Odlazak džina koji je demokratizovao svet

Kažu da su sredinom šezdesetih godina Huan Tripe, osnivač Pan Amerikena i Vilijem Alen, prvi čovek Boinga, razgovarajući o potrebi za novim, većim avionom, čija je proizvodnja bila teško zamisliva, rešili da ipak pokušaju. „Ako ga napravite, ja ću da ga kupim“, rekao je Tripe, a Alen je odgovorio: „Napraviću ga, ako ćete vi da ga kupite.“ I tako je počela priča o najvećem putničkom avionu. Poslednjeg dana januara prestala je proizvodnja boinga 747, odnosno proizveden je poslednji, a taj trenutak obeležen je svečano, kako i doliči nečemu što je postalo simbol jedne ere, avionu koji je doneo velike promene u biznisu, ušao u legendu i postao mnogo više od moćnog prevoznog sredstva. Oko 50.000 zaposlenih, od građevinskih radnika, mehaničara, preko radnika u administraciji do projektanata i inženjera, završilo je projekat za manje od 28 meseci, a sam avion za 16 meseci. Kupljeno je 315 hektara zemljišta za prostor u kome će se avion praviti. Očišćeno je 788 hektara zemljišta pod močvarama i šumama. Količina iskopane zemlje poredi se sa iskopavanjem za Panamski kanal. Ugovor koji su 1966. potpisali Alen i Tripe bio je vredan 530 miliona dolara, u današnjoj protivvrednosti to bi bilo oko 3,9 milijardi dolara za jedan avion. Najzad, napravljena je najveća fabrika na svetu, a prvi avion proizveden je 1968, da bi dve godine kasnije, 21. januara 1970, boing 747 krenuo na svoj prvi komercijalni let na relaciji NJujork – London. Oni koji su ga napravili dobili su nadimak „neverovatni“, a letelica je postala „kraljica neba“, bio je to prvi avion sa širokim trupom, a koristio se za putnički i teretni saobraćaj. Uz mnoge tehničke novine, za javnost je bilo neverovatno da je broj sedišta udvostručen i dostigao 400, što će kasnije narasti na 500, da je avio-karta postala dostupna velikom broju ljudi, da su komercijalni letovi bivali sve češći. Cena leta oborena je za 40 odsto, a biznis je napredovao takođe neverovatnom brzinom. Boing 747 promenio je mnogo toga. U prvih pet godina njim je letelo sto miliona putnika. Tokom pet decenija, Boing je napravio 1.574 aviona tipa 747 za više od 100 kupaca a prošle su decenije dok konkurencija nije uspela da napravi savremenije modele. Titulu najvećeg putničkog aviona na svetu držao je do 2007, kada ga je prestigao Erbas. Pre tri godine odlučeno je da odlazi u istoriju i da je vreme da ga zamene savremeniji modeli koji se očekuju za dve godine. Poslednji boing 747 upravo je izašao iz fabrike, ali će biti korišćen više za teretni saobraćaj, putničke letova preuzeće drugi. Ipak, mesto ovog aviona u istoriji teško će biti nadmašeno, koristili su ga čak i američki predsednici, našao se i na poštanskim markicama i ostao zabeležen i u pop kulturi. DŽoni Mičel pevala je o Ameliji Ekhart, prvoj ženi koja je preletela Atlantik i koja je 1937. nestala nad pacifičkim vodama, pominjući boing 747 koji joj se javlja u snu. On je zaista i ostvario snove, ne samo dvojice poslovnih ljudi koji su sklopili dogovor o proizvodnji bez potpisanog ugovora, tek rukujući se, nego i miliona onih koji su mogli da olakšaju svoj posao i svoj život i da priušte sebi ono za šta su mislili da je samo san. Boing 747 demokratizovao je svet i promenio ga kao retko koji izum. Biće veoma teško prestići te rekorde. Ivana Janković