mala vrata u Zastavu uđe i privatni kapital i da se ona delimično privatizuje, što omogućava i važeći Zakon o proizvodnji i prometu naoružanja i vojne opreme. Kako god, borba za opstanak se nastavlja i Samostalni sindikat fabrike, koji okuplja oko 1.800 od blizu 2.500 radnika, nakon četiri štrajka upozorenja na kojima je zahtevao smenu starog i izbor novog NO i imenovanje generalnog direktora, najavljuje nove sindikalne akcije, jer su dugovi firme narasli na skoro 200 miliona evra, a gubitak je za 36 miliona evra veći od vrednosti njenog kapitala. Zoran Radovanović