Službe za zataškavanje

Zamena šefa Bezbednosno-informativne agencije (BIA) ipak je donela jednu dobrobit, koja nažalost nema veze sa većom bezbednošću građana, već samo sa tim da direktor tajne službe mora da ćuti. Aleksandar Vulin, kao i njegovi prethodnici na mestu direktora BIA, ima obavezu da veoma retko daje izjave i to uglavnom vezane za novi posao. Građanima imenovanje Vulina tako nije donelo veću sigurnost, čak naprotiv, ali barem mogu da predahnu od njegovih javnih nastupa. Osim što su opet rotirana mesta u sektorima „sile“ zamenom mesta dosadašnjih - direktora BIA Bratislava Gašića i ministra unutrašnjih poslova Vulina, došlo je i do transfera nekih ključnih ljudi iz jedne u drugu službu. Kao srednjovekovni feudalci i Vulin i Gašić su sa sobom poveli neke kadrove koji su kao i oni sami birani po ličnoj odanosti, a ne profesionalnosti. Prebačeni su i neki ljudi odani prevashodno Vulinovom i Gašićevom šefu, što je nesporno predsednik Srbije i SNS-a Aleksandar Vučić. Iz BIA u MUP je prešao Goran Colić, koji je imao posebna zaduženja važna za ovu vlast oko predaje Darka Šarića, vraćanje Vojislava Šešelja iz Haga i navijača Partizana (imenovan u Upravu FK Partizan ispred navijača, kada su počeli da ih kontrolišu zloglasni Janjičari 2014). U tajnoj službi je napredovao do načelnika 5. uprave za kontraobaveštajnu zaštitu pripadnika BIA (kao policija u policiji), a sada je zamenik načelnika Službe za unutrašnju kontrolu MUP-a, koja je pod direktnom kontrolom ministra Gašića. Iz tajne službe prešao je u policiju, izgleda ne još i formalno, doskorašnji nezvanični kandidat za šefa BIA Bruno Đuran koji je po dolasku naprednjaka zauzimao razne funkcije u državnoj administraciji. Čini se da je pored Gašića sada on dodatni kontrolni paket u MUP-u predsednika Vučića. Sa istom ulogom u BIA je prebačen načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a, koji je prethodno važio kao nezvanični kandidat za direktora policije Tomislav Radovanović. On se istakao javnim nastupima u propagandnoj aferi „prisluškivanje predsednika“. U BIA je takođe kao kontrolni paket Vučića za sada ostao i Marko Parezanović, koji je i pored ne baš skladnih odnosa sa Gašićem opstao. Vulin je u BIA prebacio Mileta Radivojevića, njegovog šefa kabineta dok je bio ministar policije, a koji je nekad radio u novosadskoj policiji. Neformalno se može čuti da su transferi trenutno obustavljeni i da postoje „šumovi“ u odnosima Gašića i Vulina. Najvažniji kontinuitet za ovu vlast je nastavljen, a to je puna partijska kontrole BIA i MUP-a. Tako je Gašić politički odmrznut, dok je Vulin kao i njegov prethodnik, opet suprotno Zakonu o BIA, politički zamrznut. Da ironija bude veća, Vulin je postao šef BIA kao zamrznuti šef političke organizacije Pokreta socijalista. Gašić za razliku od Vulina i kada je bio odmrznut, kao sada, nije puno javno nastupao, a kada jeste to baš i nije bilo dobro. Ne zaboravljaju se Gašićevi „briljantni“ nastupi, kada je objašnjavao gde je bio i šta je radio kada je sedmoro ljudi stradalo u helikopteru, ili njegov seksistički komentar upućen novinarki, zbog kojeg je bio delimično politički zamrznut - godinu dana bez državne funkcije, ali ne i bez partijske u SNS-u. Kada je KRIK objavio dokaze sa suđenja grupi kruševačkog već osuđivanog kriminalca Zorana Jotića Jotke - komunikaciju u kojoj optuženi izgovaraju da Jotka nema šta da brine jer je Gašić „kod njega na kazanu“, šef BIA je ćuteći tužio KRIK. Nasuprot njemu Vulin je postao politički kobac režima zadužen za neumerene i prizemne javne obračune sa svim neistomišljenicima vlasti, ali i susedima Srbije. Sve više je „briljirao“ u svojim nastupima, kako je preuzimao nova ministarstva. Prvo je po povratku na vlast 2012. kao nekadašnji julovac bio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju. Od 2013. je ministar bez portfelja zadužen za KiM, a od 2014. ministar rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja. Zatim 2017. postaje ministar odbrane, da bi poslednje imenovanje u vladi proveo počevši od kraja oktobra 2020. pa naredne dve godine kao ministar unutrašnjih poslova, nakon čega postaje direktor BIA koji mora da drži jezik za zubima. U ulozi kopca vladajuće većine bio je zadužen za „unutrašnjeg neprijatelja“ verbalno napadajući sve kritičare režima. Bio je nadležan i za „spoljnog neprijatelja“ tako što je često davao zapaljive izjave koje su se odnosile na susede Srbije i zapadne države. Takav nastup, ali pre svega hvaljenje Vučića, u čemu se takmiče svi istaknutiji državni službenici, omogućio je Vulinu da prelazi sa jedne na drugu funkciju uprkos brojnim aferama. Najpoznatija afera „tetka iz Kanade“ počela je još dok je bio u opoziciji, a vezana je za stan koji je kupio za novac koji nije zaradio. On i nje­gova supruga, dok je bio opozicioni poslanik na listi SNS-a, platili su stan 40.000 evra 2011, i obavezali se da će preostalih 204.620 evra uplatiti najkasnije do kraja septembra 2012. Kada je 2014. imenovan za ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Agencija za borbu protiv korupcije je povela postupak protiv njega. Vulin je menjao iskaz. Prvo je tvrdio da je stan platio od prodaje imovine, a novinari KRIK-a su ot­krili da je jedinu nekretninu koju je posedovao, jednosoban stan u Novom Sadu, dobio na poklon, a potom ga prodao bratu za 38.000 evra, što nije bilo dovoljno ni za prvu ratu. Vulin je potom izjavio da je novac dobio od ženine tetke iz Kanade. Postavilo se pitanje kako ga je uneo, jer nijed­na državna institucija iznošenje i unošenje novca nije registrovala. U Srbiju se, inače, u kešu ne može uneti više od 9.999 evra, što znači da je za prenošenje tolikog novca bez registracije Vulin (ili tetka njego­ve supruge) morao da ide do Kanade i nazad 21 put. On je, međutim, Agen­ciji prijavio da je preostalu sumu za stan prodavcu uplatio odjednom, a ne u delovima. Agencija je 2015. podnela prijavu Tužilaštvu za organizova­ni kriminal, koje slučaj prosleđuje Prvom osnovnom tužilaštvu, a ono prijavu odbacuje bez provera. Agen­cija potom podnosi prijavu Višem tužilaštvu, koje se oglasilo ne­nadležnim. Portal KoSSev otkrio je da je Vu­lin od 2012. do septembra 2013, kao direktor Kancelarije za KiM, bez tende­ra sklopio skoro milion evra vredan ugovor sa DBS Konsel security Service. Ta firma je za uplaćeni novac trebalo da postavi kamere u Kosovskoj Mitro­vici. Kamera nije bilo u predviđenom roku, a milion evra je dato unapred. Sumnjiv je i način na koji je Kancelarija za KiM kupila unifor­me, radna odela i obuću, kao i vozila za više od 600 pripadnika civilne zaštite. Svi ti poslovi proglašeni su za - državnu tajnu. Kao ministar rada proslavio se kada je pred kamerama okopavao Jovanjicu Predraga Koluvije, koja je po navodima tužilaštva bila najveća plantaža marihuane u Evropi. Imao je još jednu aferu dok je bio u ovom ministarstvu, kada je uhapšen brat Aleksandra Jablanovića, državnog sekretara i njegovog stranačkog kolege iz Pokre­ta socijalista, zbog prodaje droge, dok je koristio službeni automobil Ministarstva. Slučaj je bio zataškavan, dok ga mediji nisu otkrili. Vulin je prošao bez posledica, a Jablano­vić je podneo ostavku, jer je utvrđeno da je bratu dao službeni džip. Kao ministra odbrane Vojni sindikat i poznavaoci prilika u Vojsci Srbije više puta su Vulina optu­živali da je onemogućio da trošenje novca u Ministarstvu odbrane bude transparentno - na primer, kada su kupljeni polovni migovi u Rusiji koji nisu mogli da lete. Imao je svoju ulogu i u postavljenju članova nadzornih odbora u državnim fabrikama oružja, kao i davanju dozvola za izvoz oružja sumnjivim privatnim trgovcima vezanim za vlast. Za takve dozvole bilo je nadležno i njegovo sledeće ministarstvo, unutrašnjih poslova, kao i sadašnja služba - BIA. Isto kao i za Gašića, samo u obrnutoj rotaciji. Jedna od indikativnih afera Vulina za njegovo sadašnje imenovanje za šefa BIA bilo je kada je kao ministar odbrane javno reagovao, što su preneli skoro svi mediji pod kontrolom režima, na tekst koji nikada nije objavljen. Naime tekst je postojao samo u imejl prepisci između nekadašnjeg ministra odbrane Dragana Šutanovca i glavnog urednika Nedeljnika Veljka Lalića, pa je očito da je njihovo dopisivanje presretnuto. I kao ministar policije, ali u blažem obliku, ponovio je nešto slično kada je malo ranije reagovao na tekst u NIN-u koji je objavljen. Na pretposlednjoj funkciji tek se isticao kao partijski jurišnik i to ne samo koristeći položaj ministra već i službene kanale MUP-a za komunikaciju sa javnošću preko kojih su ranije slata saopštenja da građane obaveste o slučajevima u nadležnosti policije. Međutim, dok je Vulin bio ministar, u tim saopštenjima su citirani njegovi politički istupi i često verbalni napadi na medije, novinare, opozicionare i sve koji se usude da kritikuju njega i vlast koju predstavlja. Najpoznatija afera dok je bio ministar policije, koja je takođe veoma indikativna za njegovu sadašnju funkciju jeste saradnja sa ruskim bezbednosnim službama. Jer kako neko ko je sarađivao sa bilo kojom stranom službom na takav način može da vodi tajnu službu? Kao ministar unutrašnjih poslova posle demonstracija decembra 2021. rekao je da nisu „upali u zamku obojenih revolucija“. Tog decembra se sastao i sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Nikolajem Patruševom, posle čega je izdato saopštenje u kojem se spominje „zajednička borba protiv obojenih revolucija“. Asošijeted pres je objavio i da su Srbija i Rusija formirale zajedničku grupu za borbu protiv „obojenih revolucija“. Termin „obojene revolucije“, koji koriste ruska vlast i donedavno srpska, odnosio se na masovne demonstracije koje su dovele do pada više autokratskih režima. Ta sporna saradnja Vulina i ruskih službi tek se videla kada su ruski opozicioni aktivisti izneli tvrdnje da su prisluškivani u Beogradu i da je Vulin te materijale odneo u Moskvu maja 2021, odmah nakon beogradskog sastanka protivnika režima Vladimira Putina. To je za sajt i novine Nova rekao ruski opozicioni aktivista, pisac i istoričar Vladimir Kara Murza, saradnik ubijenog Borisa NJemcova. Vulin je to pokušao da demantuje: „Širenjem laži i o Srbiji i o Rusiji i našim službama bezbednosti pokušava se uneti nemir i nesigurnost među našim državljanima, ali i raširiti srbofobija i rusofobija“ i najavio da će Kara Murza „svoje laži morati da pravda i pred srpskim i pred ruskim sudovima“. Da se zaista neko našao pred sudom odmah zatim je otkrio srpskim medijima Kara Murza objašnjavajući da je posle majskog seminara ruskih opozicionara u Beogradu i nakon odlaska Vulina u Moskvu uhapšen Andrej Pivovarov, početkom juna 2021. u Sankt Peterburgu. „Andrej Pivovarov sa kojim smo organizovali seminar u Beogradu je i dalje u pritvoru pod optužbom da je sarađivao sa neprijateljskim organizacijama“, naveo je tada Kara Murza i dodao da je u maju 2021. državna TV Rusija 24 emitovala reportažu o tome kakve su sjajne srpske tajne službe jer su predale „šta rade rusofobi“. Andrej Pivovarov, koji je organizovao seminare u Beogradu, osuđen je u Rusiji na četiri godine zatvora jula 2022. N1 je nedavno objavio pozivajući se na diplomatske izvore, da je poruku „da će saradnja sa BIA biti duboko zamrznuta“ preneo ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću ambasador SAD u Srbiji Kristofer Hil, 5. januara 2023. na sastanku u Ministarstvu spoljnih poslova. Zanimljivo je da Ambasada SAD u Beogradu nije ni demantovala ni potvrdila ovakve navode, jer je na pitanje Glasa Amerike o tom slučaju samo saopštila da ne komentariše rad obaveštajnih službi. Za građane Srbije važno je što je i na čelo BIA imenovan neko ko nije smislio bolje izgovore da mu je novac za stan dala ženina tetka iz Kanade i da se ne seća da je bio na Jovanjici. Izgleda obrnuto - da su to bile preporuke, kao i hvaljenje Vučića, da Vulin bude imenovan za šefa BIA. Međutim, Vučić se ne oslanja samo na jednog saradnika u bilo kojoj instituciji, pa tako ni u BIA ni u MUP-u. Vučićev kontrolni paket u BIA je i Marko Parezanović, koga je javno familijarno oslovljavao samo imenom. Parezanović praktično zauzima jednu od najznačajnijih funkcija u BIA kao načelnik sektora službe bezbednosti i dobija ista dokumenta kao i direktor tajne službe. On se još avgusta 2018. „proslavio“ kada je javno rekao kao su pretnja po bezbednost opozicija, sindikati, nevladine organi­zacije i mediji. Ove njegove reči da se BIA zapravo bavi zaštitom vlasti od legitimnih kritičara potvrđena je iste te 2018, kada je na Institutu bezbednosti BIA formiran Situacioni centar koji je postao stecište mladih vezanih za vladajući SNS. Namena Situacionog centra je da svakodnevno daje objedinjene podatke iz različitih uprava i regionalnih centara, kao i praćenje društvenih mreža i medija. Još jedan Vučićev kadar u BIA je i doskorašnji načelnik Službe za specijalne istražne metode MUP-a Tomislav Radovanović. Novi funkcioner BIA dok je bio u MUP-u je, prema rečima samog Vučića, njemu otkrio da je prisluškivan. To što do danas nije pokrenut postupak za navodno nezakonito prisluškivanje predsednika, niti su pokazani dokazi, očito više nije bitno. Tada je služilo propagandnoj svrsi da se predsednik koji je bio donosilac svih važnih odluka zaštiti od odgovornosti za sve nepodopštine u MUP-u. Tada su na partijskom stubu srama bili nekadašnji prvi naprednjaci u MUP -u Nebojša Stefanović i Dijana Hrkalović, a BIA preko koje idu sva prisluškivanja je zaobiđena. U tu kampanju se uključio preko režimskih medija i Radovanović, i nije smetalo što je bio saradnik Hrkalovićeve. Kao Vučićev kadar u MUP je premešten Bruno Đuran, izgleda kao savetnik ministra, a u BIA je bio načelnik za logistiku koja nije operativna već se odnosi na finansije, obezbeđenje tehnike i resurse. Nekada je radio u vojnoj tajnoj službi, ali je navodno sklonjen, po pisanju nekih medija, zbog veza sa ljudima koji su bili pod sumnjama da se bave kriminalom u građevinarstvu. U novoj vlasti prvo je 2014. bio šef kabineta ministra finansija Dušana Vujovića. Zanimljivo je da prethodno 2013, kao vlasnik firme Socks BMD, od tada još postojeće vladine agencije SIEPA dobio pomoć od preko 200.000 evra. Po odlasku ministra Vujovića prelazi kod gradonačelnika Beograda Zorana Radojičića, takođe za šefa kabineta. Zatim biva imenovan za predsednika Nadzornog odbora Pošte Srbije, pa ga prebacuju u BIA, a sada u MUP. Svi ovi partijski premeštaji, počevši od Vulina i Gašića, samo potvrđuju da će BIA i MUP i dalje biti produžena ruka vlasti, a ne da će raditi po nalozima za sada imaginarnog nezavisnog tužilaštva. NJihov prevashodni posao neće biti zaštita građana, već će i dalje vrh ovih službi proganjati sve kritičare režima i zataškavati povezanost ljudi iz vlasti sa slučajevima kao što je pad helikoptera, Savamala, Krušik, Jovanjica, Janjičari, Veljko Belivuk... Vuk Z. Cvijić